Da li imate preko 18 godina?

Dragocena kolekcija automobila u srcu grada

Moderna garaža u Majke Jevrosime čuva zbirku koja svedoči o istoriji automobilizma na ovim prostorima.

Majke Jevrosime je jedna od najlepših centralnih beogradskih ulica. Ovde i dalje opstaju drvoredi koji tokom letnjih meseci prave hlad koji u ovom delu grada spušta temperaturu vrelog asfalta. U ovoj ulici se nalazi i prva moderna garaža u gradu u kojoj je smešten Muzej automobila Beograd, zbirka Bratislava Petkovića.

Podignuta je na imanju Vlajka Kalenića. Njena gradnja je počela 23. septembra 1929. godine po projektu Valerija Staševskog, ruskog arhitekte koji je posle Oktobarske revolucije emigrirao u Srbiju. Građena je po uzoru na slične garaže u Londonu, Parizu i Berlinu, i prvi je objekat takve vrste ne samo u Beogradu, već i na Balkanu i, po tehničkim mogućnostima, nije zaostajala za sličnim objektima u Zapadnoj Evropi. Imala je centralno grejanje, perionicu i uređaje za mazanje i održavanje kola. Njen kapacitet je bio dovoljan za četrdesetak automobila.

U ovoj garaži su bili smešteni i automobili učesnika Velike nagrade Beograda, trke održane 3. septembra 1939. godine na stazi Kalemegdan park. To je bio najveći sportski događaj Beograda u vreme zlatne ere automobilizma.

Danas se u Modernoj garaži nalazi Muzej automobila Beograd, zbirka Bratislava Petkovića. Muzej je osnovan 1994. godine i najmlađi je tehnički muzej u zemlji. Petković je prvi automobil nabavio 1965. godine. Bio je to Ford T, automobil koji je Ameriku stavio na točkove i promenio istoriju. Bio je to prvi serijski proizvođen automobil na svetu. Zbog toga, kako ističe Petković, Ford T zaslužuje mesto u svakoj kolekciji automobila. Uostalom, ovaj Fordov model je 1999. godine proglašen najboljim automobilom 20. veka.

Ford T iz muzejske kolekcije igra jednu od “glavnih uloga” u filmu “Maratonci trče počasni krug”, jer je to automobil koga su vozili Topalovići.

To je samo jedan od pedesetak izloženih modela u zgradi koja se nalazi u samom srcu grada, a ne spada među muzeje koji obaraju rekorde po posećenosti. Ovde možete sresti zaljubljenike u automobilizam, strane turiste ili ljude koji su tek nedavno saznali za ovu dragocenu zbirku. Zgrada Muzeja je pomalo oronula, proteklih godina je zamenjeno svetlo i urađen novi pod, ali su po zidovima vidljivi tragovi vlage, a na nekim prozorskim staklima ima tragova dugogodišnje paučine. Ali sve to daje šarm samom Muzeju koji je restitucijom vraćen bivšim vlasnicima, tako da neka krupna ulaganja i nisu bila moguća.

Pretvaranjem Moderne garaže u Muzej automobila zadovoljeno je jedno od osnovnih načela zaštite kulturnih spomenika: spomenik upotrebiti samo za svrhe bliske prvobitnoj nameni. Na taj način nastala je idealna celina koja ima svoje kulturno-tehničke poruke i istorijsku vrednost.

Postoji plan da se Muzej automobila Beograd preseli u bivšu garažu saveznih organa, ispod Brankovog mosta. Taj prostor je veći, pa će moći da budu izloženi svi automobili koji se nalaze u Petkovićevoj zbirci. Ali, dok se to ne dogodi, iskoristite vreme i posetite muzej u kome su izloženi automobili koji su važni za istoriju grada i zemlje.

Najstariji muzejski primerak je tricikl Marot-Gardon iz 1897. godine, tu je i Ford Pilot napravljen na samom početku 20. veka, ali je dragulj kolekcije ručno izrađeni Sharon iz 1908. godine sa 25 konjskih snaga. Ovaj automobil je bio ponos voznoga parka kralja Petra I Karađorđevića, koji ga je 1912. godine poklonio vojvođanskom veleposedniku Bogdanu Dunđerskom. Ovaj automobil je potom završio u Beogradu, gde je služio kao taksi vozilo. Petković ga je otkupio tako što je, umesto novca, tadašnjem promućurnom vlasniku kupio najnoviji traktor Ferguson.

foto: Miloš Nikodijević

Model Alvis Firefly iz 1931. godine zaslužan je za jednu divnu ljubavnu priču. Vlasnica ovog automobila bila je mlada i imućna Engleskinja po imenu Doris koja se novembra 1935. automobilom uputila u Indiju, gde je njen otac bio oficir. Jedna od stanica na tom putu bio je Beograd gde se automobil pokvario. Doris je popravku automobila poverila automehaničaru Brkiću, koji je odmah poručio rezervni deo iz Engleske. Ali dok je trajala popravka, i dok se čekao rezervni deo, rodila se i ljubav između njih dvoje, i tako je Doris ostala u Beogradu.

Foto: Miloš Nikodijević

Istaknuto mesto u kolekciji ima i Lancia Lambda iz 1926. godine. “To je bio auto koji je išao sigurno dvadesetak godina ispred vremena”,  kaže Bratislav Petković. Ovaj automobil je bio izuzetno redak na beogradski ulicama zbog viskoke cene. Za taj novac je moglo da se kupi čak pet Fordova T ili kuća na Dedinju. Muzejski primerak Perković je pronašao u Somboru početkom 70ih i rekonstrukcija je trajala punih pet godina. “Ona je ponos našeg muzeja”, ističe Petković.

Lancia Lambda je osvajala mnoge poznate trke svog vremena, ali deo kolekcije je i najpoznatiji predratni sportski automobil BMW 328. Ovaj automobil bio je pobednik čuvene trke Mille Miglia 1940. godine, kada je prekinuo dominaciju čuvene italijanske kompanije Alfa Romeo. BMW iz kolekcije proizveden je 1938. i jedan je od najređih modela u kolekciji, jer je sa prozivodne trake nemačke fabrike sišlo svega 464 primerka. Jedna od dragocenijih predratnih fotografija je i ona na kojoj je Lazar Radić za volanom modela BMW 328.

Značajan deo Petkovićeve zbirke čine Mercedesovi automobili. Slogan ove kompanije Najbolje ili ništa verovatno najbolje opsiuje model Mercedes-Benz 300, jedan od simbola uspona čuvene kompanije iz Štutgarta. Ovaj model je poznat pod nadimkom Adenauer, po prvom kancelaru Zapadne Nemačke Konradu Adenaueru, koji je u voznom parku imao 6 modela ovog automobila. Reč je o klasičnom paradnom automobilu, zbog čega i ne čudi što su ga kupovale vlade brojnih zemalja.

U kolekciji je model 300c iz 1955. godine i predstavlja jedan od najskupljih i najvrednijih automobila u kolekciji. Ovaj automobil se nalazio u garaži Maršalata i spašen je kao rashodovano vozilo. Još jedan Adenauer ali onaj koji ima oznaku 300 je u muzejskoj garaži i čeka završetak restauracije kako bi ga publika videla.

foto: Kosta Glušica

Jedan od poslednjih automobila koji je postao deo kolekcije je Mercedes-Benz 600 iz 1974. godine. Reč je o izuzetnom modelu, blindiranom automobilu koji je dugo korišćen u protokolarne svrhe. Odlično je očuvan i pravi je primer luksuza tog doba. Muzeju ga je ustupilo Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Ovaj automobil je takođe korišćen za Brozove potrebe, a poznato je da su ga početkom devedesetih koristili i drugi ovdašnji državnici – Slobodan Milošević, Dobrica Ćosić i Milan Panić.

Ovaj merc je bio je omiljen model među javnim ličnostima i bogatašima, tako da su ga koristili Aristotel Onazis, Koko Šanel, Elizabet Tejlor, Hju Hefner, Dejvid Bouvi, članovi Bitlsa… Naravno nije samo Tito ovaj automobil imao u svom voznom parku. Među državnicima i vladarima vozili su ga i Enver Hodža, Teodor Živkov, Habib Burgiba, Leonid Brežnjev, Robert Mugabe, Hosni Mubarak, Mohamed Reza Pahlavi, severnokorejski lideri…

Deo kolekcije je i automobil u kojem je vožena jugoslovenska prva dama Jovanka Broz. Reč je produženoj verziji modela W114, koji nosi oznaku 230.6 lang. Produžene verzije Mercedesa W114 i W115 u SFRJ su korišćene u protokolarne svrhe. Primerak ovog modela koji se nalazi u Muzeju bio je automobil u kome se vozila jugoslovenska prva dama Jovaka Broz. U kolekciji je i Cadillac Eldorado Deville Convertible iz 1957. godine koji je tokom šezdesetih godina korišćen prilikom brojnih zvaničnih poseta. Beogradski sajam je Muzeju poklonio model Fiat Ghia Jolly, jedan od tri automobila koji su korišćeni za Titove posete sajamskim manifestacijama.

foto: Kosta Glušica

Ovo su sve vredni automobili, ali u Modernoj garaži se nalazi i jedan model neprocenjive vrednosti. Model koji svedoči o razvoju automobilizma na ovim prostorima i inovativnosti i preduzimljivosti ovdažnjih inženjera i majstora. Reč je DMB formuli, prvom jugoslovenskom bolidu, koji su konstruisali inženjeri fabrike “DMB” (Dvadeset prvi maj Beograd) iz Rakovice. Korišćeni su domaći auto-delovi, uglavnom iz Zastavinih automobila. Automobilske trke su šezdesetih godina postajale sve popularnije, posebno “nacionalna klasa”, a namera inženjera fabrike “DMB” bila je da Jugoslavija dobije neku vrstu nacionalne klase u formuli, po uzoru na tada popularnu Formulu Ve.

Namera je bila da se napravi 30 DMB bolida, podeli auto klubovima širom Jugoslavije i da tako nastane nacionalno prvenstvo u formuli.

Ipak sve je ostalo samo na nivou želje. Prototip formule je ostao u krugu rakovičke fabrike i uglavnom služio za test vožnje, a potom je zaboravljen propadao. Uz pomoć inženjera i majstora u fabričkim halama i magacinaima početkom devedesetih pronađeni su svi neophodni delovi i ovaj dragoceni automobil je sačuvan od propadanja. Često se i danas koristi tokom revijalnih auto vožnji.

Bratislav Petković za upravljačem DMB formule

U kolekciji se nalazi nekoliko formula koje su korišćene u trkama Formule Ve, izuzetno popularnog automobilskog takmičenja, zahvaljujući nižim troškovima u odnosu na neka druga. Uostalom neki od velikih trkača Formule 1 karijere je započelo upravo u ovoj klasi, poput Nikija Laude, Emersona Fitipaldija ili Keke Rozberga. Različite verzije ove formule i danas se voze u Nemačkoj, Kanadi, Velikoj Britaniji, Irskoj, Južnoj Africi, Australiji i na Novom Zelandu.

Ljubitelji brzine bi pažnju trebalo da obrate na još jedan model. Luksuznu limuzinu koja je bila jedna od najbržih automobila svog doba sa četvoro vrata. Reč je o Jaguaru MK II 3.8 iz 1967. Ovaj automobil je bio izuzetno popularan među ljudima sa obe strane zakona. Kriminalci su ga koristili za pljačke, a britanska policija za potere.

foto: Miloš Nikodijević

Tu je poslastica za ljubitelje Ferarija. Jedan od najnovijih modela u kolekciji je Ferrari 308 GTS iz 1978, sportski dvosed koji je jedan od najznačajnijih sportskih automobila proizivedenih tokom sedamdesetih. Ovaj automobil je svetsku slavu stekao zahvaljujući seriji Magnum, P.I.

Ovo su samo neki od automobila u kolekciji. Tu su i popularna ajkula, Citroen DS20, Fiat 850 sport coupe “najpopularniji sportski automobil za običnog čoveka” koji se prodavao u bivšoj Jugoslaviji, izuzetno redak primerak “fiće” iz 1955, godine, Opel Olympia Rekord, dva divna primerka nekadašnjeg češkog proizvođača Aero…

Deo kolekcije je i Porsche 924 methanol, prototip srpkog inženjera Dušana Grudena, koji je svoj radni vek proveo u nemačkoj kompaniji rukovodeći odeljenjima za razvoj motora, kao i Porsche Carrera Targa, koji je korišćen za snimanje filma Beogradski fantom