Da li imate preko 18 godina?

CBD vs. THC

U potrazi za lekalizacijom

Autor: Ilustrator: Monika Lang
0
1

Ukoliko ste tokom poslednjih godinu i više dana makar povremeno pratili srpske medije, nije mogla proći neprimećena izvesna promena klime u odnosu na “pitanje kanabisa” i sve češće prisustvo ove teme u dnevnoj štampi. Usledila je i pojačana aktivnost lokalnih organizacija opredeljenih za legalizaciju, ili pak lekalizaciju biljke koju po nekim istraživanjima koristi barem 230 miliona odraslih stanovnika naše planete.

Javni događaji, poput onoga na kome je konačno u Beogradu gostovao i Rick Simpson, neumorni zagovarač i pionir u popularizaciji medicinske upotrebe kanabisa, pa i po koji srednje-rangirani predstavnik srpskogdržavnog aparata, doprineli su tome da se fokus lokalne javnosti izmesti iz klišea zabranjene supstance, “lake narkomanije” i statusa marihuane kao droge koja otvara vrata ka zloupotrebi težih supstanci (gateway drug), prema u svetu već široko prihvaćenoj upotrebi različitih vrsta i formi kanabisa kao potentnih suplemenata medicinskim terapijama, a u mnogim slučajevima i kao samog leka.

thc-02

Prva zvanična istraživanja o kanabisu – nasuprot mnogim drugim štetnim susptancama sa kojima se bezrazložno stavlja u isti koš i čija su hemijska svojstva odavno poznata – datiraju tek iz 1963. godine, kada je izraelski organski hemičar Rafael Mekulam odlučio da se posveti istraživanju hemijskog sastava ove biljke i, u tom procesu, otkrio THC i razjasnio hemijsku strukturu CBD-a. Nije ni čudno onda što Izrael prednjači u ovoj praksi, sa 20.000 izdatih dozvola za medicinsko korišćenje. Ono što je bitno razumeti, svakako je da kanabis ne može biti lek za rak ili druge teške bolesti sam po sebi. On je zapravo snažni pokretač i hranitelj imuniteta, koji u određenim slučajevima čak može dovesti i do povlačenja kancerogenih ćelija kod nekih pacijenata. I pored iznenađujuće pozitivnih rezultata u laboratorijskim eksperimentima sa pacovima, na primer, kanabis u ovom smislu tek treba da bude ispitan na ljudima dok je, sa druge strane medalje, već dokazano da dugotrajna rekreativna upotreba može negativno uticati na razvoj ljudskog mozga.

Iako situacija u Srbiji deluje ohrabrujuće i daje naznake pomaka ka izvesnoj liberalizaciji, suva činjenica je da su svako posedovanje, uzgajanje, upotreba ili distribucija ove biljke potpuno izvan zakona, i da vas u zavisnosti od količine mogu koštati od nekoliko stotina evra kazne do više godina provedenih u zatvoru.

Upravo to je i glavni problem sa kojim se susreće najveći deo korisnika derivata jedne od najlekovitijih i multifunkcionalnijih biljaka našeg ekosistema. Mali, ali rastući broj država je u potpunosti dozvolio medicinsku upotrebu kanabisa, ali za brojne pacijente – od kojih mnogi boluju od teških, terminalnih ili hroničnih bolesti – korišćenje i nabavka njihovog leka po izboru dovodi ih u direktan sukob sa zakonom.

Zato ne čudi da američka država Kolorado, poznata po verovatno najliberalnijem pristupu upotrebi marihuane i njenih derivata u svetu, poslednjih godina dobija nove stanovnike koji se doseljavaju sa teritorije čitavih Sjedinjenih Država kako bi bili u mogućnosti da primenjuju svoje terapije. Među njima je, na primer, i novonastala zajednica roditelja sa decom koja pate od epilepsije ili drugih neuroloških poremećaja. Većina njih oslanja se na proizvod Charlotte’s Web (http://cwbotanicals.com/), specijalnu vrsta ulja od kanabisa “dizajniranog” za tretiranje dečije epilepsije koje se proizvodi u okolini Denvera i nosi ime svoje prve korisnice. Deca koja su morala da proživljavaju od više desetina do čak 300 epileptičnih napada u toku samo jednog dana, sada se vraćaju u koliko-toliko normalan život i tek po koji izolovani epi-napad.

Ovo ulje bogato je kanabidiolima (CBD), jednom od 85 aktivnih supstanci u kanabisu koja ima jako i široko medicinsko dejstvo. Za razliku od THC-a (tetrahidrokanabiol) koji je glavni psihoaktivni sastojak, CBD je ključna komponenta kada govorimo o medicinskom efektu kanabisa. No ulje – koje ukoliko imate dovoljno cvetova i sami možete pripremiti kod kuće uz informativne how-to YouTube videe – je samo mali deo priče koja već sada ima svoje korporacije, svoj mainstream, unerground i DIY. U Americi se neverovatnom brzinom razvilo nesagledivo tržište proizvoda (sirovih, prehrambenih, tečnih…), pomagala, novih poslova, opreme i useva, a povećani prihodi države Kolorado, koja pored Kalifornije prednjači sa liberalizacijom kanabisa kao moćnog pokretača lokalne ekonomije, već su čuveni, kao i odluka vlasti da se rezultirajući višemilionski profit uloži u razvoj obrazovnog sistema.

Da je stvar otišla zaista daleko govori i podatak da je zbog razlike između federalnog i državnog zakona i posledičnom nevoljnošću banaka da prihvataju novac od kompanija iz ove nove niše poljoprivredne i prehrambene proizvodnje, došlo do razvoja firmi čija je jedina usluga da velike količine novca zarađenog na ovaj način čuvaju u gotovini, u skladištima na koja paze prijatna, naoružana gospoda. No ima nešto i posle toga – ove nove “banke” nude vam uslugu faktičkog pranja vaših novčanica, s obzirom da se na njih 98% nalaze tragovi THC-a i smole kanabisa. Malo li je?

Veliki igrači svakako se neće odreći svog, potencijalno jednako velikog dela kolača. Farmaceutska industrija ima neograničene resurse, pa se tako jako brzo mogu pridružiti tržišnoj utakmici u polju koje se razvilo zahvaljujući dominantnom entuzijazmu ljubitelja, korisnika, pacijenata i uživalaca biljke. Investicioni sajmovi posvećeni isključivo poduhvatima u okvirima industrije medicinske ili rekreativne marihuane postaju redovna pojava, a uspešni korporativni menadžeri i preduzetnici ulažu u otkup zemljišta na pogodnim lokacijama, kao što je dobro poznati Emerald Triangle (https://en.wikipedia.org/wiki/Emerald_Triangle), parče severne Kalifornije koje je ujedno najveći proizvođač marihuane u svetu u odnosu na površinu zemljišta.

OK. To je, uvek, ta Amerika. Šta se dešava ako pogledamo izvan nje, oko sebe i ka unutra? Jedan od bizarnijih podataka je da je u Severnoj Koreji upotreba kanabisa skroz dekriminalizovana, mada zapravo o tome nema pouzdanih i zvaničnih podataka. Zemlje Južne i Centralne Amerike sve su otvorenije ka deregulaciji, što i ne čudi s obzirom na to da se nalaze u području u kome je kanabis vekovima deo kulture svakodnevnog života, a geografski i topografski to su najpovoljnije regije za uzgoj visoko-kvalitetnih proizvoda. Afrika takođe prati globalni trend, pa na primer Zambija u dekriminalizaciji vidi priliku za snažan ekonomski boljitak i razvoj.

Perspektiva koja će možda biti jasnija i našim vladajućim strukturama u trenutku kada se budu ispucale sve druge mere štednje i nepostojeće strategije razvoja.

U Urugvaju, čuveni bivši predsednik i ranije ministar poljoprivrede Jose Mujica je regulisao prodaju i proizvodnju marihuane pod državnom kontrolom. U pragmatično-socijalističkom maniru, on pozitivni efekat ovakve prakse vidi pre svega u ekonomskom razvoju i oduzimanju moći narko-kartelima kroz uvođenje omiljene zabranjene supstance u legalne tokove, kao i u prilici da se hroničnim korisnicima (abusers) pruže programi odvikavanja, nalik onima vezanim za probleme alkoholizma. S obzirom na to da je Emir Kusturica, prijatelj svake srpske vlasti, nedavno snimao dokumentarac o Mujici, možda će se zauzeti za pitanje medicinskog kanabisa prilikom prve sledeće posete državne delegacije Drvengradu.

thc-04

A kakva je sudbina člana 246a srpskog krivičnog zakona? Za sada nema indicija o bilo kakvim konkretnim pomacima, ali pored osvajanja afirmativnog medijskog prostora, tu su i aktivnosti mešovite radne grupe koja je u martu ove godine osnovana na inicijativu udruženja Lekalizacija (http://lekalizuj.rs/), čije bi istraživanje trebalo da rezultira zvaničnim predlogom koji će biti upućen Minstarstvu zdravlja. Nezaobilazna činjenica je da se tokom poslednjih godinu dana izrazito povećao broj korisnika medicinskog kanabisa u Srbiji – pri čemu govorimo isključivo o pacijentima sa ozbiljnijim oboljenjima– kao i da je cena ulja od kanabisa porasla za preko 100% usled velike potražnje. Uticaj ovih okolnosti na višemesečnu nestašicu marihuane u zemlji takođe ne treba ispustiti iz vida. U državi u kojoj je pre samo par godina buknuo skandal oko korupcije na onkološkoj klinici i saradnje istaknutih lekara sa farmaceutskim kompanijama kako bi se pacijentima bespotrebno prepisivali citostatici, otklon od klasične medicine kada su u pitanju teško izlečive bolesti, ili barem otvaranje ka kombinovanju i nadopunjavanju različitih terapija, vrlo je dobrodošao.

Šta možemo da očekujemo u budućnosti? Po svemu sudeći, medijska “priprema terena” trajaće, u naletima, još neko vreme.

Oslanjajući se na globalne i regionalne trendove, lekalizacija kanabisa u Srbiji čini se neminovnom, pa makar čekali da i ovaj korak civilizacijskog napretka učinimo samo zarad potencijalnog članstva u EU tamoneke 2030. godine, do kada će većina evropskih država već odavno regulisati “pitanje kanabisa”.

Ono što su stvarni izazovi tog procesa retko se pominje – regulacijom ovog tržišta konačno možemo znati šta tačno konzumiramo, koje jačine i sastava. I pored sve šire upotrebe medicinskog kanabis ulja u Srbiji, retko koji pacijent ima detaljnije informacije o sastavu svog preparata. Kao što je slučaj i sa rekreativnom upotrebom, ne znamo šta kupujemo i šta nam se prodaje.

thc-03

Otvaranje tržišta, bilo da je legalno ili ilegalno, neizostavno donosi veći izbor, niže cene i dostupnost proizvoda višeg kvaliteta, kakav mora biti kanabis koji se koristi za medicinsku upotrebu. Sa druge strane, korupcija i monopoli svakako neće zaobići ni ovu lukrativnu branšu, pa će biti zanimljivo koje će kompanije i pojedinci imati pravo na legalnu proizvodnju medicinske marihuane u Srbiji i pod kojim uslovima. S obzirom na to da će srpsko zemljište uskoro biti na raspolaganju stranim investitorima za kupovinu, ne bi začudilo da svetske kompanije aktivne u ovom segmentu poljoprivrede vide Srbiju kao dobro mesto za outsourcing rastuće proizvodnje. Osunčanost nam svakako ide na ruku, a ostalo je još da vidimo da li naša država želi da propusti jednu od retkih prilika da se primeni pomalo rizična, ali nesumnjivo efektna meru ekonomskog razvoja.

U međuvremenu, Ujedinjene nacije će naredne godine raspravljati o promeni politke prema drogama na globalnom nivou. Idemo u susret…

Lajkuj:

Komentari:

  1. /s says:

    odlican, dobro informisan clanak

Ostavite komentar:

Slični članci: