Da li imate preko 18 godina?

Smislimo svet iz početka: Digitalno izdanje Filozofskog teatra

Za vreme vanrednog stanja dobro poznati program premešta se u onlajn prostor, a tokom aprila očekuju nas dva provokativna razgovora koje će voditi Maja Pelević i Srećko Horvat.

Autor:
8
0

Za vreme trajanja vanredne situacije izazvane COVID-19, Bitef teatar je pokrenuo digitalno izdanje Filozofskog teatra. Tokom aprila meseca, svakog četvrtka od 20 časova, na YouTube kanalu Bitef teatra, uživo se organizuju razgovori sa značajnim Bitefovim pozorišnim umetnicima.

Filozofski teatar je projekat koji je započet sa ciljem da ponovo uspostavi blisku vezu između filozofije i pozorišta. Nastao je u Hrvatskom narodnom kazalištu u Zagrebu 2014. godine, a programa je od sezone 2019/20. na redovnom repertoaru Bitef teatra. Aktuelizuje najznačajnija pitanja današnjice i problem društava u kojima živimo.

Nakon uspešnih razgovora koji su održani sa pozorišnim rediteljem Oliverom Frljićem (Zagreb) i rediteljkom i nekadašnjom selektorkom Bitefa Anjom Sušom(Stokholm), slede susreti sa vodećim imenima svetskog savremenog pozorišta čije smo predstave imali prilike da vidimo na poslednjem Bitefu – Milom Rauom (Brisel) i Štefanom Kegijem (Berlin). Razgovore će, kao i u „dobra stara vremena”, moderirati Srećko Horvat i Maja Pelević, dok će pratioci programa biti u mogućnosti da postavljaju pitanja učesnicima.

Kako napominje pokretač projekta Srećko Horvat „veza između filozofije i kazališta uvijek je bila jača nego veza između filozofije i bilo kojega drugog medija.” Pozorište je takođe uvek bilo mesto za aktivno promišljanje društva i društvenih procesa, a Filozofski teatar otvara mesto za javnu diskusiju, što je u ovom trenutku više nego neophodno.

U tom smislu Horvat napominje: „U doba globalne pandemije, kada smo zatočeni u svojim kućama i moramo paziti na distancu, treba nam socijalna povezanost i kritičko mišljenje više nego ikad. Filozofski teatar zasad nastavljamo drugim sredstvima, dok se ponovo – nadam se uskoro – ne vidimo opet u pozorištu! Povratka na ‘dobra stara vremena’ ionako nema, jer ni ta stara vremena nisu bila dobra. Na nama je težak ali nužan zadatak da smislimo svet iz početka“.

Četvrtak, 23. april od 20 časova ::: Srećko Horvat & Milo Rau

U okviru digitalnog izdanja Filozofskog teatra, u četvrtak, 23. aprila od 20 časova na YouTube kanalu Bitef teatra, biće organizovan treći u nizu razgovora koji će Srećko Horvat voditi sa Milom Rauom.

Srećko Horvat će sa Milom Rauom razgovarati o njegovoj poslednjoj predstavi „Antigona u Amazoniji“, dotičući se i mnogih globalnih problema kao što su klimatske promene i izbeglička kriza, sa ciljem da ispituju ulogu pozorišta od antike do sveta posle koronavirusa. Pitanje nije samo kako će izgledati pozorište nakon pandemije i doba socijalnog distanciranja, već i koja je uloga pozorišta u menjanju društvene realnosti.

MILO RAU (1977), reditelj, autor, a od sezone 2018/19. i umetnički direktor pozorišta NTGent. Kritika ga je prozvala „najuticajnijim“ (Cajt), „najnagrađivanijim“ (L Soar), „najzanimljivijim“ (Standard), i „najambicioznijim“ (Gardijan) umetnikom današnjice. Studirao je sociologiju, nemački i romanske jezike i književnost u Parizu, Berlinu i Cirihu pod mentorstvom Pjera Burdijea i Cvetana Todorova. Od 2002, potpisuje preko pedeset predstava, filmova, knjiga i akcija. Njegove produkcije su prikazane na svim većim međunarodnim festivalima, među kojima su Pozorišni susreti u Berlinu, Avinjonski festival, Venecijansko bijenale pozorišta, Festival u Beču, kao i briselski Festival umetnosti, a gostovale su u više od trideset zemalja širom sveta. Rau je dobitnik mnogobrojnih priznanja, među kojima su i Evropska pozorišna nagrada 2018, nagrada „Peter Vajs“ (2017), nagrada televizijske stanice 3sat (2017), mesto predavača iz oblasti drame na Sarbrikenu, kao i prestižna nagrada Međunarodnog pozorišnog instituta Nemačke koja se dodeljuje na Svetski dan pozorišta, a čiji je on najmlađi dobitnik posle Franka Kastorfa i Pine Bauš. Godine 2017. Rau je proglašen rediteljem godine u anketi kritičara koju je sproveo časopis Dojče bine. Nosilac je dva počasna doktorata od kojih je jedan dobio 2019. godine iz oblasti pozorišta univerziteta Lundus u Švedskoj, a drugi 2020. univerziteta u Gentu u Belgiji. Rau je aktivan i kao televizijski kritičar i predavač,  a veoma je plodan i kao pisac.

SREĆKO HORVAT, filozof poreklom iz Hrvatske, ali bez stalne adrese i prebivališta. Objavio je više od deset knjiga prevedenih na više od 15 jezika. Njegove najnovije objavljene knjige su Poetry from the Future (Penguin, 2019), Subversion! (Zero Books, 2017); The Radicality of Love (Polity, 2015); Welcome to the Desert of Post-Socialism: Radical Politics after Yugoslavia (sa Igorom Štiksom, Verso, 2015); What Does Europe Want? (sa Slavojem Žižekom, Columbia University Press, 2014). Redovno objavljuje za časopise Gardijan, Der Špigel, Al Džazira i dr. Bio je jedan od osnivača Subversive festivala u Hrvatskoj (od 2008. do 2013), a trenutno uređuje i vodi Filozofski teatar pri HNK Zagreb (od 2014), i zajedno sa bivšim ministrom finansija Grčke Janisom Varufakisom aktivan je u pokretu „Demokratija u Evropi“ (DiEM25).

Četvrtak, 30. april od 20 časova ::: Maja Pelević i Štefan Kegi

U okviru digitalnog izdanja Filozofskog teatra, u četvrtak, 30. aprila od 20 časova na YouTube kanalu Bitef teatra, biće organizovan četvrti u nizu razgovora koji će Maja Pelević voditi sa Štefanom Kegijem.

Maja Pelević će sa Štefanom Kegijom razgovarati o tome šta se trenutno događa s kulturom i kako bismo mogli da zamislimo nove (post)epidemijske pozorišne forme za vreme socijalnog distanciranja. Dotaći će se i teme kretanja ljudi u budućnosti, migracija i da li će se uopšte dešavati, ili će mogućnost zatvaranja granica biti nova normalnost. Takođe, u slučaju privilegovane srednje klase, kako će izgledati putovanja i turizam za vreme konstantne opasnosti od zaraze? Da li će smanjena cirkulacija ljudi dovesti do čišćenja sveta od zagađenje i đubreta i bujanja drugih oblika života? Na kraju će pokušati da zamisle svet bez ili posle ljudi, da li je pravo vreme da prihvatimo mogućnost prepuštanja sveta prirodi i (ili) veštačkoj inteligenciji i robotima?

ŠTEFAN KEGI autor je dokumentarnih pozorišnih komada, radio-emisija i radova u urbanim sredinama koje stvara kroz raznovrsne saradnje. Polazeći od istraživanja, javnih audicija i konceptualnih procesa, on pruža priliku „stručnjacima“ koji nisu glumci, ali imaju šta da kažu, da progovore. Na taj način je u pozorištu u Bazelu režirao Mnemopark, maketu sveta železnice – živi snimak (u razmeri 1:87) koji je do sada prikazan u preko trideset gradova, od Tokija do Montreala. Kegi je više od tri godine proveo putujući Evropom i Azijom sa dvojicom bugarskih kamiondžija u kamionu pretvorenom u pokretno gledalište (Cargo Sofia). Godine 2008. pokrenuo je Radio Muezzin u Kairu – projekat o pozivu na molitvu u ovo doba tehničke reprodukcije, a 2011. je režirao Bodenprobe Kasachstan o migraciji i nafti u centralnoj Aziji. Trenutno je na turneji sa projektom Remote X, modularnom site-specific audio-turom za 50 slušalaca. Kegi je 2010. nagrađen Evropskom nagradom za kulturni diverzitet. Godine 2011. bio je selektor „Idiom“-sekcije Malta Festivala Pooznanj. Kegi sarađuje sa Helgardom Haugom i Danijelom Vecelom, a ta je saradnja objedinjena u kolektiv Rimini protokol. Ideja vodilja Rimini protokola jeste da razloži osećaj realnosti na zasebne činioce i da svaki od tih novonastalih komadića prikaže iz neke neobične perspektive. Rimini protokol je 2007. dobio pozorišnu nagradu „Faust“, Evropsku nagradu za nove pozorišne forme 2008, a 2011. Srebrnog lava na Venecijanskom bijenalu izvođačkih umetnosti. Višeslojna video-instalacija Sobe situacija, o industriji oružja, dobila je nagradu Excellence na 17. Medija festivalu u Japanu. Štefan Kegi je 2015. dobio Veliku nagradu Švajcarske za pozorište /„Prsten Hansa Rajnharta“/. Na 52. Bitefu 2018. godine, predstava Zaostavština, komadi bez ljudi, prema konceptu Štefana Kegija, a u produkciji pozorišta Vidi iz Lozane, osvojila je Gran pri „Mira Trailović“, kao i Nagradu Politike.

MAJA PELEVIĆ je rođena 1981. Diplomirala dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i doktorirala na odseku za teoriju umetnosti i medija na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Drame su joj prevedene na mnoge svetske jezike i igrane u zemlji i inostranstvu. Od 2012. bavi se i režijom i autorskim projektima. Sa Milanom Markovićem je 2012. uradila predstavu „Oni žive“ kada su se učlanili u sedam političkih partija, a 2016. sa Olgom Dimitrijević predstavu „Sloboda je najskuplja kapitalistička reč“ inspirisana putovanjem u Severnu Koreju. Dobitnica je mnogih značajnih nagrada među kojima su: »Borislav Mihajlović Mihiz« za dramsko stvaralaštvo 2006. i Sterijina nagrada za najbolji savremeni dramski tekst „Pomorandžina kora“ na »Sterijinom pozorju« 2010. Zajedno sa Srećkom Horvatom pokrenula je Filozofski teatar u Beogradu.

Napomena za sve koji se ne mogu uključiti urazgovore: Snimci će ostati dostupni na kanalu nakon live prenosa.Pozivamo vas da nas uživo pratite na YouТube kanalu Bitef teatra i da postavljate pitanja učesnicima.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: