Da li imate preko 18 godina?

Kako izgleda urbana biciklistička subkultura u Njujorku

Nikada neće biti bolje vreme da se bicikl kupi ili izvadi iz podruma. Razloga je sasvim dovoljno!

3
0

Neko je u polušali rekao da postoji pet stvari bez kojih ne može nijedan hipster u Bruklinu: kelj, bicikl, skinny jeans, kafa i vinil. Bicikl postaje simbol moderne, urbane kulture. Bicikli postaju artifakti progresivnih gradova. Oni su politička izjava koliko i sredstvo prevoza. Jedan od najpoznatijih modernih pisaca o biciklizmu, Eben Weiss, je rekao – Bicikl je izum koji je bio daleko ispred svog vremena i čije vreme je, konačno došlo. Šta Weiss zapravo misli kada ovo kaže? Statistički podaci pokazuju da je broj urbanih putovanja na biciklu u SAD porastao sa 1.7 milijardu u 2001, na četiri milijarde u 2009. godini. Ovaj trend samo nastavlja sa pozitivnim rastom. U isto vreme, millennialsi, demografska grupa rođena između ranih 80-ih i ranih 2000-ih, pokazuju sve manje interesa da kupe auto, te ne vide automobil kao statusni simbol. Ovo su veliki šokovi za automobilsku industriju.

Ivan Illich, austrijski filozof i društveni kritičar, je naširoko pisao o obožavanju automobila u Americi 70-ih godina. Illich je izneo fantastično istraživanje koje nalazi da prosečna Amerikanka potrosi 1.600 sati godišnje na svoj automobil ili u svom automobilu; ona tako pređe 7500 milja. To je manje od 5 milja na sat, odnosno manje od 8 km. U zemljama sa nerazvijenom transportnom industrijom, ljudi se istom brzinom kreću hodajući i pritom, troše pet do 10 puta manje vremena na transport. Pored toga, neka novija istraživanja ukazuju da novi automobil gubi više od trećine svoje vrednosti na godišnjem nivou. Kada se odlučujemo na druga velika ulaganja, kao sto su nekretnine ili nakit, ta ulaganja pravimo očekujući da će njihova cena porasti tokom vremena. Auto, u tom smislu, nikada nije bio pametna investicija. Ipak, kako Illich briljantno zaključuje svoje istrazivanje – Zadovoljenje svakodnevnih potreba ogromnog broja ljudi zavisi od fosilnih goriva koje jedna industrija drži kao monopol. Pa to je san svakog kapitaliste!

Velliki broj američkih gradova dizajniran je za automobile, ne za ljude. Ozbiljniji pogled na transportnu industriju otkriva “putnicu iz navike”, za nju je svakodnevni prevoz kolima izvor velike frustracije i gubljenje vremena, ali ona to prihvata kao jedino moguće resenje. Ona i ne pomišlja da možda postoje bolja rešenja. Da bi se napravilo mesta za automobile, putevi su se odužili. Ljude žive daleko od škola, posla, supermarketa…zapravo, i ne postoji drugi izbor nego putovati autom ako živite u američkom predgrađu.

Od velikog uticaja na opadanje broja vozača u savremenoj Americi je recesija, ali i sve šira spoznaja posledica globalnog zagrevanja. Šta to beše globalno zagrevanje? Nastaje kada razni gasovi (posebno ugljen-monoksid koji nastaje iz sagorevanja fosilnih goriva), ostanu zarobljeni u atmosferi. Ovi gasovi ne dozvoljavaju planeti da se “hladi”, te tako stvaraju efekat “staklene baste”. Što je beše bitno ovo globalno zagrevanje? Izaziva suše, poplave, uragane, talase vrućine, nivoi mora rastu, čitavi eko-sistemi izumiru itd. Planeta Zemlja već snosi posledice globalnog zagrevanja, a u kom će smeru ovaj proces ići, zavisi od naših odluka danas.

David Byrne, svetski poznati muzičar i pasionirani biciklista, često piše kako nas vožnja biciklom, za razliku od vožnje autom, tera da budemo više mentalno prisutni, te da se manje krećemo po automatizmu. Bicikl nam daje priliku da na potpuno drugačijem nivou kreiramo vezu između nas i naše sredine. Bicikl čini da naša moć da se krećemo koristeći samo svoje udove postane, super moć. Ako nam, uz put, pogled uhvati neku zanimljivost, možemo lako da stanemo.

Vožnja bicikla poboljšava rad mozga, olakšava oporavak od povreda, odlična je za rad srca, biciklisti imaju više samopouzdanja, biciklizam pomaže pri regulisanju telesne težine, a ljudi koji češće putuju biciklom čak i žive duže. Sve ovo možete za sebe da učinite dok istovremeno putujete od tačke A do tačke B, često brže nego služeći se ostalim prevoznim sredstvima.

Dakle, bicikl od nas čini superheroje, u stvarnom životu.

Urbani biciklizam je svakako nešto što možemo da uradimo kao pojedinci i da tako usporimo proces globalnog zagrevanja. A ima li zabavnije aktivnosti? Da li se sećate kako ste se kao dete radovali biciklu? U međuvremenu ste odrasli, a automobilska industrija je preuzela kontrolu nad našim urbanim prostorima. Vreme je da tu kontrolu povratimo. Urbani biciklizam tako reflektuje i politički stav – oslanjanje isključivo na prirodne resurse, nasuprot monopolizovanim gorivima. Nema potrebe za kupovinom gasa ili karte za prevoz. Biciklistički pioniri od gradova, kakav je Kopenhagen, poznati su po teretnim biciklima (cargo bikes) gde stanovnici čak i nameštaj prevoze biciklom. Kopenhagen je i grad poznat po uštedama u gradskom budžetu zahvaljujući ulaganju u biciklističku infrasturkturu. Ovaj trend je prisutan i u Njujorku.

U skorom razgovoru sa Bikes&Humans Cooperative, Michael Muller, dizajner 3D štampanih asesoara za bicikle, kaže – Bicikl nije samo objekat, koristimo ga da bismo se izrazili na različite načine, kao što to radimo sa garderobom ili frizurom. Erykah Badu, poznata umetnica, pevačica, glumica i tekstopisac, na izložbi u Bruklinu ove godine, pojavila se sa instalacijom koja povezuje bicikl i pokret za jednakost i socijalnu pravdu. Bicikli su svakako, inspirativni. Nema dela na biciklu koji u zadnjih pet godina nije bio izmenjen i poboljšan. U isto vreme, jednom kupljen kvalitetan bicikl, može da traje večno.

Urbana biciklistička subkultura u Njujorku, je dakle, uzbudljiva i koloritna. S obzirom na trenutne socio-ekonomske okolnosti i tehnološku revoluciju, ne iznenađuje što se bicikl vraća “na velika vrata”. Imajući u vidu fantastične dobrobiti biciklizma, čini se kao da smo na par decenija zaboravili na njih. Možda kratkotrajni gubitak pamćenja izazvan smogom?

Urbani biciklizam u Srbiji je takođe u porastu, a svakako da nikada neće biti bolje vreme da se bicikl kupi ili izvadi iz podruma. Razloga je, složićete se, sasvim dovoljno.

*cover photo: Josh Wilburne

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: