Transmediale

“Track sleep. Track steps. Track habits. Track Life. Tricks of the mind. Fitness. Fatless. Fearless. Flights. Heights. Sights worth seeing. Capital. Co-operate. Carbohydrate. Never Change a winning team. Dare to dream. Sleepwalk. Lovers. Losers. Loner. Work less, play hard. Last to leave and first to arrive.”

Transmediale 2015.

Transmediale okuplja kulturne aktiviste, umetnike novih medija, filozofe, sociologe, hakere da bi se kroz različite forme razmatrala problematika (n)ovog digitalnog poretka. Ovogodišnje izdanja festivala održano Berlinu brojne konferencije i radionice povezalo je temom CAPTURE ALL.

I like to think (and
the sooner the better!)
of a cybernetic meadow
where mammals and computers
live together in mutually
programming harmony
like pure water touching clear sky.

I like to think
(right now, please!)
of a cybernetic forest
filled with pines and electronics
where deer stroll peacefully
past computers
as if they were flowers
with spinning blossoms.

I like to think
(it has to be!)
of a cybernetic ecology
where we are free of our labors
and joined back to nature,
returned to our mammal
brothers and sisters,
and all watched over
by machines of loving grace.

All watched over by machines of loving grace, Richard Brautigan, 1967

Ova digitalno utopijska vizija, u kojoj nas upravo tehnologija vraća harmoniji sa prirodom i oslobađa od rada, jedva da je izazvala bilo kakvu reakciju kada je objavljena. Kako nam ona zvuči danas, kada polako svi postajemo svesni koliko se svi prikupljani podaci o nama (big data) u najvećoj meri koristie za dalju eksploataciju, uz dominaciju nekoliko velikih firmi? Šta smo uopšte dobili od ovakvih, digitalno-utopijskih obećanja, kada ispada da smo redukovani na puke proizvođače podataka?Kakvo je to znanje bez istine? Da li nam je data veća autonomija ili pak sve to vodi do viših nivoa samoeksploatacije?

Ovo su neka od pitanja o kojima se diskutovalo na glavnim, Keynote izlaganjima, pored radionica, izložbi, performansa i panela, a ovaj tekst će ponuditi odgovore na neke od njih, kroz prizmu kritičara medija koji su identifikovali suštinske promene u savremenom društvu.

Matteo Pasquinelli

“Nije algoritam taj koji je perverzan, već društvo u kome on živi”, moderator Felix Stalder otvara panel “All watched over by Algorithms” parafrazom Rose von Praunheim, dok Matteo Pasquinelli i Antointette Rouvroy govore o epistemologiji algoritma i diskutuju na koji način su algoritmi postali vladari društva. Pasquinelli, filozof koji je napisao Manifesto urbanog kanibalizma, uvodi nas u svet algoritama:

“Da li mi već živimo u društvu vladavine algoritama? Podaci i metapodaci, senzori i aplikacije, brojevi i paterni – svi oni imaju važnu ulogu u našoj percepciji svakodnevcice, i jasno je da se ubrzano krećemo ka tom pravcu.” On objašnjava na koji način algoritmi funkcionišu i na koji način oni “vide” i koje je vrste njihov “pogled”.

Algoritam meri prodaju, potražnju ali i meteorološke promene, šta više, algoritam je danas sposoban da tretira kriminal podjednako kao geološku silu. Naime, algoritam je već sada dva puta tačniji/precizniji od čoveka u predviđanju lokaliteta sitnog kriminala u LA, koristeći postojeći meteorološki algoritam za predviđanje vremena. “Oko” algoritma posmatra opšte obrasce ponašanja na socijalnim mrežama, sumnjive ključne reči, tendencije kupovine i prodaje na berzi, oscilacije temperature u određenim regionima. Ono slepo snima nastajanje osobina ogromnih skupova podataka i predviđa njihova dalja kretanja.

Pasquinelli naglašava političku transformaciju digitalnog društva poslednjih godina – prelazak sa modela mreže podataka u model centra. “U poslednjih nekoliko godina, svedoci smo kako su gigantski data centri postali i monopoli kolektivnih podataka. Dok je kao jedna od glavnih karakteristika mreža koliko-toliko otvoren protok informacija, karakteristika data centara je beskonačna akumulacija podataka o podacima, tj metapodataka. Prava snaga tih data centara zapravo leži u algoritmima koji će svojom matematičkom prefinjenošću otkriti i izvući smisao iz ogromnog broja prikupljenih haotičnih informacija. ”

Ove procedure masovnog proračunavanja, univerzalne, repetativne i robotske, svode se na dve glavne funkcije: prepoznavanje obrazaca i otkrivanje anomalija. “Dva epistemiološka pola – obrazac (pattern) i anomalija su dve strane istog novčića algoritamske vladavine: neočekivana anomalija može se jedino uočiti uz regularnost obrasca, a obrazac se formira (i) kroz proračunavanje srednjih vrednosti različitih tendencija.“

Na ovaj način, algoritam može da predvidi sledeće masovno ubistvo na osnovu dugo praćenih obrazaca ponašanja i odstupanja od (predvidjene) dnevne rutine. Još jedan bitan zadatak za algoritme je detektovanje i odstranjivanje pornografije – Pasquineli navodi tekst Hito Steyerl Proxy Politics: Signal and Noise koja opisuje sve suptilnosti takvih algoritama, kako je “detekcija čmara barem laka u svojoj geometriji”. Njegovo predavanje možete pročitati na ovom linku.

Antointette Rouvroy

Antoinette Rouvroy, Doktorka prava na Institutu Evropskog univerziteta u Firenci, Održala je predavanje u kome je iznela radikalniji stav predstavivši algorime kao nove autonomne organe vlasti. Rouvroy pojašnjava termin “algoritamska sposobnost upravljanja” (Algorithmic governmentality) – pod kojim podrazumeva intrapersonalne, beznačajne, ali izračunljive signale (koji mogu biti podaci i/ili metapodaci), koji se šalju pojedincima (korisnicima) putem njihovih “profila”. Profili se formiraju na osnovu definisanih obrazaca ponašanja, a ne razuma ili volje.

Shodno tome, big data je glavni sastojak u lancu ishrane algoritamskog upravljanja koje počiva na kapitalizmu, dok se sama priroda modela vladavine suštinski menja.

Mi kao ljudi imamo pristup iskustvu samo kroz medijaciju, dok nam big data otvara direktni pristup, kroz jezik nula i jedinica. Posledica toga je da signali imaju sopstven život, odvojen od nas. Uzrok tome je što sirova data nema nikakvo simboličko značenje. Data je visoko kalkulabilna, uprkos ili zbog toga što nema značenje.

Algoritmi nama upravljaju kao mi životinjama, jer kao što životinje ne mogu da odgovore ljudskom profilisanju tako je i nama oduzeta mogućnost da odgovorimo na algoritamsko profilisanje. Mi smo pod utiskom da je to profilisanje objektivno, fer i emancipovano od svake hijerarhije. Ideologija big date nije politička, subjekat se u njoj gubi, ona je priroda kao takva, ona koja priča sama za sebe: bez simbolizacije, bez političkog i zakonskog posredovanja. Algoritam ignoriše naše uloge i seče kroz sve naše sisteme značenja, bez jasnih kategorija.

Ona govori o velikoj promeni u nastanku znanja i upozorava na posledice “odlučivanja” algoritamskih programa o tome šta podrazumevamo pod znanjem, kao i o novom načinu na koji ono danas nastaje. Novonastalo ljudsko znanje se sve više kontroliše, ili mu se pristupa, putem mašina i pretraživača, a pomisao da se znanje više ne stvara, već samo “nalazi” ima stvarne posledice po čovečanstvo. Deo njenog predavanja u kome su ove teme detaljnije objašnjene možete pogledati na sledećem linku.

Byung-Chul Han

Medju upečatljivim predavačima svakako izdvajamo Byung-Chul Hana, koji važi za jednog od najvažnijih nemačkih savremenih filozofa i kritičara medija. U svom poetičnom predavanju, bavi se pojmom transparentnosti danas, i podcrtava posledice transparentnog društva.

Han citira natpis na Kantovoj nadgrobnoj ploči “Dve stvari me ispunjavaju sve većim strahopoštovanjem i divljenjem što ih više promišljam – zvezdano nebo nada mnom i moralni zakon u meni.” Međutim, kako Han tvrdi – “Danas mi nemamo zvezdano nebo niti moralni zakon u nama”. Moralni zakon je zamenjen kontrolom informacija, a transcedentnost je zamenila transparentnost.

Transparentnost, koja je nekada važila za pozitivan pojam, podrazumevajući otvorenost, komunikaciju, jasnoću, danas ima i jednu novu dimenziju – nadziranje.

Han transparentnost društva poredi sa hidroponičkim sistemima maksimalne efikasnosti – metodom uzgajanja biljaka u kome je svaka nutritivna materija tačno proračunata. Sistem koji je optimalniji od prirode same, u kome vladaju totalna kontrola i totalno nadziranje, a zemlja je učinjena transparentnom, jer je redukovana na čistu efikasnost.

Transprentnost ne daje prostora poverenju, tvrdi Han. Poverenje se nalazi između znanja i neznanja, ono predstavlja izgradnju pozitivne veze sa nekim uprkos statusu (ne)znanja o toj osobi. Transparentno društvo je društvo nepoverenja koje je izabrala kontrolu. Kada i kako stvari postaju transparentne – onda kada je sve eksternalizovano. Transparencija, maksima digitalnog reda, pretpostavlja digitalni red prirodnom redu.

Govoreći o trendu samokvantifikacije sa ciljem samooptimizacije, Han navodi paradoks po kome što više podataka o sebi sakupimo to manje znanja o sebi imamo. Podaci i brojevi sami za sebe nam ne nude i poznavanje nas samih. To je put lišen naracije, puko dodavanje podataka na podatke, u ime efikasnosti. Mi smo znanje o sebi samima “autsorsovali” – delegirali posao kompjuterskim procesima, koji onda dalje kroz prekopavanje podataka (data mining) tvore sopstveno digitalno nesvesno.

Kada govori o razlici između sećanja i digitalne memorije, Han ističe kako je digitalna memorija puko dodavanje informacija kojoj nedostaje narativ, dok je sećanje proces konstantnog prepričavanja, koji podrazumeva promene u odnosu na poziciju iz koje se sećamo. Han ističe značenje “transparentnog tela” – mi smo kao tvorci sadržaja i glavni učesnici digitalnog totalitarizma, jer pod utiskom slobode zapravo doprinosimo sapstvenoj eksploataciji. Mi sami dajemo svoje podatke, jer to želimo, osećajući se slobodnim dok to radimo. Priroda tzv. meke kontrole je takva da potčinjeni subjekat misli da je slobodan. Ona zavodi i dozvoljava.

Smart telefoni su nove sobe za mučenje. Apsolutni zatvorenik koji je u isto vreme nadzirani i nadzirač.

Primera radi – digitalna diktatura lajka oslanja se na dobrovoljno samootkrivanje, ona se dešava sama od sebe, a takva vrsta vladavine je i najviša forma vladavine. Sav posao je delegiran nama samima, a mi nismo ni svesni da nama neko vlada. Ako se ne osećaš posmatranim, onda nema ni potrebe za represijom. Lajk je digitalni Amin, a smartphone je ultimativno posvećenje: Mi ne tražimo oprost već pažnju. Google i Facebook naši feudalni vladari dali su nam zemlju da na njoj živimo i rekli nam da je obrađujemo, dok oni sakupljaju žetvu. 

Nina Zeljković za Before After. Više o festivalu pogledajte na njihovom sajtu.