TEXT ETHAN

Programer Itan Glajhtenštajn napravio je aplikaciju koja služi samo jednoj svrsi: da se razgovara sa Itanom Glajhtenštajnom – i ni sa kim više. I šta se desilo? Aplikacija je postala hit.

Znate li ko je Gven Dibli (Gwen Dibley)?

Pre no što su se Pajtonovci prozvali Pajtonovcima, Majklu Pejlinu je palo na pamet da šou nazove Leteći cirkus Gven Dibli, po nasumičnoj ženi čije je ime pročitao u novinama. Biće megazabavno, mislio je Pejlin, kada jedna sasvim obična, slučajno odabrana osoba shvati da emisija na BBC-u nosi upravo njeno ime. I ne samo zabavno, biće subverzivno po propagandnu i banalnu prirodu televizijskog medija. Međutim, da li zbog brige o privatnosti, cenzure ili početničkog opreza prema nadrealizmu, Pajtonovce ne pamtimo kao Diblijevce a Gven je ostala umalo slavna.

Itan Glajhtenštajn (Ethan Gliechtenstein) zasad se dobro drži. Stekao je svojih nekoliko minuta – ili bolje reći gigabajta – internet-slave. S tim što ga nije odabrao umetnik-nadrealista, nego pajtoneskna priroda internet-tržišta. O čemu je reč?

Smoren aplikacijama za digitalno druženje, mladi programer Glajhtenštajn napravio je svoju aplikaciju, Itan (Ethan), koja služi samo jednoj svrsi: da se razgovara s Itanom, to jest njim – i ni sa kim više. Zvuči sumanuto? Tako je i Glajhtenštajn mislio, verujući da to neće koristiti niko osim njegovih prijatelja, ali se prevario: aplikacija je postala hit! Trenutno ima preko 600 glasova na Product Huntu, ljudi je skidaju masovno, a o njoj piše Business Insider.

I, šta Itan zapravo radi?

Itan odgovara na vaša pitanja. Kakva? Bilo kakva. Da obučem crnu ili ljubičastu haljinu? Obuci ljubičastu. Da pogledam Hobita ili Žitije Brajanovo? Pogledaj Hobita. Da joj priznam da sam zaljubljen u nju? Obavezno! (Itan uvek preporučuje iskrenost.) Da li bi me oženio, Itane? Ne. Iako si super devojka. Nije do tebe, do mene je. (Itan često dobija ljubavne ponude. Tvrdi da ih odbija.) Da li bi makar bio moj dečko? Ne. Ja sam opasan čovek. Zaljubiti se u mene, to je velika greška.

Itan je, drugim rečima, živi čet-bot.

Zašto ljudi, da tako kažem, koriste Itana? Iskreno, nemam pojma. Alan Tjuring, izumitelj savremenog računarstva, sanjao je o mašinama koji će biti toliko ljudske da nećemo razlikovati njih i nas. Možda se Itanova tajna krije u subvertiranju te ideje: umesto da računare oljudimo, mi smo se oračunarili. Ima u tome sasvim pajtonovske ironije.

Možda Itan predstavlja argument u važnoj i složenoj raspravi o digitalnoj privatnosti. Glajhtenštajn bi, kaže, voleo da svaki čovek ima svoju ličnu društvenu aplikaciju. Mnogi su već zainteresovani. Tako bi se, kažu oni, decentralizovali kanali digitalne komunikacije.

Mislim da je stvar ipak mnogo jednostavnija. Internet je krcat trivijalnim džidža-bidžama i šta god neko da napravi, neko drugi će se oduševiti. U tom smislu Itan baštini nemalu tradiciju suludih a suludo popularnih aplikacija: od dokumentacije prdeža do prodaje slike dijamanta za 600 dolara. Ekonomija interneta, pa i tržišna ekonomija uopšte, podseća na stari buvljak u Pančevu. Dođite jednom i prosurfujte. Zapanjićete se šta se sve prodaje, i to kao alva: istrošene baterije, pokvarene matične ploče, stari VHS-pornići, rezači za olovke ali bez rezača, samo sa onom plastičnom školjkom od rezača – stvari toliko besmislene da deluju pre kao rekviziti dadaističkog pozorišta nego kao artikli jedne funkcionalne pijace. Vrhunac čine – pazite sad – gumene navlake za ručke od stolica u obliku šarenih iguana. Dobro ste pročitali: gumene navlake za ručke od stolica u obliku šarenih iguana. Nisu dugo čekale. Kupio ih je jedan dečak.

Šta bi Pajtonovci pitali Itana?

Ne znam, ali ovo znam: da se danas bira ime za Leteći cirkus, Gven Dibli bi sasvim sigurno dobila svojih par gigabajta slave. S tim što onakav šou, onako oštar, ludican, podrivački i kulturno učinkovit, danas ne bi ni mogao da nastane. Jer sve što danas leti, znači da je već – htelo, ne htelo – cirkus.