Top lista: besmislene aplikacije

Po istraživanjima gubimo i do 20 posto dana čačkajući aplikacije na mobilnom. Ali šta ako pregledanje FB i Instagram postova dobije smisao u potpuno besmislenim aplikacijama koje ne služe apsolutno ničemu? Evo spiska najbizarnijih.

Po istraživanjima gubimo i do 20 posto dana čačkajući aplikacije na mobilnom. Ali šta ako besmisleno pregledanje FB i Instagram postova dobije smisao u potpuno besmislenim aplikacijama koje ne služe apsolutno ničemu? Evo spiska najbizarnijih.

Složićete se, postoje aplikacije za skoro sve vam padne na pamet. Veliki broj njih pomogne u, na primer, organizaciji vremena, pretraživanju, pronalaženju različitih duhovnih a i fizičkih nadražaja. Uostalom, poslednja istraživanja u Velikoj Britaniji pokazuju da smo onlajn između 5 i 6 sati dnevno. Od tih 6 sati bar 2 do 3 su besmislena pretraživanja i ono što se naziva „e-anksioznost“, nervoza nastala nemogućnošću da proverimo poruke na društvenim mrežama ili mejlove.

Kod nas je situacija još gora nego u drugim evropskim zemljama – Srbi aktivno koriste mobilne telefone 5 sati dnevno za razliku od ostatka Evrope gde je taj broj između 3 i 3 i po sata. Svrha korišćenja je, takođe, interesantna :  97 procenata ispitanika svakodnevno pretražuje internet, 92 odsto šalje imejlove, 88 procenata koristi društvene mreže, 87 posto četuje onlajn, a 81 procenat ispitanika proverava vremensku prognozu.

S tim u vezi lista besmislenih aplikacija je, za nas, kao poručena. Em što ionako visim po ceo dan na telefonu, em možemo gubljenje vremena sa istim sada dići na novi, gotovo filozofski nivo. Neke od aplikacija su zabavne, neke samo idiotske, ali podsećaju na beskorisne načine upotrebe pametnog telefona.

$1000000

Ako ste ikada želeli da vidite kako izgleda brojiti milion dolara evo savršene aplikacije za vas. Na ekranu će vam se pojaviti dolarske novčanice. Pritiskate novčanice od 50 ili 100 dolara uz šušteći zvuk gužvanja novca pri brojanju to je to. Brojite do milion (ili dok vam ne dosadi). Poenta? Logična: izbrojati milion dolara. Koju koristi imate od ovoga: apsolutno nikakvu. Sem ukoliko ne radite u menjačnici ili zalagaonici pa morate da vežbate mada je tu bolji novac iz Monopola ili da pozajmite onaj fotokopirani iz nekog spota srpskih trep folkera.

Paper Racing

Memovi vezani za fiziološke potrebe su nadasve popularni. To su znali i autori aplikacije Paper Racing i odlučili sve da dignu na poseban nivo besmisla. Aplikacija se svodi na takmičenje sa drugim korisnicima (nazovimo ih klozetskim ortacima) ko će brže potrošiti, odnosno odrolati, virtuelnu rolnu toalet papira. Grafički, vidite šaku i besomučno je pristikate dok se papir ne odmota do kraja. Jednostavno, zar ne?

Autori preporučuju igranje dok sedite na WC šolji mada nije jasno koliko je to moguće/pametno. S druge strane ovde bar postoji kompetitivni momenat ma koliko on bio idiotski pošto se tamičite s drugim korisnicima u odmotavanju. Ipak, to daje neki smisao, ako ni zbog čega drugog onda radi gubljenja vremena. Ma kakav on bio.

Yo

Ova aplikacija je, na žalost, postala autentični urbani mit. Autor, Izraelac Or Arbel, iskodirao je za osam sati, postavio na App Store, a oni su je odbili s obrazloženjem da je nezavršena. Arbel se nije dao zbuniti, preselio se u Sjedinjene Američke Države i skupio neverovatnih milion dolara od finansijera za aplikaciju koja samo šalje Yo kontaktima iz telefona. I Svetsko prvenstvo u fudbalu mu je bilo prvi veliki sponzor pošto je registrovanim korisnicima slalo Yo za svaki postignut gol njihove reprezentacije.  I to je to. Nema drugih funkcija.

Yo je savršeni primer za fenomenološku analizu savremenog doba digitalnih komunikacija. Aplikacija služi isključivo za skretanje najjednostavnije pažnje, potpuno je besmislena, ali je upravo taj besmisao skrenuo ogromnu pažnju. Trend je čudo te su svi pohrlili da šalju Yo jedni drugima. Kako je počelo tako se i završilo no iza jednog Yo krije se slojevita priča o komunikološko-socijalnim vrednostima savremenog (globalnog) društva. Ali o tome idućom prilikom.

Blower

Kako se lista ne bi sastojala isključivo od aplikacija koje bukvalno ne služe ničemu evo ga jedan „oldy but goldy“ proizvod za Iphone korisnike. Blower smo većinom imali na Iphone 4 ili 4s. Aplikacija služi kao simulator ventilatora ili fena, a vazdušno strujanje nastaje u telefonskim zvučnicima proizvodnjom izuzetno visokih tonova. Zvuk je gori nego sirena za uzbunu i udara direktno u hipotalamus, ali visoke frenkvencije stvarno proizvode malo strujanje vazduha dovoljno da npr. ugasi sveću ili pomeri komadiće papira na stolu. Programeri su to veoma prosvetiteljski osmislili te imate i osciloskop koji tačno pokazuje visinu i jačinu frekvencije tako da nema prevare.

Da li je bolje koristiti Blower i dobiti moždanu konvulziju izazvanu visokim tonovima ili prosto, old skul, dunuti i ugasiti sveću? Odgovor se nameće, a vi sami odlučite.

I Am Rich

Ova aplikacije je dospela čak i u američki informativni program. Kada se pojavila 2008. odmah pošto je Apple pokrenuo Appstore bila je najskuplja aplikacija u istoriji sa cenom od 1.000 dolara. I ostala je najskuplja s tim da je Apple povukao posle 2 godine, iako ju je kupilo 3.000 korisnika sa očiglednim viškom para i manjkom moždane mase.

Aplikacija ima samo grafiku crvenog dragog kamena i INFO taster koji, kada pritisnete, izađe natpis : „I’m rich. I deserv it (sa sve greškom u kucanju) I’m good, healty and successful“. U međuvremenu, Apple je izbrisao, ali se autor, Armin Heinrich, vratio sa sirotinjskom verzijom od 10 dolara u koju je uključen i kalkulator, kao i gramatički ispravna mantra. Ista aplikacija postoji i na GooglePlay-u, košta 400 dolara i naprednija je od originala: naime, ovde možete menjati wallpapere sa dijamantima ispod kojih piše „I am rich“. Taman da se pohvalite ispred društva dok u kafani, pesnički rečeno, ne brojite više flaše.

Heinrich je poznat kao i autor još jedne idiotske aplikacije, IShaver, virtuelnog brijača brade, no s ovim draguljem besmisla raspalio je maštu starleta, ruskih bogataša i onih koji pravi novac percipiraju na veoma lagodan način. Ništa pomoć žednima, gladnima i bolesnima. Samo zadovoljavanje najnižih poriva.

Islendinga

Da malo obrnemo stvar i predstavimo veoma korisnu aplikaciju ukoliko ste Islanđanin, ali maksimalno besmislenu u svakom drugom pogledu no inspirativnu za slične programerske poduhvate.

Islendinga je, suštinski, aplikacija za seks i upoznavanje koja odmah provera da li ste u rodu sa suprotnom stranom. Zvuči šašavo, ali ima smisla u zemlji sa svega 350.000 stanovnika, gde zima traje najveći deo godine, a svaki građanin bi, prirodno, kao u Cecinoj pesmi, poželeo „vrele noći u satenu i mleko od kokosa“. Sa ovom digitalnom stvarčicom takvih problema, ako ste Islanđanin, nemate: proverite i tačno znate šta vam je činiti.

Na našim prostorima, gde se mešanje različitih uticaja, a s njima i genetskih materijala, podrazumevalo, ovakva aplikacija nije baš primenjiva no možda neki ruralniji delovi Srbije mogu imati nešto slično. Za Island je potpuno razumljivo pošto je i autoru ovog tekstva prijatelj i kolega iz Rejkjavika objasnio ponašanje Islanđanki u njihovim barovima: ukoliko je započela razgovor sa muškarcem, odgovorila na postavljeno pitanje ili prihvatila ponuđeno piće šanse za seks su gotovo sigurne. Zvuči potpuno mačistički, mizoginistički i kako god još, ali je prijatelj to objasnio manjkom muškaraca na Islandu i upravo problemom rodbinskih odnosa, te njihove žene ne vole da gube vreme. Sa Islendingom nema greške. Uvek znate na čemu ste, pogotovo ako nema stranca na vidiku.

Fake An Excuse

Kada smo već kod korisnih idiotskih aplikacija tu je i Fake An Excuse. Pomislili biste da aplikacija izmišlja opravdanje? Aham i ne samo to. Ako vas neko zove na telefon a vi mu kažete: „E evo krećem, samo da nahranim mačku“ obmanuti će čuti i maukanje virtuelne mačke koji proizvodi aplikacija. Isto je i sa drugim otrcanim opravdanjima: ako gubite signal zbog ulaska u tunel čuće se hučanje, ako ste (šatro) u prevozu, eto i saobraćajne gužve i tako redom. Korisnost aplikacije je upitna, i direktno zavisi od zainteresovanosti osobe s druge strane žice da poveruje u idiotsko opravdanje, ali sve ostalo funkcioniše gotovo besprekorno. U besmislu, naravno.

Hold On

Hold On dovodi besmisao do neslućenih granica – ako ste do sada nešto i radili sa svojim glupavim aplikacijama ovde ne radite apsolutno ništa sem što držite prst na ekranu, a aplikacija meri koliko dugo izdržite. Drugom rukom možete raditi šta god. Besmisleno zar ne? To je i poenta.

Binky

Autori Binky-a zaslužuju posebno mesto u partenonu genijalnih izumitelja. Binky je aplikacija koja nudi elemente svih društvenih mreža za koje znate: možete svajpovati kao na Tinderu, možete beskrajno gledati u fotografije i lajkovati ih kao na Instagramu, čitati gomilu postova kao da ste na FB-u a čak i re-postovati baš kao što omogućava Tviter.

Koja je poenta? Apsolutno nikakva. Vašu aktivnost niko neće videti, nema nikakve interakcija te samo gubite vreme, istovetno društvenim mrežama. Komentarisanje je, takođe, interesantno: ne možete pisati komentar već izabrati jedan ili više unapred definisanih komentara, a oni su oni koji se najviše koriste na društvenim mrežama kao što su „OMG“, „So want this“ i tako dalje. Postovi se menjaju bez ikakvog smisla i to svakih nekoliko sekundi te ćete videti fotku benda Grateful Dead, pa neki pejsaž, a onda golo dupe. Baš kao i na svakoj, poštenoj, društvenoj mreži.

Šta je bila autorska ideja? Slogan „It’s stupid. It’s awsome“ govori dovoljno. U vreme zavisnosti od novih sadržaja, a s njima i nadražaja, na društvenim mrežama Binky se ruga zavisnicima o društvene mreže i, istovremeno, ih leči pošto ćete nakon korišćenja aplikacije veoma brzo shvatiti da je gubljenje vremena na društvenim mrežama potpuno besmisleno.

Nothing

Šampion ove liste je aplikacija koja bukvalno predstavlja ništa. Insalirate je, nema ni ikonicu, i automatski se uključuje čineći ekran potpuno belim na Apple uređajima i crnim na Androidima. I to je to. Autori je reklamiraju kao jedinu aplikaciju čije ime potpuno podražava svrhu.

Autori, Joshua Fields Millburn i Ryan Nicodemus, tvrde kako je Nothing pomogao u uštedi vremena korisnicima (a njih ima preko 20 miliona) pošto ih je sprečio da čitaju vesti, proveravaju mejlove i društvene mreže na mobilnim uređajima, čak čitaju i e-knjige.  Dobijeno vreme su ili posvetili ništavilu njihove aplikacije ili nečemu što se dešavalom u pravom svetu.

Korisnici, što u šali, što u zbilji, daju komentare kako im je Notihing otvorio filozofske čakre i potpuno promenio percepciju mobilnih aplikacija, a s njom lišio i stresa svakodnevnog korišćenja istih. Izgleda da je to bila i poenta autora te Nothing i nije toliko besmislen kada se pomalo zagrebe ispod površine. Ali i dalje šampionska po (ne)sadržaju i besmislu.