Da li imate preko 18 godina?

Lik iz horora piše horor

Kompjuterski bot Šeli sama piše neverovatne horor priče.

2
0

Nema ljubitelja fantastika ili horora koji se nije sledio čitajući romane Stivena Kinga, H. P. Lavkrafta i Klajva Bejkera. Ali „spisateljica“ koju su „napravili“ stručnjaci sa masačusetskog MIT-a nazvana po autorki Frankenštajna Meri Šeli piše jezive priče u kojima vas očekuju muška trudnoća, brbljiva usta bez glave i kuća prepuna dečijih lutaka.

Naučne laboratorije MIT-a konstruisale su kompjuterski program Šeli pomoću 14.000 dostupnih horor priča kao i na osnovu različitih horor sekcija foruma Redit kao njihove podsekcije No sleep u kojoj korisnici pišu svoja realna horor iskustva.

„Bili smo inspirisani rastućim strahom od veštačke inteligencije i mogućnosti da nam mašine otmu sve poslove“, kaže Manuel Cebrian, istraživač sa MIT-a. „Odmetnuta, pobesnela mašina koje se plaši celo čovečanstvo, to je Šeli s kojom smo se poigrali kako bismo oživeli ovaj strah i videli da li je uopšte realan“, zaključio je naučnik u mejlu kojim objašnjava funkciju i razlog zbog koga je Šeli „napravljena“.

Naravno, u pitanju je više alogoritama koji imaju punu interakciju sa ljudima pošto Šeli sa svog Tviter naloga svakog sata izbacuje po jedan početak (ili više niza rečenica) horor priče tražeći od pratilaca na ovoj društvenoj mreži da nastave niz,  a postoji i veb sajt na preko koga se vide sve do sada napisane Šeline priče, dok je tu i mogućnost da se nadovežete na neke starije.

Kako Šeli funkcioniše? Na osnovu drugih, pravih priča, algoritam kombinuje tipske horor elemente smišljajući strašne scene kao što su krvavi gležnji sa zarivenim metalnim čeljustima, mračni tipovi u kišnim mantilima ili lutke koje govore.

„Ono što Šeli smišlja obično bude besmisleno“, kaže  Pinar Yanardag, docent na MIT-u uključen u projekat. „Šeli ne ume da prepozna šta je moguće a šta ne. Ona ne može ni da proceni šta je smisleno pošto generiše priče u kojima pominje usta bez lica i osmeh bez nosa, očiju i – usta – što je, naravno, nemoguće.  Ona je tu da inspiriše prave pisce da smisle što luđe i bizarnije horor narative pošto Šeli, za sada, ne može izmisliti narativnu priču“, zaključuje Yanardag.

Pisci nemaju razloga za brigu. Bar za sada. „Šeli nije u stanju da radi bilo šta kompleksno kao i svi proizvodi veštačke inteligencije pošto su isključivo zasnovani na onome što im ljudi daju kao izvor informacija“, uverava nas Iyad Rahwan, profesor MIT-a. „Kada bismo napravili robota ili alogoritam koji razume smisao i u stanju je da prihvati i samostalno razvije ljudska iskustva onda smo u mnogo ozbiljnijem problemu nego što će biti spisatelji jer je tamo neka mašina kreativnija  od živog pisca. Šeline priče su na osnovu materijala koji joj mi dajemo tako da veoma lako menjamo teme : od vampira i ubistava ka vanzemaljcima i zombijima. Ipak sve je, ponavljam, pod našom kontrolom“, završava profesor  Rahwan. Ma koliko kontrolisali situaciju stručnjaci sa MIT-a nisu svom čedu još uvek dali horor temu koja nas najviše zastrašuje – tehnološki singularitet – a kako stvari stoje, verovatno i neće. Da li zbog uroka, nesigurnosti u sopstveno „čedo“ ili  nešto drugo – ne znamo. Dok razmišljamo o tome nije loše podsetiti se kako su se građani Vrnjačke Banje suočili sa pojavom veštačke inteligencije u filmu Zorana Čalića „Svemirci su krivi za sve“ poznatijem i kao „Ćao, inspektore 3“  iz 1991.

 

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: