Od iskre do plamena: kako je nastala ideja za video igru koja je pobednik programa Playing Narratives

Četvoročlana ekipa Soulbusters, koju čine Jana Popović (2D karakter & koncept art), Dragana Kostić (2D karakter & koncept art), Vladimir Đaković (muzika i zvuk) i Miloš Markov (narativni i gejm dizajn), pobedik je prvog međunarodnog programa Playing Narratives: from comics to games, koji su tokom prošle godine realizovali Francuski institut u Srbiji, Goethe-Institut i Asocijacija industrije video igara Srbije (SGA), uz podršku kompanija DigitalArrow, 3Lateral kao deo EpicGames, TwoDesperados i Ubisoft Belgrade, kao i Francusko-nemačkog kulturnog fonda.

Nagrada za pobednički projekat, koji je odabrao međunarodni žiri, je produkcija cinematic trejlera za njihovu igru Beyond the Gates, koji su uradili u saradnji sa i pod mentorskim vođstvom Koste Mihailovskog i Maše Stevanović iz studija BunkerVFX.

Članovi ove ekipe, koji su pobedili preostala četiri tima na pitching događaju u finalu ovog programa, ističu da su od poečtka do kraja bili veoma kompaktni, odlično su se slagali i dopunjavali i bili maksimalno tolerantni jedni prema drugima. Naglašavaju i da su sva predavanja i mentorstva bila izuzetno korisna, apostrofirajući ona na kojima su naučili šta je to timska kultura i rad.

Narativ njihove igre je priča o izgubljenoj duši koja dobija posao taksiste koji razvozi novodošle duše, i u samo par minuta mora otkriti da li duša zaslužuje mesto u raju ili paklu, kako bi se iskupio za svoje grehe iz prethodnog života.

Sa Janom, Draganom, Vladimirom i Milošem smo se našli u studiju BunkerVFX i razgovarali o tome kako je tekao proces nastanka njihovog trejlera – od početne ideje do finalnog “proizvoda”.

Šta ste očekivali kada ste se prijavili za ovaj program i kakav vam je osećaj sada, kada završavate jedan važan proces?

Jana: Sva predavanja koja smo imali su nam bila korisna. Svako od nas, bez obzira da li je dizajner, 2D ili 3D artist, narativac, našao je predavanje koje mu je odgovaralo i naučio je nešto tokom ovog procesa. Na kraju svega, kada smo imali predavanje i sastavljanje log linova, spontano smo se spojili u timove. Mi smo jedan od najmanjih timova, upoznali smo se ovde i tokom zajedničkog rada smo spontano saznavali šta svako od nas zna, koristili to na najbolji mogući način i tako je nastao naš projekat. Ovih osam meseci je bio najkorisniji period za moju karijeru.

Vladimir: Moj prvi utisak je da su očekivanja koja sam imao od ovog programa nadmašena već posle mesec dana. Iskreno sam očekivao da se mi jednom nedeljno okupljamo i slušamo zanimljiva predavanja. Ali smo se vrlo brzo međusobno pronašli u ovome, jer imamo zajedničke teme za razgovor, afinitete i interesovanja, i stvorili prijateljstva koja će trajati jako dugo. Sama korist od ovog programa se ne ogleda samo u predavanjima koje smo odslušali, već jer smo stekli realnu sliku o tome šta možemo očekivati ako odlučimo ovim da se bavimo. Mnogi od nas su tokom ovog kursa prelomili i rekli: Hej, ovo je nešto čime želim da se bavim. Mislim da niko od nas ne bi napravio taj korak da nije bilo ovog programa. I to je možda najjači utisak.

Miloš: Iskustvo koje sam stekao ovde mi je pomoglo da nađem posao. I to mi je najvažniji utisak programa.

A šta su bili najveći izazovi tokom ovog programa?

Miloš: Najveći izazov izvesti nešto što je realno. Mislim da smo zato i pobedili, jer je naš koncept realan, izvodljiv.

Jana: Sagledali šta može da uradi, kada uzmemo u obzir naše poslove, školu, život…  U potpunosti sam se posvetila ovome, jer nisam mogla fizički da postignem da radim na poslu i na ovom projektu. Morala sam da prelomim šta mi je važnije i šta želim da radim.

Vladimir: Mi smo svi kreativci, umetnici i bio je izazov da, kroz timski rad i zajedničku viziju, suzimo našu ideju na ono što je realno, što možemo da postignemo za vreme koje imamo, uzimajući u obzir znanje iskustvo imamo, da ne odemo u nebesa i pomislimo da smo posle pet predavanja postali najveći znalci na svetu. Izazov je bio da se mi sagledamo realno, što individualno, što jedni druge kroz timski rad i razgovore, i da napravimo plan kako sve da postignemo. Mi smo na fakultetima ili na poslovima prolazili kroz slične stvari, ali nikada sa ljudima koje smo upoznali mesec dana ranije, a pri tome radimo na nečemu što nam mnogo znači i za šta smo vezani. Mi smo ideju koja nam je zvučala simpatično razradili do kraja, i uspeli da od nečega što je apstraktno napravimo nešto što je realno.

Koliko se sama ideja promenila od one početne?

Jana: Ostali smo na osnovnoj ideji koja je zapravo moralna siva zona. Moral je najveći stub naše igre jer igrač treba da se pronađe u tome, jer sebe otkriva u ovoj igri i sebe postavlja kao glavnog karaktera. Sama srž ove ideje je opstala i razrađivali  smo je dok nismo došli do njene najbolje verzije. Ideja se razvijala, odbacivali smo ponešto, nešto smo dodavali, ali smo ostali na priči o moralu kao najvećem stubu igre.

Vladimir: Osnovna premisa, od koje smo krenuli, da je igrač taksista, na osnovu svega nekoliko minuta vožnje sa umrlom dušom, treba da presudi da li taj neko ide u raj ili u pakao. Taksista odnosno igrač svoju odluku zasniva na ličnim, moralnim ubeđenjima o tome šta je dobro, a šta je loše. I to se, od prvog dana kada smo čuli Janinu i Miloševu ideju, nije promenilo. Svako će imati neko svoje mišljenje i doživljaj da li neki lik pripada paklu ili raju, i svako će imati svoje obrazloženje zašto je to tako. I to je bila poenta koju smo želeli da postignemo.

Jana: Svako može da se ubaci u ulogu takstite. Mi smo na pitchingu kao primer naveli da svako treba da se ubaci u ulogu putnika u autobusu, da gledaju ljude okolo i da na osnovu toga da li im se neko vizualno svidi ili ne može u roku od jedne minute da odredi gde pripada. I tako smo došli do jednog univerzalnog stanovišta.

Kako ste došli do vizuelnog identiteta igre?

Vladimir: Kada smo videli prve koncepte i reference na papiru, Miloševa i moja prva reakcija je bila šta je radila Jana, a šta Dragana, jer su se perfektno poklopile. Ja sam odigrao mnogo video igara i odgledao mnogo crtaća i nikada nisam video nešto slično, likove i imaginarni svet koji je prikazan na sličan način, gde je sve istovremeno toliko jasno, a toliko apstraktno i stilizovano. Odlepio sam kada sam video te prve nacrte.

Miloš: Mi imamo slična interesovanja, slične stvari konzumiramo i našli smo se u potpunosti  na ovom projektu. Savršeno funkcionišemo kao tim.

Šta vam je plan za dan posle? Za dan posle objavljivanja trejlera?

Vladimir: Naš plan je da jednog dana ovo razvijemo u igru koju ćemo plasirati na tržištu i koju će publika voleti. U ovom trenutku smo svi toliko zaljubljeni u ovu ideju, koju će ceo svet moći da vidi, da ćemo pošto-poto realizovati našu ideju do kraja.

Jana: Ovo je naš projekat i apsolutno ćemo ga završiti i nećemo dozvoliti da se ne realizuje!