Narodi sveta i narodna nošnja

Šta je kultura? Antropolog Alberto Salza nudi jednostavnu definiciju: kultura je način na koji se osoba koja pripada nekoj grupi koristi sastavima znanja tipičnim za društvo u kom živi. 

Narodna nošnja je način na koji se izražava identitet, odnosno pripadnost, i najčešće je usko vezana za geografski položaj ili određeni period u istoriji. Takođe, može da pokaže nečiji socijalni status, bračni status, starost ili pol. Obično su takvi kostimi prisutni u formi dva odela: dnevnom i ceremonijalnom. Danas je zapadnjački stil odevanja došao do mnogih krajeva sveta, i ljudi su ga oberučke prihvatili, tako da se u mnogim podnebljima, tradicionalna odeća nosi samo pri obavljanju ceremonija ili festivala.

Tradicionalna odeća nam govori dosta o nekom narodu: da li je nomadski ili nije, nekad čak i čime se bavi. Pored odevanja bitna stavka celokupnog kostima, to jest prepoznavanja, jeste i frizura. U nekim narodima po načinu pravljenja frizure možemo da saznamo da li je žena verena, udata ili je udovica.

Ovo su samo neka od azijskih plemena, njihovi načini odevanja i života u današnjem dobu. Veliki spektar boja, volumena, nakita i frizura, čini ih nama egzotičnim. Ali svaki komad njihovog kostima ima sociološko i istorijsko značenje. Do mnogih istočnjačkih naroda doprla je zapadnjačka odeća, ali postoje plemena koja su i dan danas tehnološki i kulturološki vrlo izolovana.

Popis plemena:

BEDUINI- Bliski istok
PALESTINCI – Bliski istok
HAREDIMI – Izrael
KURDI – Turska, Sirija, Irak, Iran i Jermenija
PAŠTUNI – Avganistan i Pakistan
RABARI – Indija (Radžastan i Gudžarat)
LADACI – Indija (Jammu i Kašmir)
GALONZI – Indija (Arunchal Pradesh)
NIŠI – Indija (Arunchal Pradesh)
APATANI – Indija (Arunchal Pradesh)
VANČO – Indija (Arunchal Pradesh)
BONDO – Indija (Orissa)
ŠERPE – Nepal
TIBETANCI – Autonomna pokrajina Tibet, Kina
MONGOLI – Mongolija i Kina
AINU – Japan i Zajednica Nezavisnih Država
MIAO – Kina, Tajland, Vijetnam i Laos
PADAUNZI – Mijanmar
BALI-AGA – Indonezija (Bali)

Beduini

Arapska reč badawi, od koje je nastala reč beduin, znači stanovnik pustinje. Ovaj opis je opšti, ali oslikava brojna kulturološki različita plemena nastanjenih, polunomadskih i nomadskih beduina koji žive u beskrajnim pustinjama i stepama Bliskog istoka. Beduini prave odeću od kamilje, ovčije ili kozije vune. Dizajn odeće je pre svega okrenut funkcionalnosti, ali na neki način i modan.

Tradicionalne muške tunike su dugačke i bele, uz koje se nose ogrtači, i naravno karakterističan šal na glavi. Tunike su široke, i dozvoljavaju vazduhu da lakše cirkuliše, sprečavajući znoj da brzo ispari, odnosno da ne dođe prebrzo do dehidratacije tela.

Oglavlje ili kufiyya je naupečatljiviji deo nošnje, a krajevi mogu da budu obmotani oko lica i vrata kako bi štitili od  jakog vetra i peska.

Žene nose crno sa dekorom na grudima. Lica i glave su im prekrivene burkama kao i skupocenim nakitom.

Odeća je jedna od retkih stvari koji beduini poseduju, i kulturološki im je od izuzetnog značaja.

Palestinci

Naziv Palestinac nastao je od naziva Filistejac, i koristio se za opisivanje naroda neobičnog porekla. To je narod koji je oko XII veka pre nove ere zauzeo istočnu obalu Sredozemlja, vek nakon dolaska Izraelaca na to područje.

Žene uglavnom nose kapute preko bluza i pantalona, ili dugačke haljine sa velom. Postoji distinkcija između žena sa severa i juga kao i između gradskih žena i seljanki.

Muškarci takođe nose duge haljine. Radnicima su haljine bile skupljene na stuku kožnim kaišem dok su samo imućni ljudi mogli sebi da dozvole široke i duge haljine. Nakon Prvog svetskog rata haljine su zamenjene belim tunikama. Nakon 1967. preuzeli su Arafatove crno-bele/crveno-bele marame, kao ukrase za glavu.

Haredimi

Haredimi predstavljaju ortodoksne Jevreje Jerusalima, koji su predstavnici duboko ukorenjene jevrejske predanosti tradiciji.

Među Jevrejima postoji određeni kod oblačenja, a osnovna odlika jeste skromnost. Žene su uvek u zagasitim tonovima, nikako jarkim, pokrivenih laktova i u suknjama koje prelaze kolena. Neke žene nose i čarape kako bi pokrile noge, mada to nije obavezno. Udate žene prekrivaju kosu čime stavlaju do znanja da nisu slobodne.

Muškarci Ortodoksni Jevreji ne nose kratke pantalone, ali to pravilo nije previše striktno kao kod žena koje moraju da pokriju kolena, već zavisi i od okruženja u kom žive.

Tora zabranjuje da se nosi garderoba koja je napravljena od mešavine vune i lana, i  zabranjuje muškarcima da nose žensku garderobu i obratno.

Kurdi

Tradicionalna nošnja za žene sastojala se od više slojeva. Prvi deo garderobe su pantalone često dezeniranih tkanina, preko kojih se nose suknje ili haljine. Nekada su kurdske žene imale svoje specijalne haljine ukrašene vezom koje su nosile svakodnevno, dok se danas takve haljine nose u svečanim prilikama. Žene starijih generacija ih i dalje nose redovno. Današnja  haljina kurdske žene je jednostavna, bez veza i ukrasa, skromna u boji.

Muška tradicionalna garderoba se takođe sastoji od više slojeva, i čine je široke pantalone, bluza i jakna, uz obavezan kožni pojas na pantalonama. Što se tiče turbana – vrsta tkanine i načini vezivanja zavise od geografskog položaja.

Paštuni

Paštuni žive u jugoistočnom Avganistanu.

Muškarci nose šalvare khet partug i turbane wa tunban. Odeća je najčešće napravljena od lana i široko krojena radi lakšeg kretanja.

Žene nose haljine firaq partūg ispod kojih su pantalone jarkih boja. Često će preko svega toga nositi i burku. Skupocenije haljine su ukrašene zlatom i prave se od svile.

Rabari

Rabari su polunomadsko pleme čije je poreklo nepoznato. Neki od rabara i dalje žive polunomadskih načinom života, zadržavajući kulturne i verske karakteristike tipične za središnju Aziju.

Rabarska odeća poznata je po vezu koji je energičan, upečatljivih oblika. Dizajn je ispirisan mitologijom i pustinjskim pejzažem. Rabarske žene ukrašavaju vezom doslovno sve, od sopstvene odeće, preko muške i dečije, sve do torbi. Ženska garderoba se menja u odnosu na regiju, ali su u suštini prisutne duge suknje do članaka i bluze koje dosežu do kraja leđa, a vezuju se dvema petljama na leđima.

Nakit se u rabarskoj zajednici nosi od malena: minđuše, velike ogrlice, narukvice, i nakit oko gležnjeva, stavlja se maloj deci kako bi ih zaštitio od negativne energije.

Zbog toplote u pustinji, muškarci nose duge bele pamučne haljine različitih dužina, preko kojih nose bele bluze na kopčanje sa dugim rukavima. Glave im ukrašava crveni turban koji je sačinjen od osam metara dugačkog šala. Stariji muškarci, kada osede, menjaju crvene turbane belim.

Ladaci

Odora kod muškaraca – goncha – je voluminozna vunena haljina koja se nosi sa šarenim pojasom dugačkim oko dva metra, dok se kod žena haljina naziva kuntop. Prvobitno su ogrtači spolja bili šareni, a iznutra postavljeni krznom, ali je vremenom odeća pojednostavljena. Oglavlja su velikog obima i uspevaju da ostanu izbalansirana na glavama. Na njima je nanizan tirkiz, u tri, pet, sedam ili devet redova, u zavisnosti od položaja nosioca. Haljina, pidžama, oglavlje i filcane čizme čine celokupnu tradicionalnu odoru.

Galonzi

Nastanjeni uz Zapadni Siang u indijskoj državi Arunchal Pradeshu, Galonzi su poznati i kao Zapadni Adi.

Za odevanje koriste vlakna iz drveća, ili koziju dlaku, od kojih prave kapute, suknje, ešarpe, sa različitim formama veza. Boje i dizajn materijala variraju od plemena do plemena, i imaju određena simbolička značenja. Crvena na primer predstavlja boju krvi neprijatelja, plava simbolizuje nebo, a crna – noć.

Niši

Niši su najveće pleme u Arunachal Pradeshu.  Pretpostavlja se da ova tibetansko-burmanska etnička skupina potiče sa istočnog Himalaja.

Tradicionalno, Niši žene pletu svoju kosu i vezuju je napred tibetanskim povezom. Prstenovi od trske nose se oko struka, nogu i ruku. Oko struka vezuju i trake. Žene najčešće nose plašt bez rukava, na pruge ili jednobojan.

Muškarci nose oglavlja od trske koja na vrhu imaju kljun ptice Kljunorošca (Great Indian Hornbill).  Dodatna dekoracija zavisi od socijalnog statusa. Odora se sastoji od bluze bez rukava na crveno-plave pruge. Niske perli se takođe nose najviše u dekorativne svrhe.

Apatani

Apatani nose odeću detaljnu u izradi, a ipak jednostavnu. Tetoviranje i ukrašavanje nozdrva plagovima (yaping hullo) nekada popularno među ženama, vremenom je počelo da opada. Isprva je takav način ukrašavanja tela započet zbog toga što su žene želele da izgledaju neprivlačno muškarcima iz susednjih plemena.

Muškarci tradicionalno vezuju kosu u čvor iznad čela, koristeći mesinganu šipku postavljenu horizontalno. Nose pojaseve od fine trske obojene u crveno. Muškarci tetoviraju svoju bradu u obliku slova T – Tiippe, dok žene tetoviraju plavu liniju od čela ka nosu, i pet linija na bradi.

Vančo

Vančo je Naga pleme koje je u XV veku migriralo iz severnog Tajlanda i naselilo se u Arunachal Pradeshu.

Danas su Vanče večinom hrišćani i jedini tragovi njihove agresivne istorije vide se u tkaninama jarkih boja sa atraktivnim uzorcima i proizvodnji kapa ukrašenih obojenim perjem i kljunovima. Vančo pleme poznato je po tetoviranju. Prema tradiciji, muškarci imaju istetovrane ruke, noge i celo lice sem predela oko očiju i usana. Žene se takođe tetoviraju, i ukrašavaju nakitom.

Bondo

Poznati i kao Pigmejci iz Otisse.

Pleme Bonda je poluodeveno. Postoji i mit koji objašnjava zašto je to tako. Prema legendi neka Bonda žena  je videla Situ kako se kupa naga u ribnjaku i Sita je proklela celo pleme da ostane nago i obrijane glave. Žena je tražila oproštaj, Sita se smilovala, otcepila deo svog sarija i dala joj.

Bondi žene imaju bogato prekrivene grudi raznobojnim perlama. Takođe nose i metalne obruče oko vrata i ruku. Žene se bave lovom i veruje se da ih ti ornamenti čuvaju od životinja. I muškarci i žene nose minđuše napravljene od mesinga limbi, a prstenje, koje se zove orti prave od aluminijuma.

Šerpe

Šerpe su mongolski narod koji živi na nadmorskoj visini od 4000-4500 metara blizu Mont Everesta.

Muškarci nose ogrtače dugih rukava – kitycow – koji padaju nešto ispod kolena. Pojas koji vezuju oko struka naziva se chubba, i vezuje se tako da stvori klobuh ispod ogrtača koji onda služi da se tu smeste potrepštine.

Žene tradicionalno nose duge haljine od debele vune koje se nazivaju tongkok. Kada je toplije vreme nose haljine bez rukava, preko bluza. Odeća Šerpa plemena nalikuje tibetanskoj odori.

Tibetanci

Tibetanci se trude da budu vrlo konzervativni po pitanju svoje garderobe, iako su neki preuzeli zapadnjački stil, tradicionalne odore se i dalje nose. Žene su najčešće u haljinama tamnih boja koje se vezuju i nose preko bluze, a  šarene vunene kecelje koje se nazivaju pangden – ističu da je žena udata. Sem kaluđera koji briju svoje glave, Tibetanci puštaju svoje kose ili ih vezuju u kike koje zatim obavijaju oko glave, upotpunjujući ih sa nekim tanjim kikama, kako bi sve izgledalo kao kruna na glavi.

Nomadi sa druge strane nose ogrtače od ovčije kože koja je postavljena filcom – chubba. Gradski nomadi ponekad ne nose ništa ispod svojih kožnih ogrtača. Tibetanci čak i ne vezuju ogrtače iznad struka, time otkrivajući grudi, a zapravo ne osećajući hladnoću. Čak su im i stopala bosa u čizmama.

Mongoli

Ima toliko mongolskih plemena koja su se hiljadama godina širila preko cele Evroazije. Mongole možemo identifikovati kao Halhe, čiji je vladar bio Džingis-kan.

Mongolsko tradicionalno obitavalište je ger, okrugli šator napravljen od kože, poduprt u sredini štapom koji je imao kosmičku simboliku kao axis mundi.

Odevanje među mongolima razlikuje se od plemena do plemena. I muškarci i žene nose kožne čizme, kao i haljine koje se vezuju oko struka, a zovu ih deels. Muška haljina može biti ispod kolena, a ženska je uvek dugačka.

Na struku se povezuju svilenim ili kožnim kaiševima sa velikim ukrasnim šnalama. Haljine se prave od pamuka za leto, a zimi se postavljaju krznom. Na haljinama ne postoje džepovi već ono što nose sa sobom okače o kaiš. Mongoli su izmislili aplikacije. Žene često isecaju razne oblike od raznobojnih filceva i ušivaju ih na odore. Zastupljen je i vez. Od nakita, nose zlato i bronzu, najčešće široke ogrlice i narukvice, a nose ih podjednako i muškarci i žene.

Ainu

Reč ainu znači „ljudsko biće“ ili „muško“ i definiše autohtoni narod iz japanske provincije Hokkaida. Danas najveći deo Ainua živi na Hokkaidu, a nekoliko stotina danas pripada Zajednici Nezavisnih Država, ZNDU-u.

Ainu ogrtač nema veze sa japanskim. Zove se attush i nosi se kao ogrtač preko odeće. Ova odora šivena je od nežnih vlakana brestove kore. Muški ogrtači su kraći od ženskih, ali su ukrašeni istim geometrijskim oblicima. Neki ogrtači se rade mnogo detaljnije sa ručnim vezom i aplikacijama.

Miao

Narod Miao, jedna je od najbrojnijih etničkih manjina u Kini. Najveće zajednice se nalaze na Tajlandu, Laosu i Vijetnamu.

Njihova tradicionalna odeća se razlikuje od zajednice do zajednice. Takođe se razlikuje svakodnevna odeća od odeće za svečane prilike. Sve dalje razlike odražavaju podelu po godinama, društvenom statusu, polu i pokrajini. Odeća se razlikuje po stilu, šarama, bojama, ukrasima i detaljima, tako da bi prema nekim stručnjacima, moglo postojati između 23 i 80 stilova.

Velika raznolikost u odevanju u Kini, dovela je do klasifikacije na temelju boje i stila odeće, kose i određenih detalja. Rezultat toga su mnoge podskupine naroda Miao: Crveni, Dugački rogovi, Srebrni, Crni, Cvetni, Dugačka suknja i još mnogi..

Padaunzi

Padaunzi su podskupina Karena i takođe su poznati pod imenom Karen Padaunzi. Ime Karen se koristi za plemenske narode u južnom Mijanmaru.

Generalna podela deli Karene na bele i crvene.

Zainteresovali su antropologe i turiste zbog običaja da vratove žena produžavaju dugačkim prstenovima. Novo prstenje se dodaje dok ih ne bude 25.

Svaki put kada se dodaje nova serija prstenova, vrat se produžuje, brada ide na gore, a vratni pršljenovi su pritisnuti. Prvi prsten se stavlja u dobu od pet ili šest godina, uz ceremoniju u kojoj učestvuje celo selo. Kako bi izbegle rane, između vrata i prstenova se stavlja tkanina koja se posle uklanja.

Odeća njihovih žena uvek je u jarkim bojama i često zavijaju glave u marame zelenih ili ljubičastih boja, jer smatraju da to najbolje ide uz nakit na njihovim vratovima. Neudate devojke ne nose minđuše, i nose bele haljine, dok udate najčešće nose crvene i crne.

Bali-Aga

Bali-Age žive u planinskim selima i unutrašnjosti Balija, i smatraju se autohtonim stanovnicima ostrva.

Cover fotografija: Jimmy Nelson