Galerija bez zidova

Galerija Grafičkog kolektiva je danas galerija u pokretu, migrant. Sa Obilićevog venca je preseljen na Kosančićev venac. Uprkok teškoćama i ove godine će biti održana izložba malog grafičkog formata Mala grafika 2018, redovna godišnja manifestacija koja ima tradiciju dugu sedam decenija.

Ovogodišnja Mala grafika održaće se u Galeriji Remont, koja je ustupila svoj prostor dok Grafički kolektiv ne nađe novu galeriju. Izložba će biti otvorena u ponedeljak, 19. decembra u 19:00 časova, i trajaće do 12. januara. Na izložbi pod nazivom “Kodovi vremena” učestvuje 138 autora koji izlažu 243 rada.

Jana Oršolić

Deo tradicije Grafičkog kolektiva, projekat Mala grafika ukazuje na interaktivnu relaciju uspostavljenu između autora, njihove umetnosti i publike. Imajući u vidu da mala grafička forma ne predstavlja ustupak ni jednom drugom faktoru sem što je malih dimenzija, Grafički kolektiv nastavlja sa konkursom za Malu grafiku.

Odziv umetnika na ovom konkursu potvrđuje krepku vitalnost koju je ova izložba održala tokom vremena.

Naime, početni entuzijazam i osnovna misija ne jenjavaju, a slogani iz proteklih decenija Umetnost koje vredi više nego što košta, Za vašu kuću i one koje volite, Grafika u svaki dom, Velika umetnost na malom formatu, Mala grafika-veliko zadovoljstvo – deo su atmosfere izložbe umetničke grafike, potencijalnog ekskluzivnog poklona.

Ovogodišnja izložba Male grafike najavljuje i veliki jubilej Grafičkog kolektiva, sedam decenija rada na afirmisanju i kritičkom promišljanju umetničke grafike i drugih likovnih medija. Brojni autori-izlagači i publika, poštovaoci novogodišnjih praznika i umetničke grafike, svedoci su i aktivni učesnici u kreiranju dijaloga kojim se već decenijama neguje i obnavlja duh zajednice, svojevrsnog umetničkog bratstva, i nezaobilaznog kreativnog utočišta savremene umetničke scene.

Narednu, godinu jubileja, Grafički kolektiv dočekuje bez adekvatnog izlagačkog prostora. Galerija je trenutno bez zidova. 

Podsećajući da je osnovan 1949. godine, umetnička direktorka Grafičkog kolektiva Ljiljana Ćinkul ističe da je Kolektiv ubrzo postao vodeći umetnički centar koji, kao medijator kritičkog promišljanja o pojavama u umetnosti, okuplja umetnike, istoričare umetnosti, kritičare, književnike… “Kao debatni klub in vivo postao je aktivni činilac u formiranju i brušenju kriterijuma, ukusa, profesionalne etike, svojevrsni centar za kolegijalnu podršku i razmenu informacija. Svojim profesionalnim galerijskim programom, razvijenim vezama sa umetnicima i galerijama u zemlji i svetu, vremenom se potvrđivao i profesionalni ugled Grafičkog kolektiva i njegove galerije”.

Ljiljana Ćinkul naglašava da se može reći da je istorija savremene jugoslovenske grafike i dela savremene umetnosti neodvojiva od istorije Grafičkog kolektiva. “Intenzivna izlagačka aktivnost, preko 20 izložbi godišnje, kolekcija koja ima više od 5000 grafika, izdavanje publikacija, grafičkih mapa, malih monografija grafičara, ARTA, izložbe u inostranstvu i izložbe inostranih umetnika u Grafičkom kolektivu, savremene engleske, japanske, poljske, kanadskegrafike, deo su autentične istorije ove kuće.”

Vrata grafičkog kolektiva otvorena su za sve umetničke pojave, pokrete, eksperimente. Prvi hepening u Beogradu, početkom 60-ih godina, održan je u Grafičkom kolektivu. Entuzijazam osnivača koji su pokrenuli život ove kuće traje do danas nesmanjenim intenzitetom.

Međutim, Ljiljana Ćinkul upozorava: “Nažalost danas je Grafički kolektiv u alarmantnoj situaciji jer je gubitkom galerijskog prostora u procesu restitucije (i prodaje) doveden u pitanje dalji opstanak ove kuće, kultnog mesta koje je odavno postalo sinonim za duh inovativnog, savremenog i smelog kritičkog mišljenja.”

Ističe da velika podrška umetnika i prijatelja Grafičkog kolektiva, koji su podržali peticiju za opstanak tokom proteklih meseci, predstavljaju potvrdu vidljivog i vitalnog profesionalnog identiteta i integriteta tokom višedecenijskog delovanja.

“Naše utočište je trenutno na Kosančićevom vencu 19. Soba, nekad atelje slikara Nikole Graovca i njegove supruge, vajarke Radmile. U tom malom prostoru je naša arhiva, dokumenta, deo Kolekcije. Pišemo pisma, razgovaramo i čekamo već četiri meseca odgovor iz Ministarstva kulture Republike Srbije”, kaže Ljiljana Ćinkul.

“Danas je Galerija Grafičkog kolektiva u pokretu, migrant; našom izložbom Male grafike bićemo gosti u galeriji Remont od 18. decembra. Čuvamo dostojanstvo profesije i našu kulturnu misiju.”

“I ohrabruje danas – da uprkos promenama stila života i nestabilnih kriterijuma kada imati pobeđuje biti – verujemo da su građansko vaspitanje, poštenje, kultura, ukus, mera, i dobra tradicija imperativ vremena kao (i) KULTURA bez koje nema opstanka; setimo se i Čerčilovih reči kojima je branio britansku kulturu teških ratnih godina. Jer, sve je stvar čovekove dobre volje i razumevanja, pa i današnja studija slučaja Grafičkog kolektiva”, zaključuje Ljiljana Ćinkul.

Rešenjem Agencije za restituciju 2015. godine, nekretnina gde se nalazila Galerija Grafički kolektiv je vraćena naslednicima. Pravna mogućnost da država ima pravo preče kupovine nije iskorišćena, a prostor je bez konsultacija prodat firmi koja se bavi ugostiteljstvom. 

Jula ove godine Grafički kolektiv je napustio prostor na Obilićevom vencu 27.