Šta gledati na 31. Beogradskom Jazz Festivalu

Svake godine srećem veliki broj ljudi koji ne slušaju jazz, a žele da posete Beogradski jazz festival, i nikad nisu sasvim sigurni na koje koncerte bi trebalo da odu. Ovde ćemo vam predstaviti neke od najzanimljivijih izvođača, a za sam kraj i par reči Vojislava Pantića, člana odbora Beogradskog Jazz Festivala.

U samom startu ću pohvaliti organizatore festivala koji su srpskim jazz bendovima ustupilli čast da otvore Festival. Hashima je svakako najnoviji od njih, ali se radi o jednom od najvećih osveženja na srpskoj jazz sceni. Od reinterpretacija Mokranjčevih rukoveti, preko savremenog jazza pa do roka, ovaj sasav vrlo umesno kombinuje razne uticaje. Naked su već duže vreme prisutni na sceni, a muzika koju sviraju može se opisati kao jako dinamičan i pre svega uspešan spoj jazza i etno muzike, podvučen zaraznim gruvom. Poslednji na listi je projekat Vladimira Kostadinovića – Krcka, sjajnog i izuzetno veštog bubnjara dinamičnog stila, koji se sve vreme pogirava muzikom (a i prisutnim muzičarima) stalno menjajući pravac svirke. Pogotovo je pravo uživanje gledati ga uživo, jer tada njegova energija najviše dolazi do izražaja. Ukoliko želite da dobijtete fin presek domaće jazz scene ovo je veče za vas.

Ako vam je prva asocijacija na jazz period sa kraja 50ih i početka 60ih godina, onda je James Brandon Lewis pravi izbor za vas. Ovaj mladi saksofonista vrlo uspešno oživljava pomenuti period jazz istorije, ali se ne radi o pukoj rekreaciji ili imitaciji, već o duboko usađenom jazz nasleđu (pr)oživljenom danas kroz borbu za jednakost i prava afroamerikanaca. Zlatan period jazza uz koji je rastao, Lewis spaja sa hiphopom i savremenom afroameričkom poezijom, upućujući muzikalnu ali i vrlo jasnu i oštru kritiku savremenom društvu.

Noćni program otvaraju dva vrlo zanimljiva izvođača. Prvi je Tony Malaby, njujorški free jazz saksofonista. Kao u većini alternativne njujorške jazz scene, u srži njegovog izraza se nalazi beskompromisna pankerska direktnost kojom gotovo drsko reinterpretira i preispituje sve ono što se podvodi pod jazz. Ovo bi bila prava preporuka za ljubitelje direktne i avangardne svirke.

Po avangardnom opredeljenju bliska, ali po muzičkom izrazu sasvim suprotna, Susana Santos Silva svoje viđenje savremenog jazza iskazuje svojim izrazom koji  je utemeljen u ambijentalno-minimalističko-elektronskom pristupu, koji ona meša sa savremenim jazzom. Njena muzika varira od minimalizma do opuštajuće gotovo meditativne svirke pa do savremenog jazza, i preporuka je svima kojima je privlačan takav zvuk ili bilo kakva opuštajuća elektronika. Protip: za sve one koji su zainteresovani da čuju kako ovo zvuči, a nemaju dovoljno novca da isprate kompletan progam, imaće priliku da Susanu Santos čuju besplatno i to uz pratnju orgulja, u genijalnom ambijentu Muzeja nauke i tehnike, u sredu 28. oktobra u 18h.

Verovatno najveća zvezda festivala je mlada japanka Hiromi. Svojom virtuoznošću i scenskim nastupom zasenila je svet i jedna je od vodećih jazz atrakcija danas. Ukoliko volite virtuozan i dinamičan stil svirke, onda je ovo obavezna preporuka za vas.

Međutim, neka nepisana pravila kao da kažu da se one stvarno izuzetne stvari, koje se prepričavaju narednih godina među zagriženim ljubiteljima jazza, nalaze u noćnom programu. Naravno, mislim na Rudresha Mahanthappu, jednog od najzanimljivijih jazzera današnjice i najvećih nada savremenog jazza. Sa poslednjih par albuma Rudresh je privukao pažnju kako kritike tako i šire publike, pa je dobio silne Downbeat nagrade i bitno mesto na mnogim svetskim jazz festivalima. Sa muzikom koja se kreće od indijske preko savremenog jazza pa do bibapa, Rudresh je verovatno jedan od mojih ličnih aduta, i preporuka za svakog ko želi da čuje kako zvuči vrhunac savremenog jazza.

Da li ima nekih izvođača koji nastupaju ove godine, a zbog kojih ti je posebno drago što si uspeo da ih dovedeš u Srbiju?

Znam da će zvučati malo ofucano, ali drago mi je za svakog umetnika kog smo doveli i što sam mogao da prisustvujem njihovoj svirci ovde, a ne samo negde daleko. Ako bih morao da biram, prvo bi mi na pamet palo ime Rudresha Mahanthappe. Mi smo prošle godine imali razgovore sa njim, ali se taj koncert nije desio. Onda se Rudresh sam javio u novembru, i rekao da radi na albumu na kom su njegova razmišljanja o velikom učitelju Čarliju Parkeru, i da bi voleo da nastupi sa tim materijalom koji prikazuje stanje u jazzu danas, razmišljanje o jazzu nekad i daje neki pogled na to kako će izgledati jazz u budućem vremenu. Koncert smo dogovorili, a album je zatim izašao u maju ove godine i dobio nagradu Downbeata za najbolji album godine.

Usput mogu da kažem da mi je drago što je u Beogradu Lia Pale sa albumom na kom obrađuje Hajnea i Rilkea. U pitanju je jako lepa muzika, jedan veliki talenat sa svetske scene, užasno šarmantna devojka sa sjajnim glasom. U njoj se oseća i bezobraluk pop rocka i talenat za jazz i improvizaciju, i želja da se otvori prema nekoj drugoj, ne samo jazz publici.

I posebno mi je drago što će Beograd biti jedan od gradova koji će slušati stravičan projekat Franceska Cafiza – La Banda. Tu se fokusirao da napravi muziku o svom detinjstvu, o životu na Siciliji, korenima Italijanske muzike i mešanja Italijanske muzike sa jazzom. Preambiciozan ali prelep projekat u čijoj sam muzici prepoznao Nina Rotu, Enia Morikonea kao i filmove Lucijana Viskointija, Frederika Felinija, Bernarda Bertolučija.

Kada bi se osvrnuo na dosadanje BG Jazz festove, koji koncert bi posebno izdvojio?

Koncert grupe Weather Report iz 1980 godine, to je bio koncert uz koji sam ušao u jazz o kom o tad ništa nisam znao. Samo sam video najavu u novinama to popodne, i odlučio da odem na koncert.

Koliko dobro Beogradski jazz festival uspeva da predstavi domaćoj publici aktuelne stvari u jazzu danas, da li ste zadovoljni u kojoj vam meri to uspeva?

Ja mislim da nam uspeva. Beogradski Jazz Festival je prvi domaći jazz festival koji je primljen u Europe Jazz Network, mrežu jazz festivala, i to po pozivu, oni su zvali nas, što je lepo. Jedna ozbiljna jazz izdavačka kuća izda oko 20 albuma te godine, mi imamo ukupno 20 bendova na festivalu – nemam mogućnosti da predstavim više od na primer jednog nemačkog benda, jednog norveškog benda, itd. Gledamo da ponuda bude ravnomerna, na primer 6-7 izvođača iz evropskih zemalja, 4-5 američkih izvođača i izvođači iz regiona. Trudim se da izdvojim iz svakog regiona ono što je najpriznatije, kada mi se svidi nešto iz neke zemlje, uvek proverim sa par kolega iz te zemlje da li i oni misle da to u tom trenutku predstavlja vrh njihove jazz scene.

Gađamo izvođače koji su recimo na stranama Downbeata i ono što je u tom trenutku dobro. Ove godine očekujem da James Brandon Lewis bude neko naše otkriće, jer on i dalje u svetu nije dovoljno poznat.

Kako programski koncipirate Beogradski Jazz festival, na koji način koncipirate dnevni, a na koji noćni program?

Jedini način koncipiranja je gde bi pojedini bendovi komunicirali bolje sa svojom publikom, da li je to koncert za neke koji bi voleli da odu kući do 11 ili da ostanu do recimo 1. Primer iz ove godine je Rudresh, koji je velika zvezda i po svim kriterijumima bi trebalo da ide u dnevni program, ali smo ga stavili u noćni jer nam se činilo da bi njegova muzika najbolje mogla da komunicira sa publikom u tom momentu.

Festival počinje 28.10. i traje do 01.11.2015.

http://www.bjf.rs/