Moje ime je Mur, Rodžer Mur

 Slavni glumac je preminuo u Švajcarskoj posle kraće borbe sa rakom, a iza sebe je, osim sedam uloga u Džejms Bond serijalu, ostavio pečat kao jedan od najpopularnijih TV glumaca ’60-ih i ’70-ih u serijama „Ivanhoe“, „Maverick“ i „Svetac“. Pored glumačkih ostvarenja, Mur je bio najpoznatiji po svom humanitarnom radu kao jedan od, uz Odri Hepbern, slavnih UNICEF-ovih ambasadora i po neviđenim smislu za humor i samoironiziranje.

Većina fanova Džejmsa Bonda najviše voli Rodžera Mura. To i ne čudi: njegov Bond funkcionisao je na toliko različitih nivoa : Šon Koneri je bio pravi mačo ’60-ih, Timoti Dalton neka poluakciona varijanta Mura čiji šarm i smisao za humor kao da  nisu mogli prineti prirodnosti potonjeg, Pirs Brosnan je bio više čovek od akcije dok je Danijel Krejg sam po sebi akcija. Njegova različitost u šematskoj, bondovskoj glumi i ne čudi pošto je Rodžer Mur postao omiljeni špijun Njenog visočanstva sa zavidnom i uspešnom karijerom televizijskog akcionog heroja. Neverovatnu dozu šarma i sopstvenog karaktera već je utkao u ulogu džentlmenske bitange Sajmona Sejnta u istoimenom televzijskom serijalu te mu Bond nije predstavljao problem. Štaviše, kada je Koneri odlučio da ne igra Bonda po prvi put 1968. (a nakon toga je dva puta menjao odluku ’71. i ’83.) uloga je ponuđena je Muru a on je hladnokrvno odbio zbog ogromnog honorara koji je dobijao za “Sveca”. Džordž Lazenbi, jedino Bond u filmu „U službi njenog veličanstva“ (1969.), je ubrzo odustao, Koneri se vratio ulozi još jednom, a kada je „Svetac“ ukinut Mur je preuzeo novu ulogu – od 1973. i „Live and let die“ postao je Bond. No pored sve slave koju mu je doneo Bond Rodžer Mur je postao ikonički lik upravo svojim specifičnim smislom za humor. U slavu Muru izdvojili smo nekoliko primera brilijantnih izjava i anegdota, a počinjem s prvom vezanom za njegove, za tadašnje vreme, abnormalne honorare zbog kojih se i preselio u Švajcarsku i Monako kako ne bi plaćao velike poreze : u jednom intervjuu je, upitan za novac, opušteno rekao : “Obožavam što sam debelo preplaćen glumac.

Kada je završavao karijeru kao Džejms Bond snimajući svoj sedmi i poslednji film „A View to a Kill“ (1985.) nije bio zadovoljan izborom partnerke, Grejs Džons, jer je mislio da je isuviše amazonski agresivna za njegovu karakterizaciju Bonda – šarmantnog, sredovečnog špijuna koji uvek krije još jedan trik u rukavu i izvlači se iz opasnih situacija lukavstvom i šarmom, obično nad pripadnicama lepšeg pola. Kada su ga pitali zašto se povlači rekao je: „Na žalost, a to se najbolje videlo u poslednjem filmu, morao sam da se povučem iz Bonda. Devojke su postajale sve mlađe i agresivnije. Ili sam samo ja prosto mator?“ .

Mur je postao ikonički filmski junak, veći i od svojih uloga, upravo po džentlmenskoj samoironiji: anegdote, urnebesni citati i šale iz intervjua i živih nastupa, dovoljno sofisticirane i inteligentne da ironijom sruše, a istovremeno, izgrade mit o slavnom glumcu koji je „larger then his roles“. Uostalom koji drugi Džejms Bond bi vam na Tviteru, bez imalo zadrške, dao savet kako da se ponašate kao kum na venčanju :

Be charming, gracious and save me a slice of cake. https://t.co/8fSBHTJii1

— Sir Roger Moore (@sirrogermoore) January 19, 2017

Ili da objasni kako se obračunao sa gigantskim pitonom u filmu „Operacija svemir“ (1979.)  :

Yes, the biggest rubber python you've ever seen. 🐍 https://t.co/v281RfcEQO

— Sir Roger Moore (@sirrogermoore) January 9, 2017

Takođe je sebe ocenio kao “četvrtog najboljeg Bonda, odmah iza Lazenbija” a na pitanje da li sam radi svoje kaskaderske scene odgovorio je: “Naravno. Kao što i sam lažem” a snimanja ljubavnih scena u serijalu je najbolje pamtio “..po hladnoći i ledenim nogama na kojima su, ispod svilenih posteljina, bele čarape. Te ljubavne scene su se obično snimale zimi u studiju kada je ekstremno hladno, a vi morate da budete goli. Ako imate sreće onda nosite svileni šlafrok, obavezno čarape na noge, zavučete se ispod luksuznih pokrivača koje ste videli u filmovima o Bondu i čekate partnerku. Pošto bih obično čekao veoma dugo dok se partnerke ne bi sredile smrzao bih se. Kada bi se konačno pojavile jedino seksi što sam mogao da im saopštim u tom stanju je: “Dušo, nikako ne skidaj čarape!”

A kada su ga pitali da opiše svoju glumu rekao je epsku izjavu: “Moje glumačke sposobnosti su između dva ekstrema: podizanja leve obrve i podizanja desne obrve”. Tu su i čuveni biseri kao “Voleo bih da me zapamete kao Lira ili Hamleta iz Šekspirovih komada. Ali pošto se to sigurno neće desiti sasvim sam zadovoljan i sa Bondom”:

Ipak jedna od najboljih priča vezanih za Rodžera Mura je ona scenariste Marka Haynesa koja se već dva dana šeruje kao nezdrava na svim društvenim mrežama. Naime, Haynes ga je prvi put video na aerodromu u Nici sa sedam godina. Pošto je bio oduševljen zamolio je dedu, koji nije imao pojma ko je Džejms Bond, da ga upozna sa njim i da mu zatražio autogram. Mur je pristao, potpisao se svojim pravim imenom na poleđini dečakove karte i nastavio da sedi u čekaonici. Dečak je pogledao potpis i shvatio da mu je potpisao neki Rodžer Mur, a ne Bond. Rekao je to dedi, deda se vratio do Mura i tražio da se potpiše dečaku svojim pravim imenom. Mur je pozvao dečaka, stavio ga na koleno i šapatom mu objasnio da on jeste Bond, ali je morao da se potpiše kao Mur jer je na tajnom zadatku i da bi Blofeld (glavni protivnik iz Bond serijala i vođa zloglasne terorističke organzacije koja deli ime sa bivšom marketinškom agencijom Bebe Popovića, Spektra) mogao da zna da je tu. Zamolio je i dečaka da nikome ne kaže to što mu je rekao i proizveo ga u svog pomoćnika. Dvadeset i tri godine kasnije dečak je porastao i radi kao scenarista na reklamnom spotu za Unicef. Zvezda spota je niko drugi no Rodžer Mur. U pauzi snimanja Haynes mu ispriča za situaciju sa aerodroma, a Mur mu odgovori da je se ne seća, ali da mu je drago da ga je usrećio. Nakon završenog snimanja, na izlasku iz studija, Mur je  zastao pored Haynesa i rekao mu: “Naravno da se sećam da smo se sreli. Ali nisam ništa želeo da govorim o tome jer nikada ne znaš koji kamerman radi za Blofelda”.

I za kraj izjava o humoru i smrti: “Ako nemate smisao za humor bolje je da odmah zakucate poslednji ekser u mrtvački kovčeg”. Više će vam se isplatiti a što se tiče poslednje posmrtne želje izjavio je “Nisam planirao svoju sahranu. Ipak nisam kraljica. No bilo bi lepo da imam procesiju ulicama Stokvela. Kada procesija krene voleo bih da svi stanu i kažu : “Ah živeo je duže od svih ljudi koje poznajem”.

Šta reći više posle ovakvog atavističkog pogleda na smrt nego “Slava mu!”. Za kraj, obavezno poslušajte njegov genijalan intervju na “Being a Man” festivalu u Southbank umetničkom centru u Londonu. Vredi svake sekunde.