Da li imate preko 18 godina?

Igrica koja se doživljava

Monument Valley

0
0

Ako biste me pitali da je ukratko opišem, rekao bih ovo: Monument Valley je video igra za tablete i mobilne telefone, predivno dizajnirana i usmerena na priču i doživljaj umesto na poene, takmičenje, savladavanje prepreka i uobičajenu igračku mehaniku.

Međutim, ovaj opis ne prenosi ni trunčicu srži onoga što Monument Valley zaista jeste. Pre nego na igricu, Monument Valley podseća na Kalvinovu kratku priču, Ešerovu grafiku ili pak stari sovjetski animirani film. Monument Valley je malo umetničko delo, nesumnjivo, i kao svako pošteno umetničko delo Monument Valley zrači opsesijom, krvlju i naklonošću uloženim u njega.
Priča me podseća na Kalvinove Nevidljive gradove (jednu od mojih omiljenih knjiga). Nevidiljivi gradovi su neka vrsta magične baze podataka nemogućih gradova-ideja koje je Marko Polo doživeo na proputovanju od Venecije do dvora mongolskog kana Kublaja. Svaki je grad jedno čudo: grad nemoguće geometrije, grad zaboravljenih dana, grad dvojnika, grad čija topografija opisuje ontologiju sveta – ili pak grad koji se sastoji samo od mreže upletenih vodovodnih cevi. Kalvino je, pritom, majstor jezika, i njegove reči u čitaocu porađaju slike bizarne i dirljive poput radionice jednog Đepeta – malo starijeg, ciničnijeg, no jednako dobroćudnog.

Nasuprot Marku Polu, glavni junak igre Monument Valley u stvari je junakinja: tiha i bela princeza Ida, koja, tražeći oproštaj, krči svoj put kroz gradove stvorene u ešerovskoj geometriji. Igrač (bolje je reći: interaktivni čitalac, gledalac i slušalac) vodi princezu kroz kule i tornjeve jednostavnim klikovima po mapi. Uopšte, čitava mehanika igre jednostavna je i intuitivna. Ešerovska geometrija dolazi do izražaja u logičkim zadacima: Ida ne poštuje našu gravitaciju niti perspektivu, i logičke zagonetke temelje se na optičkim trikovima. Tu treba reći da su ove zagonetke uglavnom veoma lake. Čitava igra (prvi deo sastoji se od 10 nivoa) može se preći za oko sat vremena. Igrači navikli na prave video igre time će možda biti razočarani: Monument Valley nije šah, nije Supaplex, nijedna glavolomka neće vas gurnuti u ono slatko očajanje i blistavi trenutak kada naiđe uvid u rešenje. Međutim, to nije ni poenta ove igre.

Monument Valley, kažem opet, nije igra nego doživljaj. Interakcija s pričom tek je tolika da vas uvuče, usisa – odvede u autorov svet na način na koji to čine dobre knjige ili filmovi.

Tu nema radosti odgonetanja koliko ima radosti same priče koja se pripoveda odgonetanjem. Drugim rečima, zagonetke su Idin jezik. Ukoliko su lake, to je zato što je taj jezik elegantan i suptilan, no i dalje majstorski, poput Kalvinove eksperimentalne poezije. To je jezik koji opija a ne ometa.

Monument-Valley

Idin jezik, pak, ne čine isključivo zagonetke. Idin jezik je neobično uspela mešavina rebusa, vizuelno raskošne jednostavnosti, muzičkog šarma i priče same (priča je istovremeno nežna i sablasna, brak orijentalne bajke i haikua). Možda mi je zbog toga ova igra posebno zanimljiva: dok se Monument Valley igra – pardon, dok se doživljava – svi ovi mediji (programski kod, tekst, slika i zvuk, mapa i glavolomka) ne primaju se kao mešavina jezika, nego kao jedinstven, integralan, jedan jezik.

Naizgled neočekivano, rekao bih da je to iskustvo prilično retko za internet banalnosti, za svetsku digitalnu palanku, gde sve šljašti, puca, privlači pažnju, ali ne ostavlja dojam celine ni temeljit trag na dušu i čula. Retko gde mešavina medija proizvede istinsku sinergiju. Možda bi Web-sajtovi trebalo da se ugledaju na Idu? Možda je to put kojim će krenuti digitalne knjige i filmovi? Ako je Monument Valley kratka priča ili kratki film, nestrpljiv sam da doživim romane, opere i dokumentarce ispričane Idinim jezikom.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: