Sumrak u Darkvudu – odlazak Galliena Ferrija

U neka srećnija vremena, mladi ljudi, a i oni stariji, redovno su u jasno određeno vreme visili pred lokalnim kioscima koji su trgovali štampom i očekivali svoj nedeljni-dvonedeljni-mesečni fiks devete umetnosti. Kulturna politika stare države bila je dovoljno razgranata da pokrije ama baš svačije potrebe, a nadležni su rano utvrdili da je jedna od najboljih razbibriga upravo strip.

Od sredine šezdesetih pa naovamo, ponuda raznolikih strip izdanja kako u novinarnicama, tako i knjižarama nekadašnje Jugoslavije bila je izuzetno šarena. Bilo je tu nečega za svačiji ukus. Uzmimo primer novosadske Stripoteke, revije koja se svojim kvalitetom i dugovečnošću lagano može meriti sa prestižnim revijama kakve su Spirou ili Pilote. Stripoteka se bavila doslovno svime – od proverenih klasika preko silver age Marvela pa sve do modernih franko-belgijskih dela treće generacije. Pa onda odlični Yu Strip, koji je shodno svom imenu afirmisao domaće autore, biser italijanskog humora Alan Ford, i još mnogo toga.

Ipak, posebno mesto u srcima svih nas bilo je rezervisano za redovne avanture različitih junaka koje su izlazile grupisane pod firmom Zlatne Serije i Lunovog Magnus Stripa. Neustrašivi revolucionari komandant Mark i Veliki Blek, kauboji brzi na okidaču Teks Viler, Kit Teler i kapetan Miki, arheolog Marti Misterija, hard boiled pandur Nik Rajder, popularni „istraživač nepoznatog“ Dilan Dog, pilot sanjar Mister No…svi ovi heroji su nam se redovno osmehivali sa žutih stranica, razbijali dosadu po velikim odmorima i, kako su godine odmicale, postajali vredne uspomene (i, bogami, još vredniji kolekcionarski artefakti).

Najpopularniji među jednakima je na prostorima bivše Jugoslavije ubedljivo bio izvesni Patrik Vilding, sin irskih emigranata koji je rano ostao bez roditelja i svoj život posvetio borbi protiv nepravde u šumama istočne obale Sjedinjenih Država.

Za Patrika Vildinga čuli su samo pravoverni – svim ostalima on je poznat isključivo pod svojim indijanskim imenom Zagor Te-Nej, to jest “duh sa sekirom”.

Kakav je samo delija bio taj Zagor. U svojoj crvenoj košulji sa u žutom zaokruženim znakom orla, išao je sa lijane na lijanu i ispravljao krive drine diljem svog matičnog Darkvuda. Bio je prijatelj i krvni brat svih Indijanaca, i donosio je ravnotežu između njih i često previše nasrtljivih bledolikih, koji se nisu uvek slagali sa domorodačkim stanovništvom. Ali posebnu draž pričama o Zagoru davao je element natprirodnog. Pored nemoralnih trgovaca viskijem, pohlepnih vojnika i majstora zločina, naš se junak kontinuirano susretao i sa raznim mitološkim demonima, vešcima, vampirima i vukodlacima i ostalim karakondžulama na koje pošten čovek može da naleti na divljem zapadu. Ovaj rani crossover westerna i X-Filesa pokazao se kao apsolutni hit – možda ne toliko u rodnoj Italiji, gde je Zagor prvobitno uvek kaskao za Teksom, a kasnije i za Dilanom, ali kod nas? Kod nas je Zagor ubrzo postao religija.

Klinci su kao nikad odlepili za “duhom sa sekirom”. Prvi broj su mladi Jugosloveni držali u rukama još davne 1968. godine, i reč je o epizodi poznatoj pod imenom “Nasilje u Darkvudu”. Ostalo je, što bi rekli, istorija. Zagor je nasumično izlazio sa ostalim junacima, ali nije mu trebalo dugo da se profiliše kao vođa čopora. Svi smo mi gutali njegove pustolovine, i nestrpljivo čekali nove sveske ne bi li saznali kako se priča završava, kao da nismo znali da će na kraju pobediti dobro. Borio se Zagor protiv prevejanog Supermajka, kriminalca koji je više od svega želeo da se takmiči. Protiv keltskog druida Kandraksa, čija je crna magija zamalo doakala našem junaku u više navrata, vampirskog barona Bele Rakošija, vođe mistične sekte poštovalaca mračnog boga Hagota Stivena, i pre svega, najvećeg zlikovca u istoriji stripa Helingena, koji je i živ i mrtav Zagoru zadavao silne muke. Svi su oni na kraju morali da priznaju da je gospodar Darkvuda ipak pretvrd orah.

Zagor možda jeste besmrtan, i još mu se nije našao niko ravan. Ali ljudska sudbina ipak nije zaobišla njegove “roditelje”. Stari Sergio Bonelli, koji se kao scenarista na stripovima potpisivao kao “Guido Nollita”, preminuo je još septembra 2011. A u petak, 2. aprila 2016, u večnim lovištima pridružio mu se i njegov drugi otac, onaj koji mu je osmislio lični opis i utisnuo lik crnokosog borca za jednakost svim Balkancima u moždanu koru. Gallieno Ferri.

foto: Davide Gentile/Freaklance

Rođeni Đenovljanin, Ferri je skoro pa ceo život posvetio duhu sa sekirom. Njegova rana faza protekla je u radu sa danas gotovo nepoznatim stripovima kakvi su “Maskar”, “Crveno Pero”, “Thunder Jack” i drugi. Prekretnica u Ferrijevoj karijeri dešava se 1960. godine, kada se upoznaje sa Bonellijem – njih dvojica zajedno kreiraju Zagora, nakon kojeg će Gallieno retko šta drugo stići da radi. Ni on tada verovatno nije zamišljao da će ostatak života provesti crtajući mišićavog pravednika koji kamenom sekirom pogađa pravo u metu sa velikih distanci.

Možda Ferri nije bio velemajstor strip-crteža kakvi su to recimo bili Moebius, Raymond, Foster ili Hogarth. Za Zagorove potrebe, međutim, teško je bilo idealnijeg.

Ferrijev je veliki kvalitet bio taj što je svojim likovima jasno mogao da oslika karakter. Pogledajte Zagorov gordi, uzvišeni izraz lica, i uporedite ga sa negativcima koji su gotovo uvek nastupali sa pogledima “urokljivih” očiju.

Crno je tu uvek bilo crno, a belo uvek belo. Znali smo za koga treba navijati.

Pored toga, Ferri je vrlo vešto dočaravao horor atmosferu do tada neviđenu u Bonellijevim stripovima. Mračni zamkovi, noći bez meseca, oluje i pljuskovi postale su ubrzo zaštitni znak ovog crtača. U crno-belom stripu kakav je Zagor, iznimno je bilo bitno uspostaviti efekat pozadine koja je u pričama sa natprirodnim zapletom gotovo igrala ulogu jednog od glavnih likova. Crtači koji danas rade na Zagoru uglavnom i dalje poštuju ta neka nepisana pravila koje je Ferri postavio.

Kada su početkom 21. veka na Balkanu krenula prva stripadžijska okupljanja, neki od prvih “celebrity” gostiju bili su i crtači iz Bonellijeve ergele. Tako je Ferri stigao obići i Zagreb i Beograd, i lično se uveriti u status legende koji je uživao u našim krajevima. Iako su Zagora tokom pedeset i kusur godina života crtali neki zaista izvrsni crtači – spomenimo recimo Toriccelija, Dalla Monicu, Laurentija – niko nije bio toliko vezan uz lik Zagora kao Gallieno Ferri. Kada je Ferri gostovao u Beogradu, red za upoznavanje i potpisivanje bio je dovoljno dugačak da su slučajni prolaznici verovatno mislili da je unutra u najmanju ruku nekakav Coelho.

U čemu je zaista tajna Zagorovog uspeha na Balkanu? Nije to baš toliko komplikovana sociološka studija. Naši su narodi kroz istoriju dosta propatili, i neretko smo dizali ruku jedni na druge. Lik borca za pravdu koji ujedinjuje ratoborna indijanska plemena, te ih sa puno razumevanja štiti od navalentnih bledolikih koji navodno predstavljaju “progres”, a u stvari samo žele da ih potčine, nekakav je opštenarodni ideal u stripovskoj formi.

Zagor je u suštini bio darkvudski Marko Kraljević – hrabro se suprotstavljao svakoj nedaći, čuvao nevine od zla, i umeo pravilno i pažljivo da odmeri kada i kako treba intervenisati.

Nolitta i Ferri su imali ideju da naprave lik koji bi objedinio elemente klasičnih strip junaka kakvi su Tarzan i Fantom – njihova nadogradnja narodnih epova došla je verovatno nesvesno. Ali nema ni veze. Zagor je možda italijanska kreacija, no stojim vam dobar da od njega ne postoji ništa balkanskije. Mnoge je golobrade mladiće upravo baš on naučio kako da razlikuju dobro od zla.

U poslednjih petnaestak godina, Bonelli je počeo da regrutuje i neke crtače iz naših krajeva. Tako su, recimo, Goran Parlov i Darko Perović ostvarili zapažene uloge kao grafički realizatori na stripovima kakvi su Magični Vetar, Ken Parker, Nik Rajder i drugi. Do Zagora, međutim, dugo niko nije mogao da dobaci, sve dok ta čast nije pripala veteranu domaće scene Banetu Kercu, poznatom po svojim delima “Kobra” i “Cat Claw”.

crtež Baneta Kerca

Gallieno Ferri je jedan od retkih autora kojima je uspelo ne samo da stvore izuzetnog strip junaka, nego da od svog dela naprave svojevrsnu stripsku religiju, objašnjava Kerac u razgovoru sa nama. Generacije su odrastale uz „Duha sa sekirom“ i upijale Gallienovu maštu i crtačku strast. Živeti sa svojim junakom do poslednjeg časa znači da ste podelili sve svoje radosti i osećanja sa milionima čitalaca. Umreti sa olovkom u ruci znači posvetiti celog sebe istinskoj ljubavi prema devetoj umetnosti i poštovanju prema obožavaocima, jasan je Novosađanin.

I samo da vam bude jasno, Bane Kerac ovde ne preteruje. Ferri je bio aktivan do svog poslednjeg daha, pogotovo kao autor naslovnica za Zagora. Sve naslovne strane Zagorovih revija nacrtao je upravo on.

I kada je zašao u godine pozne, Ferri nije odustajao od dnevnog grajnda. Zagor je, već smo to ranije ustanovili, religija, i kao i svaka religija imao je armiju vernih pratilaca. A kako čovek prirodno preza od promene, nije valjalo muljati sa oprobanim elementima. Naslovnica sa Ferrijevim potpisom je nešto što smo već pedeset godina uzimali za gotovo. Trava je zelena, nebo je plavo, Ferri crta naslovne. Prost račun.

Ali prvu sledeću naslovnicu nacrtaće ipak neko drugi. Život ide dalje, dolaze novi crtači, a stare majstore pamtimo sa osmehom na licu i velikim poštovanjem. A Gallieno upravo to i zaslužuje. Na kraju krajeva, to je ipak jedan od ljudi koji je oslikao naše detinjstvo i odrastanje.

Odrastanje koje bi bilo mnogo, mnogo, mnogo dosadnije da nikad nismo čuli, tojest pročitali ono legendarno AHYAAAAAAAK!!!! od kojeg se zlikovcima ledi krv u žilama.

Zbogom, maestro.

***

ESSENTIAL FERRI

ZAGOR PRIČA, LMS 99-100

Prvi pokušaj da Zagor dobije „origin story“, kasnije zaokružen u specijalnom broju „Nulta Godina Darkvuda“, jedan od je najpopularnijih stripova u istoriji bivše Jugoslavije. Dobra polazna tačka za upoznavanje sa ovim likom.

ZAGOR PROTIV SUPERMAJKA, ZS 359-361

Prvi susret Zagora sa nadmenim Supermajkom, kasnije je takođe reprintovan i u Srbiji i u Hrvatskoj i trenutno je lako dostupan u domaćim striparncama. Ipak, postoji određena čar u starom Dnevnikovom prevodu gde je Supermajk kršten „Sila-Majk“!

TEROR ŠESTE PLANETE, ZS 583-588

Petodelna sci-fi epopeja o Zagorovom sukobu sa vanzemaljcima koje Helingen dovodi na zemlju kako bi ostvario svoje zle namere je po meni i najuspešnija u celom serijalu o ludom naučniku koji ima pik na našeg junaka.

HAGOTOVA MOĆ, ZS 888-890

Ade Capone i Gallieno Ferri kreiraju pravi pravcati lavkraftijanski horor u ovoj priči o sekti mračnjaka koja vedri i oblači u jednom izolovanom zaseoku na istočnoj obali SAD. Sjajna epizoda kojoj se uvek rado vraćam.

SVETI BREG, ZS 994-996

Zagor saznaje šta se dešava kada vojska digne kamp na starom indijanskom groblju. Još jedan odličan miks avanture i strave, po kojem je ovaj serijal uostalom i poznat.