Da li imate preko 18 godina?

VIEW AS: gledam se kako me gledaš i druge onlajn mogućnosti

O opciji interneta koja bi mogla da se tretira kao "gaze" 21. veka. U pitanju je filter za autopercepciju - jedini svoje vrste.

0
0

Verovatno vam je poznata sledeća psihoanalitička anegdota: devojčica ima fantaziju da jede kolač od jagode i ona iz te fantazije, kako to nekad sa fantazijama biva – crpi zadovoljstvo. Međutim, to zadovoljstvo ne potiče od njene autentične želje za tom poslasticom, već od odobravanja koje će dobiti od svojih roditelja za koje pretpostavlja da žele da ona želi taj kolač.

Fantazija koja je na snazi u tom trenutku je po Žižeku, ona koja konstituiše identitet, identitet koji je poželjan u očima Drugog. Taj matriks pogleda u kome se devojčica nalazi gledajući sebe tuđim očima, je po Lakanu, ono što se može nazvati zurenjem (gaze). Zurenje u ovom slučaju ne predstavlja doslovni pogled devojčice (ili bilo kog drugog subjekta), već jedan otuđen pogled koji nju stavlja u vidno polje Drugog.

Internet i njegova sposobnost da nešto totalno imaginarno napravi bukvalnim (mada i dalje virtuelnim), nas nije ostavila na cedilu ni u ovom slučaju. Dugme View As, koje možete naći na sopstvenom Facebook profilu – doduše ne u ovom momentu, ali ću tome posvetiti pažnju malo kasnije – je opcija koja vam dozvoljava da svoj profil vidite očima javnosti – nekoga ko vas nema u prijateljima, ili nekog konkretnog Facebook korisnika. Nakon što kliknete na to dugme, vaša profilna stranica se transformiše u skladu sa tim zahtevom i vi imate priliku da manje ili više doslovno vidite kako vaš profil izgleda nekom, odnosno bilo kom Drugom. Ono što biste inače mogli samo da zamišljate sada dobijate u očiglednom obliku, bez ikakve potrebe da naprežete svoju maštu, a ova klikabilna mogućnost da sebe (ili svoj profil, ukoliko ta dva razlikujete) smestite u matriks pogleda ovime postaje prijemčiva. U ovom slučaju oči druge osobe predstavljaju njen interfejs.

View As pre svega podrazumeva da možete da proverite koje vaše objave su drugima dostupne, a potom i na koji način izgleda broj lajkova (na primer ukoliko vam je ta osoba nešto lajkovala, umesto ___ liked this piše You liked this), zajedno sa opcijama Message ili Add friend, koje zapravo predstavljaju mala mesta kolapsa ove simulacije.

Zvanična svrha View As dugmeta, po Facebooku, je u proveri i stoga kontroli onoga što neko drugi može da vidi na našem profilu – na primer, ako ste sakrili sve fotografije i objave od roditelja, ova opcija vam omogućava da se uverite da je zaista tako. Tvorac ove popularne društvene mreže, Mark Cukerberg, izjavio je da mi imamo jedan jedini identitet i kako su gotovi dani kad će se naša ličnost razlikovati od konteksta do konteksta i okruženja do okruženja. Tu njegovu izjavu je analizirao Kristian Lukić u tekstu Colonization with love, baveći se kolonizacijom profesionalnog nad privatnim u okviru Facebook okruženja i kolapsom konteksta koji se javlja kad krenemo da dodajemo naše kolege, šefove, saradnike na Facebooku, praveći od našeg ličnog profila neku vrstu CV-a. U tom smislu, zvanična svrha View As dugmeta imala bi, recimo, transparantnu poentu: da proverimo šta je dostupno onima sa kojima nemamo više toliko jasnu granicu.

S druge strane, čitanjem Cukerbergove izjave, dolazimo i do poistovećivanja našeg offline identiteta sa njegovim pandanom na Facebook-u, a u tom slučaju View As dugme eksternalizuje i jedan delikatan psihički proces koji služi, ako ne da spreči, onda da obelodani ranjivost koja je izazvana tuđom reakcijom na našu ličnost. To bi značilo da – ukoliko smo uspešno sakrili deo profila (i to potvrdili kroz navedenu alatku) – neki od naših identiteta široj javnosti neće biti na raspolaganju za osudu, odbacivanje ili bilo koju vrstu “napada”. S druge strane, ulaženje u fantaziju tuđeg pogleda na našem profilu (a koja nije u funkciji provere privatnosti) testira našu ranjivost, koja nesumnjivo postoji i samo u činjenici da smo izloženi nečijem posmatranju/promatranju. U trenucima kad prelećemo kroz sopstveni profil interfejsom osobe X, mi zamišljamo njene reakcije na viđeno, pretpostavljamo šta bi joj se dopalo, šta bi joj bilo banalno, šta duhovito – sve u svrhu procene stepena sopstvene online ogoljenosti. Nije li onda duhovito (i vrlo adekvatno) što je upravo u kodu View As alatke nađena ranjivost (vulnerability) koja je dovela do lakšeg hakovanja nečijeg profila? Kroz korišćenje ove opcije, nađeni su prozori za ulaženje u lične naloge onih čiji pogled pokušavamo da simuliramo, time pretvarajući sopstvenu identitetsku ranjivost u ranjivost privatnosti onog Drugog. Iz tog razloga je od 28. septembra 2018. ta opcija privremeno onemogućena korisnicima i malo je reći da je Facebook zajednica nezadovoljna.

Pol Virilio, teoretičar medija, u svojoj knjizi Mašine vizije, govori između ostalog o tome da je razvoj optičkih uređaja uticao na ljudsku percepciju tako da sa svakom inovacijom optičkih uređaja, prirodna ljudska perceptivna sposobnost slabi. Kroz sličan princip i View As, koji u ovom slučaju možemo nazvati i jednim fantazijskim uređajem, obavlja zadatak naše imaginacije umesto nje, i to mnogo preciznije. Da li bi onda gore navedene reakcije trebalo da shvatimo kao ojačanu potrebu za proveravanjem privatnosti ili pak kao frustraciju zbog otežanog pristupa fantaziji? Fantaziji koja je već postala eksternalizovana, i ako ne opipljivija, onda svakako vidljivija. Pogled i potvrda da smo viđeni su zastupljeni na razne načine u digitalnom okruženju – od Seen-a u porukama (o kojem je već bilo reči u ovom tekstu) do precizne liste ljudi koji nam gledaju Story-je i Live-ove na Instagramu. Uopšte, deljenje bilo kakvog sadržaja (ukoliko nije u podešavanjima sakriven od naših prijatelja) nosi sa sobom pretpostavku da će biti taj sadržaj biti viđen.

Moć koja se demonstrira kroz pogled bila je tema teoretskih promišljanja u dvadesetom veku i, bilo da je povezana sa autoregulacijom ponašanja (zatvorenika) koji možda jesu, a možda i nisu posmatrani od strane čuvara u Fukoovom panoptikonu, ili sa rodnom reprezentacijom u feminističkoj teoriji filma – tuđi pogled je bio i ostaje nešto što utiče na to kako ćemo da se osećamo i ponašamo u svojoj koži. Međutim, svaki pogled ima svoj kontekst – u panoptikonu ponašanje zatvorenika ne zavisi od potencijalnih pogleda drugih zatvorenika, nego čuvara; svako oblikovanje identiteta/svaka kontrola ponašanja ima svoju tačku reference. Tako da, iako je naša online reprezentacija izložena pogledu svima koji joj imaju pristup, neće svačiji pogled biti podjednako važan i uticajan. View As dugme upravo služi kreiranju jednog vrlo specifičnog, plastičnog konteksta u kojem imamo priliku da preispitamo i/ili regulišemo sopstvenu digitalnu pojavu.

Kika (r. Pedro Almodovar, 1993)

Digitalna komunikacija je obeležena filterima – od onih koji menjaju boje na vašim fotografijama, do onih koji vam dodaju zečje uši ili vas šminkaju. View As, rekla bih, takođe spada u kategoriju filtera, ali za razliku od prethodnih, ovaj je isključivo za privatnu upotrebu. Ukoliko nam se ova opcija opet vrati bez ranjivosti u svom kodu, i dalje bih vam savetovala da njom baratate oprezno.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: