Hoćemo li uskoro imati čipove u glavi?

Dok se u Srbiji spajaju ruske nano tehnologije i smrad iz kanalizacije meša sa dimom đubreta sa deponije u Vinči, novi igrači se utrkuju u uzbudljivom tehnološkom maratonu – čipovanju mozga.

Mark Zuckenberg na F8 Facebook konferenciji u aprilu ove godine govori o tehnologiji čitanja misli, foto : Youtube screenshot

Pošto je na godišnjoj F8 Facebook konferenciji Mark Zuckenberg prikazao snimak osobe sa Alchajmerovom bolešću koja kuca preko Facebook-a, a Ilon Mask, kontroverzni izumitelj i vlasnik Tesla motors kompanije, osnovao kompaniju Neuralink, koja bi trebalo da se bavi implementiranjem čipova kako bi se rešili medicinski problemi s moždanom masom, pojavio se novi igrač čija pozicija, u stvari, postoji već neko vreme. U pitanju je Bryan Johnson, nama ne toliko poznati IT privrednik, ali ovih dana njegovo ulaganje od 100 milona dolara u novoosnovanu kompaniju Kernel, čiji je osnovni cilj istraživanje ne samo načina da se elektronskim čipovima pomogne obolelima od Parkisonove bolesti i Alchajmera, već i da se iznađe procedura za ugrađivanje čipova u zdrave mozgove zarad proširenja kognitivnih sposobnosti mozga.

Zvuči jezivo? I jeste kada pročitate intervju koji je sablaznutom novinaru sajta The Black Channel dao Johnson, uveravajući ga da je sasvim okej narušiti kognitivni evolucijski proces koji traje hiljadama godina ugradnjom jednog čipa u glavu.

Na konstataciju da se njegovim poslovnim planom ostvaruju sve distopijske noćne more koje se citiraju u sajberpanku, kao i u popularnim serijama, Johnson priznaje kako sve zvuči jezivo na prvi pogled, ali svi kojima je izneo plan su posle kraćeg objašnjavanja shvatili da je u pitanju fenomenalna ideja koja će pomoći onima koji žele (čitaj: imaju novca) da prošire kapacitete svog mozga i otključaju svoje mozgove kako bi ubrzali i promenili kognitivni razvoj pošto smo, kako ističe, stigli do svojih vrhunaca i za 30-ak godina više nećemo imati ideja kako da nastavimo globalni razvoj.

Bryan Johnson, foto : HCM Media, izvor Wikipedia, po CCAS 4.0 licenci

Sa teorijske strane Johnson je u pravu – stvarno smo stigli do vrhunca naših moći. S druge strane, ovo je etički, moralno i ljudski jezivo, jer će automatski neko ko ima novca imati daleko bolje moždane sposobnosti od siromašnih, a kada je tako robovlasnički sistem i kastinsko društvo, prevaziđenji razvojem ljudske civilizacije, opet nisu daleko.

Johnson ima odgovor i na to – zar situacija već nije takva sa državnim i privatnim školama? On misli da je povećanje kapaciteta mozga kako bi skladištio više informacija i mogao doći do neverovatnih zaključaka napredak civilizacije i da to ne bi trebalo vezivati isključivo za imućne. Priznaje i kako nije uopšte siguran u uspeh (mada je uložio 100 milona dolara, pa očigledno nešto krije), kako je ljudski mozak i neurologija mnogo kompleksnija od sastavljanja mobilnih telefona i kako njegovo istraživanje samo predstavlja jednu opciju. Priznao je i da teži ka bezbolnom ugrađivanju čipa u mozak, ali, za sada, dalje od testerisanja lobanje, nisu uspeli da dođu.

S obzirom da Bryan Johnsom ima 800 miliona dolara koje je zaradio prodajom svoje firme Braintree Paypalu 2013. i da se pohvalio svojim vezama sa Trampovom adminstracijom, na kraju razgovora strepnja postoji. Srećom mi smo na strani ruske nanotehnologije pa nam mozgove samo može oštetiti bezopasni letnji miomiris vinčanskog dima. Daleko smo još od ugrađivanja mikročipova u vugla.