Radna akcija u bioskopu Zvezda

Glumci, reditelji, fotografi od jutros sa maskama i metlama: čiste, raspremaju, dogovaraju se i pozivaju drugare i kolege na pomoć. Ekipa koja obično sedi u montaži ili organizuje izložbe zasukala je rukave i odlučila da kulturu doslovce uzme u svoje ruke. Scena radne akcije odvija se u prostorijama nekadašnjeg bioskopa Zvezda.

Kao što je i većina medija tokom noći prenela, u petak uveče grupa mladih upala je u “Zvezdu” i organizovala projekciju debitantskog filma Mine Đukić “Neposlušni”. Luka Brusać, reditelj čija projekcija filma “Tmina” je zakazana za subotu, 22. novembar u 20h doneo je projektor i sa drugarima osposobio ono što su u sali zatekli.

Za subotu u 14h bila je zakazana i tribina na kojoj je trebalo da se govori upravo o problemima u kulturi, međutim, dolazak policije, pri čemu su aktivisti legitimisani i ostavljeni da nastave sa čišćenjem, donekle je promenio planove. Kako saznajemo sa lica mesta, projekcija u 16h, kao i ostatak programa za narednih par dana je i dalje u planu, međutim, neizvesno je kako će organi vlasti dalje reagovati.

“Ja sam za akciju saznao iz medija, došao sam i spontano postao deo grupe koja ovde radi. Danas smo imali sastanak koji je bio potpuno otvoren za sve prisutne, na kom smo se dogovorili oko stvari koje su nam potrebne za sledeće korake čiščenja. Pokušavamo da sredimo komunalne stvari – vodu, koju verovatno nećemo sad uspeti da rešimo, da vidimo koji su kapaciteti struje, tojest koliko sme da se koristi, a da ne dođe do problema i tako dalje. Organizuje se struktura rada i za sad deluje direktno demokratski”, kaže Luka Knežević-Strika, inače fotograf.

Tokom dana, rasklonjen je najveći deo šuta, kabastog smeća i prašine iz prizemlja, gde se nalazi sama sala, a kulturno-fizički radnici čekali su dopremanje usisivača, krpa i ostalih potrepština za dalje raspremanje. Na gornjim spratovima, zatekli smo mrežu dugačkih hodnika sa prostorijama pretrpanim uništenim kancelarijskim materijalom. Zidove je pojela vlaga, dosta podova podigla je voda, ali neverovatan prizor belog platna u krovnom dvorištu koje je nekada bilo open-air bioskop u samom centru grada ne može biti veća motivacija za sređivanje ovog dragocenog mesta.

Na inicijativu manjinskih akcionara “Beograd filma”, protiv Đivanovića pokrenuta je krivična prijava, a on i njegovi saradnici osuđeni su za zloupotrebu službenog položaja, falsifikovanje službene isprave i poresku utaju, pri čemu su male akcionare oštetili za četiri, a državu za milion ipo evra. Đivanović je uhapšen, a posle pritvora od 20 meseci pušten na kućni pritvor, uz obavezu da plati 3, 1 milion evra i odsluži još 16 meseci zatvorske kazne.

Nade za ovo ima. Naime, “Zvezda”, zajedno sa ostalih desetak bioskopa koji su pripadali “Beograd Filmu”, prodat je 2007. u okviru privatizacije ovog državnog preduzeća. Biznismen, a tada i savetnik guvernera Narodne banke Mlađana Dinkića, Nikola Đivanović kupio je ove bioskope za 9,2 miliona evra, navodno daleko ispod njihove tržišne cene. Po zakonu, njegova je bila obaveza da u naredne dve godine obezbedi njihov rad u delatnosti za koju su namenjeni. Međutim, bioskope Beograd filma rasparčao je u pojedinačna preduzeća, a polovinu pre isteka tog roka za znatno veće svote prodao kiparskim i hrvatskim firmama pod sumnjivim okolnositma.

Što se tiče bioskopa “Zvezda”, za vreme Đivanovićevog služenja kazne stavljena je pod hipoteku, a kako saznajemo – postoji pravni okvir koji bi dozvolio da se vrati gradu (u slučaju da se vlasnik nemarno odnosi prema kulturnom dobru), koji bi onda mogao da ga preda građanima na korišćenje. Ako je zgrada “Zvezde” kulturno dobro, aktivisti imaju prava da je koriste u njenu provobitnu namenu. Slična situacija desila se i sa Inex Eksportom, sada poznatim kao Inex film, gde je vlasnik građanima dozvolio da organizuju svoje programe.

“U teoriji, postoje modeli u kojima bi ovaj bioskop mogao da bude samoodrživ. Članarine, donacije, benefit žurke. Ali to je skvotiranje, dok radi radi.”, predlaže dramaturg i scenarista Ivan Velisavljević, kog smo zatekli u “Zvezdi”.

Čini se da se situacija sa distribucijom “Neposlušnih” pokazala kao simbolična za stanje u kom se kinematografija nalazi, a istovremeno i samo povod za mnogo veću akciju. Naime, film Mine Đukić započeo je svoj život svetskom premijerom na prestižnom festivalu Sandens, dok u svojoj matičnoj zemlji nije uspeo da nađe okruženje u kom bi mogao da nastavi da živi.

Među čistačima i čistačicama, zatekli smo i mladu rediteljku: “Kada se ovo sa privatizacijom bioskopa dešavalo, ja sam bila student i iz te pozicije je samo moglo da mi bude žao, da gledam kako je drugima možda manje žao i kako to prepuštaju slučaju. I onda kada dođeš u situaciju da snimiš prvi igrani film i prođeš sve od preprodukcije do distribucije, i shvatiš da u svakoj fazi moraš da se baviš azbukom da bi stvar funkcionisala onako kako želiš – onda stvari počnu mnogo više da te bole i da te se tiču. Ja sam u potrazi za prostorom i mestom koje mi po duši i stomaku odgovara za film i energiju u kojoj je on nastao shvatila da naći to mesto uopšte nije lako. Pitala sam se šta se desilo sa bioskopom koji nije mesto gde odeš i kupiš tortilja čips i četiri digitalna sosa i koji pruža drugu vrstu iskustva. Odlučila sam da temu mrtvog bioskopa pokrenem projekcijom u njemu, ali sam shvatila da je to sebično. Iako bi podiglo svest, ticalo bi se samo trenutnog publiciteta.

Vremenom sam otkrila da interesovanje za tu problematiku ima i Luka Bursać, koji je tek završio fakultet, ali je vrlo upućen. Upoznali smo ljude iz Ministarstva prostora, koji su sličnu akciju probali u martu. Našli smo zajednički interes, koji se ne tiče samo mene i mog filma, nego kinematografije uopšte. I zapravo, ne samo kinematografije, nego i demografije, kulture, gradske energije i svojine. Mislim da je bioskop samo metafora i da poziva na svest i doprinose svih građana u borbi za očuvanje slike grada u kom želiš da živiš, a koja ti je oteta. Imati metropolu u kojoj ne postoji bioskop koji nije samo tržišno orijentisan je tužno, ma koliko kapitalizam bio nepobediv. Druge kulture su našle sistem kako da se izbore sa kontradikcijama između kapitalističkih interesa i kulture, a mi nismo, jer smo kapitalizam primenili vulgarno. Da ne ulazim sad u politikanstvo, Beograd prosto mora da ima bioskop koji nudi neki drugi pogled. Drago mi je što postoje ljudi koji takođe to smatraju za važno.”

Dalji razvoj situacije i program za naredne dane možete da pratite na zvaničnom fejsbuk pejdžu okupacije biokopa.
Više fotografija okupiranog bioskopa možete pogledati u galeriji Bioskop Zvezda na našem fejsbuk pejdžu