Da li imate preko 18 godina?

CHAPPIE, bioskopski Lumumba

Film koji podseća na sudbinu afričkih antikolonijalnih pokreta!

0
0

Na površini Chappie je omladinski SF film, anarhičan, bezobrazan, u pojedinim fazama neodoljivo naivan. Na idejnom planu, ovo je produžetak Blomkampove opsesije klasnim odnosima i asimetričnom borbom unutar njih – njegovi junaci su ili parije ili delovi vladajuće klase koji iz nje bivaju isključeni, ali svi na kraju nalaze svoj spas kroz transhumanizam. Asimetrična borba kroz uključivanje visoke tehnologije ovih dana ima veću relevantnost nego ikada, od nigerijskog organizovanog kriminala na internetu do severnokorejskih hakerskih intervencija.

Kada se pojavio pre šest godina, Neill Blomkamp je bio prototip reditelja stasalog izvan Sjedinjenih Američkih Država koji može da uspe u Holivudu – imao je sveže ideje, vrhunsku tehničku kompetenciju i umeće da snimi filmove koji izgledaju skuplje nego što jesu i što je najvažnije, zanimao se za naučnu fantastiku, žanr koji je postao Holivudsko obeležje. Naime, naučna fantastika u sprezi sa akcijom i spektaklom svake vrste postala je žanr u kom su ostale kinematografije položile oružje pred Holivudom. Kako je Holivud svoje prihode većim delom počeo da crpi izvan SAD, u poslednje vreme čak sedamdeset procenata bioskopske zarade filmovi ostvaruju van Amerike, a tek treba videti kakve će posledice imati otvaranje kineskog tržišta.

District-9-Wallpapers-Alien-Motherships-Guns-Helicopters-district-9-7039095-1920-1056

Blomkampu su sva vrata bila otvorena i bio je zasut ponudama. Međutim, pokazao je jednu vrlo specifičnu osobinu. Za početak zanimalo ga je da se bavi isključivo originalnim materijalom, da izbegava nastavke i ekranizacije stripova što je nažalost veći deo delatnosti holivudskih studija. Ipak, treba imati na umu da je prvobitna strategija njegovog ulaska u Holivud bila ekranizacija igre Halo, dakle nije potpuno ignorisao postojeći IP ali od tog filma nije bilo ništa. Zatim, ispostavilo se da je on reditelj koji želi da uzvrati strpljenje upravo onoj publici iz ostatka sveta.

Posle remek-dela District 9 kojim je debitovao, priče o dolasku vanzemaljaca u Johanesburg, prikazane iz vizure južnoafričkih junaka, bez ikakve intervencije američkih heroja, snimio je Elysium. Publika je od Elysiuma očekivala Cameronovog naslednika i nota bene to nije dobila, ali pružen joj je novi Verhoeven sasvim sigurno. Ovog puta, glavni junak jeste Amerikanac ali svet budućnosti prikazuje devastiranu planetu Zemlju na kojoj je ostala sirotinja izložena zagađenju i bez adekvatne zdravstvene zaštite dok su se više klase preselile u džinovsku svemirsku stanicu. Posle mlakog prijema Elysiuma, Blomkamp je napravio radikalan potez, vratio se u Južnu Afriku i sa nezavisnim holivudskim novcem snimio film Chappie, iako bi verovatno svi ostali reditelji u njegovoj poziciji tražili od agenata da im obezbedi neki zicer u Marvelu.

chappie-poster

I Chappie je sve ono za čim nominalno čezne publika – originalna SF priča starog kova, bazirana na likovima, na borbi za pravdu koja nikada ne izlazi iz mode, sa gubitnicima koji postaju heroji, izvesnom nepredvidivošću i negativcima koje lako možemo prepoznati u surovom svetu oko nas. Stari kov zvuči kao igra reči, ne samo zato što se film oslanja na naslove poput Short Circuita, Robocopa ili Real Steela za inspiraciju i kopču sa publikom već i zato što je u centru pažnje limeni robot. Taman kada reference koje sam naveo zaprete da Chappie zazvuči predvidvo, Blomkamp ubacuje nekoliko neočekivanih preokreta – film je smešten u Južnu Afriku, ponovo su svi glavni junaci lokalci, a velike holivudske zvezde ogromnog ikoničkog potencijala u ovom žanru – Hugh Jackman (Real Steel) i Sigourney Weaver (Aliens) igraju negativce. Dakle, Blomkamp kombinuje puno toga novog i puno toga dobrog, za slučaj da se ono što je novo ne ispostavi kao dovoljno dobro i obrnuto.

Rezultat je film koji izuzetno dobro funkcioniše na više nivoa. Na površini ovo je omladinski SF film, anarhičan, bezobrazan, u pojedinim fazama neodoljivo naivan. Na idejnom planu, ovo je produžetak Blomkampove opsesije klasnim odnosima i asimetričnom borbom unutar njih – njegovi junaci su ili parije ili delovi vladajuće klase koji iz nje bivaju isključeni, ali svi na kraju nalaze svoj spas kroz transhumanizam – Wikus postavši vanzemaljac u District 9, Max ugradivši egzoskelet i žrtvujući se u Elysiumu, dočim u Chappieju razmena između robota i ljudi ide dvosmerno. Asimetrična borba kroz uključivanje visoke tehnologije ovih dana ima veću relevantnost nego ikada, od nigerijskog organizovanog kriminala na internetu do severnokorejskih hakerskih intervencija.

Chappie-Window-Sticker

Blomkampov film je unikatan po tome što predstavlja veliki povratak rokenrol filma.

Ipak, istorija filma paradoksalno sasvim sigurno čuva jedno krajnje atipično mesto za Chappie. Blomkampov film je unikatan po tome što predstavlja veliki povratak rokenrol filma. Naime u glavnim ulogama se pojavljuju Ninja i Yolandi iz južnoafričke grupe Die Antwoord, i njihovi likovi u filmu jesu produžetak scenske persone a u zvučnoj slici odjekuju njihove numere.

Ova rokenrol dimenzija filma je vrlo retro, ali možda je to budućnost promocije muzike i izvođača koje još uvek nismo svesni. Naime, klasici rokenrol filma kakve su snimali Lester ili Tashlin nastajali su u doba kada muzičari nisu imali prostora da se i video formi obrate publici. Onda se pojavio MTV i došlo je do inflacije video prisustva muzičara. Međutim, MTV više ne pušta spotove, okrenuo se reality emisijama, muzički biznis je mrtav u konvencionalnoj formi pa i u pogledu videoklipa, tako da pored YouTubea možda će film ponovo zaigrati neku ulogu u promovisanju pop muzike i onih koji je stvaraju i izvode?

You are as good as your next movie!

Uprkos tome što je na mnogim nivoima svež i donosi ono čega je publika deklarativno željna, Chappie je doživeo brodolom na blagajnama. Kritika u Evropi ga je bolje prihvatila nego ona u Americi ali je publika svuda ostala vrlo uzdržana u odnosu na ovaj film. Ipak, u odbranu publike van Amerike moramo reći da je slab rezultat sa otvaranja u SAD sigurno doprineo letargičnoj distribuciji filma Chappie u ostatku sveta, iako je ovo tržište pokazalo veliku podršku za Blomkampa u slučaju Elysiuma. Nažalost, iskusniji posmatrači holivudskih prilika mogli su da naslute kako unutar samog Chappiejevog tabora, pokazuje manjak vere u film, između ostalog i kroz gromoglasno objavljivanje novog Blomkampovog angažmana, u duhu holivudske maksime You are as good as your next movie.

Chappie Neilla Blomkampa u izvesnom smislu podseća na sudbinu afričkih antikolonijalnih pokreta.

Iz mase oslobodilačkih tendencija, izdvojila se jedna zdrava, izborila slobodu, a onda se suočila sa okolnostima koje u toj meri pogoduju kolonizatorskim silama da su rezultati koje postiže čak i slabiji nego u vreme kada su vlast držali zavojevači. Tržišni princip nametnut bioskopskim blagajnama umnogome podseća na demokratske procedure koje se često nameću kao metod odlučivanja i tamo gde takvo rešenje ne daje prave rezultate, recimo u podsaharskoj Africi. Chappie je izašao na tržište, omogućena mu je prilika da se ravnopravno nosi sa takmacima, i doživeo je težak poraz. Ideja repertoarskog filma koji će nastajati van holivudskog centra i pokušavati da se nametne na globalnom nivou, sama po sebi nije nastala sa Chappiejem, pa samim tim sa njim nije mogla biti ni poražena, ali je ovo retka prilika da se takav projekat snima sa istinskom poslovnom podrškom samog Holivuda, dočim obično nastaje samo kao njegova simulacija, hendikepirani Holivud u najboljem slučaju.

la_ca_0105_chappie_068

Međutim, Blomkampovo kreativno dostojanstvo definitivno jeste slomljeno. Od svoje politike da nema nastavaka i strip ekranizacija, posrnuo je do tačke kada ubrzano priprema novi nastavak Aliena, kako bi ostao u visokobudžetnoj holivudskoj igri. Ali u slučaju Aliena, Blomkampov pad nije samo prisutan u odnosu na holivudske mogule koji su ga konačno privoleli da zasedne uz pokretnuu traku, već i uvlačenjem u geekovsku krčmu – on je od autora koji osmišljava nove, ili barem na svoj način kombinuje stare koncepte, sada postao bakšiš-reditelj koji mora da ispunjava hirove fanova ovog popularnog serijala, čiji konkretni repertoarski potencijali doduše nisu neiscrpni kako svedoči i mlak rezultat Scottovog Prometheusa.

Otud, možda najveća transformacija koju su holivudski studiji nametnuli nije u tome što su zatomili originalnost filmova i zasuli nas nastavcima, već činjenica da su u međuvremenu stvorili kulturu nastavaka, filmskih univerzuma, vremenskih tokova, detalja iz jednog dela koji igraju u nekom drugom, stvorivši iluziju kako i nastavci, nekada nusproizvodi komercijalnog uspeha imaju neku svoju vrednost i neki svoj kulturni kapital. Otud Chappie možda jeste ono što publika želi ali nije ono što publika hoće. Ili obrnuto. Ipak, sasvim sigurno – šta god da publika želi ili hoće, ovaj film je nešto što joj je bilo potrebno.

chappie-movie-image-5

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: