Da li imate preko 18 godina?

Prava i prevodi: kako izabrati pravu knjigu

Kako znati da li je prevod dobar? Kako su u prevodu pravljene intervencije? Kako je "izvlačena esencija" u prevodima knjiga? Na ova, ali i neka druga pitanja, odgovara Dimitrije Vojnov.

0
1

Dostupnost knjiga u izvornoj formi, pre svega na engleskom jeziku, stvorila je trend izbegavanja srpskih izdanja i prevoda među onima koji mogu da se snađu sa originalom. Ako tome dodamo zabrinjavajući trend da se deo knjiga van engleskog govornog područja pojavljuje u srpskim prevodima sa engleskog a ne sa izvornog jezika, onda je lingua franca našeg vremena postala prvi izbor za skoro svu literaturu.

Ipak, što zbog dostupnosti, što zbog cene, što zbog brzine čitanja, i dalje se rabe i prevodi. Kako prepoznati dobar prevod pre kupovine knjige? Moj predlog je vrlo jednostavan – za početak pogledaj kako je transkribovano ime pisca. Ako je Michael Chabon na srpskom potpisan kao Čabon, onda ćeš u prevodu sigurno naći science fiction preveden kao naučna fikcija. Ako je pak potpisan kao Šejbon, svakako da treba rizikovati.

Ako ste mislili da je najgore što vas može zadesiti dok čitate prevod – loše shvaćena strana igra reči, formulacije koje vam stvaraju jasnu asocijaciju na originalnu rečenicu a ne na jezik koji čitate, ljudi koji su se obogatili trgujući uljem a ne naftom, nedostatak anotacija za neke lokalne fenomene koji su našem čitaocu nepoznati a potrebni su za razumevanje priče – grešite.

Prvu spoznaju o tome da se u prevodu prave razne intervencije imao sam kao mlad ljubitelj krimića kada su mi nešto stariji fanovi, sa ciničnim osmehom objašnjavali kako je Igor Mandić uredio izdanje Raymonda Chandlera u kome su izbačene sve aluzije na komunizam. I zaista, dopuštanje takve intervencije nije bilo u skladu sa Mandićevim imidžom. Doduše, taj roman sam kasnije kupio u nekom drugom izudanju. Nije se pominjao komunizam ali ni Mandić nije bio potpisan kao urednik, pa ne znam koliko je priča verodostojna.

Ipak, mnogo više me je zabavila priča jednog pisca i urednika koji je pripremajući izdanje nekog stranog romana do te mere bio razočaran njegovim krajem da je uzeo i dopisao nekoliko rečenica kako bi ga konkretizovao.

Zadovoljan time kako se roman sada završava, naišao je na neprijatno iznenađenje kada se na prvoj promociji pojavio čitalac sa primerkom originala i naglas primetio da se drugačije završava. Urednik se munjevito izvukao pozvavši se na tačan podatak da je roman prvobitno izlazio u jednom časopisu u nastavcima i slagavši da je tada imao drugačiji kraj.

Drugi prekaljeni izdavač napravio je pravi bestseler sa jednim prevodom poznatog pisca, i konkurenti su mu zavideli na toj knjižici, nestrpljivo čekajući da mu isteknu prava. Kada su istekla, odlučili su da urade svoj prevod i ispostavilo se da original ima dvostruko više stranica. Suočen sa tom istinom, lakonski je odgovorio da je izvukao esenciju.

Izvlačenje esencije bilo je karakteristično za prevode stripova u bivšoj SFRJ. Recimo Bonellijevi stripovi koje je izdavao novosadski Dnevnik imali su sažete prevode teksta, a svaki je bio skraćivan za po dve strane jer je štamparska mašina u Dnevniku bila nabaždarena na broj strana deljiv sa trideset dva i Italijani nisu mogli da se uklope u taj format.

ZAGOR

Stoga, sadašnja izdanja Bonellija koja radi Veseli četvrtak zapravo po prvi put donose izvornu zamisao autora pred našu publiku.

Pojedini stripovi su pak docrtavani. Recimo stripovi koji su pravljeni po standardu od pet kaiševa po stranici kod nas su objavljivani po četiri i da bi se nadoknadila razlika, svakom kaišu je docrtavano malo u podnožju. Kada je pak strip morao da se produži za nekoliko stranica, obično bi urednik izabrao neki već postojeći kadar i uvećao ga da ide preko cele stranice.

O prikrivanju autorskih prava u bivšoj SFRJ mogu da se napišu tomovi. Recimo, Artur Klark je izlazio pod imenom junaka iz Odiseje u svemiru.

Ponekad izdavači nisu sebi mogli da oproste neuspeh nekog skupo plaćenog prevoda pa bi ga objavljivali iznova pod novim naslovom nadajući se da će iz drugog pokušaja bolje proći.

Ti pokušaji da se knjiga bolje proda promenom naslova imali su i neke radikalne forme. Recimo, jedan izdavač je povukao iz prodaje neuspeli roman potpisan imenom i prezimenom pisca, odštampao nove korice sa novim naslovom i imenom autora koji je u međuvremenu postao spisateljica. Oba izdanja su zavedena u Narodnoj biblioteci, pod različitim naslovima i imenima. Ako se ispostavi da je delo klasik, istoričare književnosti čeka dosta konfuzije.

Ponekad međutim, objektivno problematičan prevod može imati kultni status. Recimo, Ballardov Crash u svom prvom zagrebačkom izdanju donosi prevod Predraga Raosa kome se štošta može zameriti u pogledu poznavanja engleskog jezika, ali njegov stil zarobljava atmosferu dela mnogo bolje od nekog preciznijeg prevodioca. Tome možda doprinosi i fenomen Brixy, gde srpskim čitaocima sam hrvatski prevod pruža ugođaj kao u slučaju Alana Forda.

alan-ford

Intervencije iz tehničkih razloga doduše nisu rezervisane samo za knjige. Poznat je slučaj kinooperatera u Domu omladine koji je skratio film Hi-Fi Vladimira Blaževskog kako bi mogao da stigne na noćni prevoz. Montažer filma Petar Marković je čak otišao da pogleda skraćenu verziju i tvrdio je da mu je krivo što se sam nije dosetio tog reza.

Postavlja se pitanje znaju li stranci za ove intervencije na svojim delima? Neki definitivno znaju. Recimo, čuveni King Features Syndicate koji zastupa naslove poput Bettie Boop, Popeye, Flash Gordon, Haegar the Horrible, Prince Valiant i Rip Kirby, naplaćuje kupcima po broju objavljenih stranica i ne zanima ga da li su oni docrtavali, skraćivali ili izvlačili esenciju. S druge strane, ova kuća, deo nekada ozloglašene Hearst imperije vuče korene iz petparačkih dana kada se praktično insistiralo na tome da strip nema nikakav umetnički integritet.

Kao inspirativno štivo o danima kada se formirao superherojski strip, bez ikakve svesti o tome da će nekada biti tretiran kao umetnost ili predmet interesovanja holivudske A-produkcije, preporučio bih roman Michaela Chabona The Amazing Adventures of Kavalier & Clay. Ali, vodite računa, izdat je i kod nas, pod naslovom Neverovatne avanture Kavalijera & Kleja, samo što je Chabon potpisan kao Čabon.

Lajkuj:

Komentari:

  1. Anabel says:

    Chabon je brilijantan! a znam i ko je dopisivao kraj knjige;) sjajno Dimitrije

Ostavite komentar:

Slični članci: