Da li imate preko 18 godina?

Paleta: Uroš Jevtić (The Captain Who Went To Lunch)

O prepoznatljivom D59B vajbu, pandemijskim godinama, Detroitu kao svetom mestu i istrajnosti.

0
0

Šta radiš ovih dana?

Okupljam ljubitelje dobre muzike i dj-inga u muzičkom studiju pržionice D59B. Tu je staro i iskusno društvo, i svi se radujemo ponovnom uspostavljanju jedinstvenog D59B vajba po kome smo poznati već 10 godina. Sredili smo nov prostor i uzbuđeno nadoknađujemo pauzu na koju smo bili primorani u prethodnom periodu.

Predstavi nam se u tri rečenice.

”Dope Should Be Heard” i “Bio-banane ne postoje”. Eto, dve..

Kako se osećaš pred kraj ove godine?

Ništa posebno.

Kako bi je opisao u par reči?

Iskren da budem mnoge stvari su isplivale na površinu u svim sferama društva. Bila je generalno smor.
Iskoristio sam je drugačije nego što sam planirao. Za mene je čak i bila dobra. Upoznao sam neke divne ljude koji su mi iz korena promenili život nabolje.

Po čemu misliš da će 2022. da bude drugačija?

Mogu da se nadam da će mnoge stvari biti dostupnije.

A što se tvog posla tiče?

To je već posebna priča. Pokrenuo sam neke stvari koje idu dobrim tokom i susreo se sa ljudima sa kojim sam rezonovao na toliko mnogo nivoa. Iz neke galaksije iz koje sami sam došao. Milo mi je što ih imam pored sebe, a raduje me i ono što vidim ispred sebe.

Kako si počeo da se baviš DJingom?

Pa ne mogu da kažem da sam ja DJ. Ja sam prosto glasnik dobre muzike i pazim kako je prezentujem. DJ-ing je danas stvar dobre promocije i poznanstava. Od kad sam bio baš mali bio sam opsednut muzikom. Posle sam krenuo na zadatak promocije dobre muzike za koju su ljudi bili iz nekog razloga zakinuti. Oduvek sam skupljao ploče i pre jedno 8 godina počeo sam da radim mikseve, za sebe i svoje prijatelje. Te mikseve kačio sam online i jedna francuska radio stanica me je kontaktirala. Nakon svoje prve emisije i njenog preslušavanja shvatio sam da to ne liči ni na šta.
Muzika je bila dobra ali elementi prezentovanja su bili katastrofa. I onda sam krenuo da vežbam da “miksujem”.
Nisam imao ništa od opreme. Radio sam pomoću “štapa i kanapa”. Imao sam veliku sreću da stasam redovno slušajući setove Spacewalker-a i Phillie P-a. Kod njih sam naučio koliko je važno da dj priča priču kroz
set, elegantno blendujući dve trake i održavajući vajb.. Nisam nikad želeo da budem DJ. Mislio sam da to nije za mene, da ja to ne mogu. Nisam uzimao to u obzir. Rekao bih da se nešto slučajno desilo, ali ja po današnjim standardima nisam dj. Voleo bih da jesam dj po standardima koji su postojali 90-tih godina i ranih
2000-tih.

Kako je biti DJ u pandemiji i van nje?

Beograd je utihnuo u poslednjih nekoliko godina. Kritička publika je sve ređa, klubovi su se gasili jedan po jedan a kriterijum je veoma pao. Iskreno nema velike razlike. Sadržaj je svuda isti, a spontana i dobra zabava je sve ređa.
Potrebno je dobrano se iscimati da je nađeš. Jedina razlika je što vas ne gase kao “covid žurku”.

Koliko ti je važna odevna kombinacija za nastup?

Ma skroz nebitno. Bitna je muzika i šta se sa njom radi. Ali volim po mogućstvu da nosim crno. To sam kao filozofiju usvojio od Moodymann-a. Detroit je sveto mesto.

Šta je javna tajna u dj poslu?

Ovde je bitno koga znaš i koliko ljudi vučeš sa sobom da establišment napravi profit. Izgleda da je nebitno kako vrtiš.

Kako vidiš muzičku scenu u Srbiji trenutno?

Ima nekih interesantnih underground umetnika iz raznih žanrova, ali generalno ne vidim je.
Prate se trendovi hiperprodukcije određenog žanra i iz toga se uglavnom sve crpi. Zarada je jedini cilj. Što se tiče dj scene veoma je degradirala.

A kako za 10 godina, ima li potencijal?

Naravno. Ali ako se oko određenih ideja okupi veći broj kvalitetnih ljudi a to je takođe uslovljeno pooštravanjem kriterijuma i prepoznavanju po validnim vrednostima.

Koliko publika utiče u trenutku na ono što ćeš puštati?

Onoliko koliko smo se povezali. Volim i poštujem muziku koju puštam. Biram gde je puštam i sa kim je delim.
Tamo gde zavrtim, povežem se sa ljudima. Dobar DJ set je putovanje koje nagrađuje strpljenje i otvorenost.

Šta je najzanimljivije što si video iz perspektive DJ pulta?

Mogućnost da ljude edukuješ, da se sa njima stopiš, uživaš i da ukloniš barijere predrasuda.

Sa kog događaja bi voleo da imaš video zapis?

To više i ne želim. Ljudi treba da prisustvuju fizički jednoj žurci. Vajb ne postoji iza ekrana. Žao mi je što je došlo dotle da se sve mora promovisati. After snimci se prave tako da izgledaju bolje nego sam događaj.
Da ne govorimo o tome da ako nemaš snimak ili fotku, žurka kao da se nije ni desila. Treba se toga kloniti, ali svi upadnemo u tu zamku.

Šta je najzanimljiviji razgovor koji si vodio skorije?

Razgovor na temu ega. I razgovor o viškovima. Kojim? U svemu.

A kako je izgledala nečija odevna kombinacija za koju pamtiš da ti je privukla pažnju?

Ne razumem zašto su ofucane farmerke koje izgledaju kao džak popularne…

Šta sledeće možemo da očekujemo od tebe?

Istrajnost u onome što sam zamislio. Veliki sam zaljubljenik u crnu muziku uopšte. Moja strast su 90’s underground hip hop i težim da ga predstavim u obliku kakvom je davno trebao da dođe do ljudi. Kao nešto toplo, elegantno i nešto što vozi kao ništa drugo. Ljudi nisu ni svesni koliko im se hip hop zapravo dopada. Potrebno je samo otkriti im prave stvari. Pored hip hop-a lud sam za soulful i garage house muzikom, ali i svime što ide uz te žanrove kao celina jednog nezaboravnog allnighter-a. Temeljno sa prijateljima stvaram komunu koja povezuje ljubav prema muzici i izvornom klabingu. Uzbuđen sam zbog nastupajućeg perioda i očekujte novo okruženje gde postoje visoki standardi.

  • Duks

    Dečko car

  • Pantalone

    H&M

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: