Da li imate preko 18 godina?

KLUB JEDINSTVO/ISTORIJA GASTARBAJTERA

Izložba AJNHAJTCLUB kustosa i umetnika Bogomira Doringera u Bečkom Museums Quartier.

Autor:
8
0

Austrija ove godine proslavlja 50 godina stupanja na snagu “Sporazuma o regulisanju zapošljavanja jugoslovenskih radnika u Austriji” potpisanog sa Socijalističkom Federativnom Republikom Jugoslavijom 4. aprila 1966. godine, koji je omogućio legalnu, dobrovoljnu migraciju radnika u ovu zemlju, pa tako i pojavu fenomena takozvanih gastarbajtera. Član 9 navedenog sporazuma bavio se podsticanjem kulturnog i društvenog života lica na privremenom radu u Austriji, na osnovu čega je došlo do osnivanja više od stotinu klubova jugoslovenskih radnika.

“AJNHAJTCLUB” se bavi istorijom gastarbajtera iz perspektive pomenutih klubova, koji su predstavljali ne samo slobodne prostore za negovanje kulturnog identiteta i osećaja pripadnosti, nego i ventile kada se radilo o nostalgiji prema domovini.

Izložba je postavljena u znak zahvalnosti izvornim gastarbajterima, dakle muškarcima i ženama poreklom iz nekadašnje SFRJ, a danas Slovenije, Hrvatske, Srbije, Crne Gore, Makedonije, Kosova i Bosne i Hercegovine. “Klub” nastoji da kombinacijom sredstava savremene umetnosti i istraživačkog rada uspostavi vezu između istorije tadašnjih doseljenika i njihove današnje situacije, te da tako ponudi i perspektivu za budućnost. Iako su nam poznati još samo sa crno-belih fotografija, gastarbajteri postoje sve do danas. Izložba predstavlja šarenu panoramu posvećenu tom fenomenu, koja sadrži trodimenzionalne avatare, modernizovani folklor i interaktivne performense i intervencije.

1_Marta Popivoda_still aus Yugoslavia-how ideology moved our collective body_2013_web

Marta Popivoda “Jugoslavija ili kako je ideologija pokretala naše kolektivno telo”

Umetnička dela se grupišu oko monumentalne projekcije filmskog eseja Marte Popivode “Jugoslavija ili kako je ideologija pokretala naše kolektivno telo” (“Yugoslavia: How Ideology Moved Our Collective Body”) koji posreduje vrlo lični pogled na istoriju socijalističke Jugoslavije i njen tragični kraj. Arhivski snimci prikazuju ne samo snagu ideologije da masu ljudi podstakne da stvore kolektivno telo, već i moć ljudi ujedinjenih u kolektivu da ideologiju unište.

Raznolikost izloženih dela odražavaju između ostalog i preuobličene skulpture bečkih opštinskih zgrada Bernda Oppla, koje ukazuju na nestabilnost i nedostatke tih građevina. Evropska Unija je Austriju – za razliku od mnogih drugih država-članica – prilično kasno prisilila da i gastarbajterima bez državljanstva dozvoli pristup stanovima u takvim zgradama. Odmah pored njih nalazi se svečani “Karaoke-bar” Olge Dimitrijević. Umetnica je na osnovu razgovora vođenih s gastarbajterkama različite starosti njihove omiljene pesme prepevala na svoj način. U “Karaoke-baru” posetioci mogu i sami da pevaju, te da i na taj način proslave živote pomenutih žena. Izložbu je dizajnirao Martin Hickmann sa Univerziteta Mozarteum iz Salzburga. Svetlosnu instalaciju postavlja umetnički duo ATK!

“AJNHAJTCLUB” je i bina na kojoj se predstavljaju inicijative kakva je bečki Hor “29. Novembar”, čiji su suosnivači 2009. bili ovdašnji umetnici Alex Nikolić i Saša Miletić. U ovom horu može da peva ko god to zaželi. Sociolog Rosa Reitsamer piše da hor “29. Novembar” predstavlja “politički angažovanu tradiciju popularne muzike, koja kritiku geografski definisanog shvatanja kulture i etnički argumentovanih nacionalizama povezuje sa obelodanjivanjem kulturne prošlosti migranata, a posebno njihove popularne muzike, i zalaže se za podsticanje dijaloga među generacijama2. Horu će se prilikom nastupa na otvaranju izložbe priključiti Turbo Tanja, zvezda bečkog kluba “Lepa Brena”. “AJNHAJTCLUB” posetioce poziva da učestvuju i u plesnim tačkama gostujućih umetnika Juana Pabla Cámare i Michele Rizzo koje su koncipirali prilikom poseta probama folklora bečkog kulturno-umetničkog društva “Stevan Mokranjac”.

4_Bernd Oppl crooked building_2015_Holz_Pigmentprint_Buettenpapier_40_135_70cm_small

Bernd Oppl “Crooked building”

Vladimir Miladinović je za izložbu izradio ručno uvećanu kopiju dokumenta za „vrbovanje gastarbajtera“ kako bi tematizovao i prokomentarisao odnos birokratskog državnog aparata prema stranim radnicima. Posebno ističući određene odeljke Sporazuma, umetnik ukazuje i na uticaj izbora reči na kasniji položaj jugoslovenskih radnika u Austriji.

Ljubomir Bratić, saradnik projekta “Arhiv migracije”, izlaže deo sakupljenih objekata koji doprinose narativu važnosti klubova i njihove istorije.

Prvi gastarbajteri su značajno doprineli napretku austrijske privrede, a “integracija” je od njihove dece napravila Austrijanke i Austrijance. Fotografije velikog formata Milana Mijalkovića prikazuju građevinskog radnika u pozi heroja na svojoj “Baušteli”. U saradnji sa grupom 2Roter Teppich für junge Kunst” u okviru otvaranja će biti izveden performans pod nazivom “mi morati raditi” (“wir müsst arbeiten”) sa pet simboličnih “arbajtera”. Delo je postavljeno na zidu od simboličkih cigala Roberta Uribe-Castra. Oba rada zajednički slave dostignuća gastarbajterki i gastarbajtera. Fotografije Evelyne Benčičove & Adama Csoke Kellera radnice i radnike pretežno jugoslovenskog porekla prikazuju u neupadljivim ustanovama i javnim prostorima Beča, tako da posetiocima postaje jasno zbog čega je drugi najgovoreniji jezik u ovom gradu upravo srpsko-hrvatski.

Naslov izložbe je napisan i izgovara se u dikciji prostora bivše Jugoslavije, koja je mnogim pridošlicama bez znanja nemačkog jezika predstavljala vezu između dve kulture. Ovoj pojavi rad posvećuje Goran Novaković aka Goxilla.

U AJNHAJTCLUB-u će ekskluzivno po prvi put biti prikazani delovi dokumentarnog roadmoviea Mladena Đorđevića pod radnim naslovom “Gastarbajterske priče2”. Film prikazuje ljude koji napuštaju domovinu, ali još nisu stigli do cilja, tako da se uvek nalaze na putu, u prostoru Između.

Izložba proučava fenomen gastarbajterki i gastarbajtera kojih se izvesne evropske države sećaju više od drugih. U Austriji je ovaj fenomen duboko ukorenjen, ali je istorijski u velikoj meri još uvek neistražen. Već je i sam naziv za gostujuće radnike paušalan, pošto se u njemu mešaju oni koji su došli na osnovu Sporazuma iz šezdesetih i mlađe generacije migranata.

3_untitled_small (c) Claudia Maté

Claudia Maté

cover photo: Olga Dimitrijević

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: