Da li imate preko 18 godina?

Urbano baštovanstvo osvaja Beč

Ukoliko nemate svoju baštu, grad Beč vam obezbeđuje vašu malu oazu za uzgajanje voća, povrća i bilja.

3
0

Istraživanje Centra za javno zdravlje pri Medicinskom fakultetu u Beču pokazalo je da ljudi boravak u bašti smatraju znatno boljim mestom za odmor od vremena provedenog u dnevnoj sobi ili na terasi. Jedno od omiljenih mesta za odmor Bečlija su tzv. garteni, kućice sa malim baštama u blizini Dunava ili parka Prater, ali je do njih teško doći jer su često generacijama u vlasništvu iste porodice.

Međutim ni to sada nije prepreka jer glavni grad Austrije nudi mogućnost da imate svoju ili da cveće, začinsko bilje, voće ili povrće sadite u rentiranoj bašti ili u zajedničkim baštama. „Urbano baštovanstvo je veoma popularan trend u Beču“, kaže u razgovoru za Before After Katarina Rot, naučna saradnica u bečkoj ustanovi za bio-istraživanja.

Ona nam objašnjava da postoje različiti načini kako možete početi da se bavite baštovanstvo u autsrijskoj prestonici. “Ukoliko želite da gajite povrće možete iznajmiti parcelu koju su profesionalni farmeri već pripremili za sađenje. Oni su površine od 20 do 80 metara kvadratnih. Ali postoji i oko 60 zajedničkih bašti gde ljudi sade povrće sa svojim komšijama ili prijateljima. Ljudi različitih starosnih doba učestvuju u ovim projektima – od studenata i mladih roditelja do poenzionera”, kaže Rot.

Ona ističe da za razliku od iznajmljenih parcela, zajedničke bašte građani sami pripremaju, a grad im pomaže da pronađu parcelu gde će to raditi i obezbeđuje vodu. “Postoje institucije koja vam pomažu u ovim poslovima”, istakla je Rot.

Rot objašnjava da građani, koji žele, mogu da oko stabala zasađenih na javnim površinama zasade i gaje svoje biljke, o čemu se informišu u opštinama u kojima žive. “Tako parkinzi i prostori pored ulica izgledaju lepše jer građani oko drveća sade cveće”, naglašava Rot.

Grad vam preporučuje da za svoju baštu birate mesto koje se nalazi u blizini mesta stanovanja, kako bi leti zalivanje bilo olakšano. Interesovanje za baštovanstvo je ogromno, a svi novoizgrađeni stambeni blokovi odvajaju površine za zajedničke bašte.

Rot objašnjava da postoje brojne organizacije koje pomažu građanima, a organizuju se i okupljanja gde korisnici razmenjuju iskustva i znanja i savetuju se sa stručnjacima o tome koje biljke je najbolje da sade i kako da ih zaštite od štetočina. “U svim baštama se proizvodi organsko povrće ili bilje. Ne želimo pesticide u našoj hrani”, naglašava Rot.

Ovaj nezavisni institut nalazi se na periferiji Beča i, a okolo su kuće, stambene zgrade i poslovni prostori. Ipak ovde, u prilično skromnim uslovima, naučnici i istraživači rade na unapređenju organske poljoprivrede. Ovde se nalazi i velika bašta gde ljudi koji se prijave mogu uzgajati povrće i začinsko bilje.

U ovom centru brinu i o mnogim drugim stvarima, posebno o životinjskom svetu kako se ne bi narušila prirodna staništa životinja. Tako se i trava ne kosi na svim mestima, niti se žbunovi i drveće ne potkresuju kako bi bili prirodno stanište brojnim pticama, gmizavcima, glodarima i bubama. Rot nam s ponosom pokazuje i fotografije legla sokolova koji su se ovde izlegli.

2016-BA-Vienna-UrbanGardening-NK-1

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: