BLOCKFREI @ Viennafair

Pre nekoliko dana završen je 10. medjunarodnom sajmu umetnosti u Beču, VIENNAFAIR, na kom su zahavljujući kulturnoj organizaciji BLOCKFREI predstavljeni i radovi srpskih umetnika pet nezavisnih inicijativa. Kreirana kao platforma za inovativne kulturne prakse sa ciljem da podrži saradnju između kulturnih grupa iz Austrije i Srbije, kao i drugih zemalja jugoistočne Evrope, predstavila je projekat Nezavisna umetnost iz Srbije.

O učešću domaćih umetnika i prijemu kod austrijske publike, pričali smo sa Nevenom Janković iz BLOCKFREI.

Ko su umetnici koje je BLOCKFREI izabrao da predstavi?

U okviru projekta su se predstavile sledeće inicijative i umetnici:

Aleksandrija Ajduković / Ulična Galerija – Micro Art, Dejan Kaludjerović / BLOCKFREI, Mane Radmanović / Velika Galerija – KC GRAD, Siniša Ilić / TkH – Teorija koja Hoda, Žolt Kovač / Supervizuelna, Baza Savremene Umetnosti / Nezavisna Umetnička Asocijacija – REMONT.

Odabranih pet nezavisnih inicijativa su kroz svoj rad aktivno potpomogle kreiranje i opstanak savremene umetničke scene u Srbiji poslednjih nekoliko godina. Izbor umetnika i njihovih radova je korespondirao sa temom pozicije savremene umetnosti i kulture u Srbiji, gde je prekarni karakter i rad na sopstveni pogon, jedini modus vivendi.

Odabrani umetnici kroz svoj rad govore o odgovostnosti u širem kontekstu, postavljajući se u ulogu ne samo kritičara već i edukatora. Umetnica Aleksandrija Ajduković ispituje uticaje globalizacije, trendova, media na personalnu kulturnu i vrednosnu matricu pojedinica. Dejan Kaludjerović, umetnik koji je relavantan za kontekst Srbije i Austrije, u popularnoj kulturi istražuje odnos konzumerizma i detinjstva, medija i manipulacije, kao i same odgovornosti. Mane Radmanović se na izvestan način nadovezuje na pomenute teme i u centar postavlja popularnu psihologiju i mantre koje namnameću smisao života. Siniša Ilićradom The precarious, sugeriše na nesigurnu i ranjivu poziciju nematarijalnog rada, dok rad Žolta Kovača upravo govori o komunikaciji i nužnosti da umetnost mora da komunicira i da animira publiku da bi postigla svoj cilj. Nezavisna umetnička asocijacija Remont, koja već dugi niz godina aktivna i relavanta na polju savremene umetnosti je uključena sa dokumentarističkim projektom – on line bazom savremene umetnosti (www.serbiancontemporaryart.info) koja nam je bila značajna podrška tokom pet dana trajanja sajma.

BLOCKFREI ima misiju da realizacijom i koprodukcijom inovativnih programa doprinese promociji multikulturalizma u savremenom kontekstu i istakne prednosti koje različitost ima za društvo. Imajući u vidu da organizacija sprovodi programe kulturne razmene, projekte organizuje ne samo u Austriji, već i u drugim zemljama jugoistočne Evrope, takođe predstavljajući relavantne sadržaje iz Austrije.

Šta znači naziv BLOCKFREI?

Sam naziv BLOCKFREI, koji u bukvalnom prevodu znači nesvrstani, može na slikovit način da obrazloži ideju iza koje stojimo. Se jedne strane se poigravamo sa istorijskim nasleđem i stereotipima vezanim za emigrantske grupe sa ex – Yu prostora u Austriji, dok sa druge redefinišemo pojam te nesvrstanosti. Producirajući projekte inkluzivnog karaktera, gde pored naših, uključujemo i austrijske umetnike i kulturne radnike, prevazilazimo hermetičnost karaktarerističnu za emigrantska i manjinska kulturna društva, postižući tako aktivno učešće na savremenoj austrijskoj sceni i uključujući širu austirjsku publiku. Na taj način zaobilazimo inače već a priori rezervisano mesto na marigini, gde se često svrstaju pomenuta kulturna društva.

Kako je bečka publika reagovala na radove ovdašnjih umetnika?

Publika VIENNAFAIR-a je internacionalna, dolazi iz različitih zemalja Evrope i šire, a takođe i iz repubika bivše Jugoslavije. Reakcije su bile izuzetno pozitivne, kako od strane šire tako i od stručne publike, kustosa, umetnika, ali i samog menadžmenta VIENNFAIR-a. Mnogi su bili pozitivno iznenađeni i dodatno su se zaitneresovali za naš rad i naše umetnike. BLOCKFERI je na VIENNAFAIR-u imao status institucije i naše prisustvo nije bilo komercijalnog karaktera, već, pre svega, sa ciljem da promovišemo i umrežimo prisutne umetnike sa relavatnim pojedinicima i institucijama.

Po čemu se razlikuju bečka i beogradska scena?

Beogradska i bečka scena se razlikuju upravo po tome što je Beč ipak mnogo internacionalniji. Umetnici su iz različitih delova Evrope, te i šire. Institucije su jake i umetnicima pružaju dovoljno značajnu podršku. Takođe, u Beču postoji značajno umetničko tržište, te je u tom smislu konkurencija među prodajnim galerijama značajna i postizanje statusa relavantne galerije je zahtevan proces i potrebno je vreme za neophodno etabliranje. Pored institucija i komercijalnih galerija javljaju se i artist run spaces koji su deo off programske ponude, ali svakako sadržajno nadopunjuju i oplemenjuju vibrantnu umetnički scenu Beča.

U Beču je sredina mnogo stabilnija i bogatija, te se više i ulaže u umetnost i kulturu i na to se gleda kao na značajnu i višestruko korisnu investiciju. Publika je sama po sebi aktivnija, u boljoj platežnoj moći, te je razvijeno kolekcionarstvo, što privatno što u okvirima institucija, čime se direktno utiče na životni standard umetnika.