Gejming je savršen za eksperimentisanje — vizuelno, narativno i tehničko

Jeste li znali da domaće gejming kompanije zapošljavaju gotovo jednak broj studenata sa tehničkih i umetničkih fakulteta? A da industrija video-igara na svetskom nivou vredi koliko filmska i muzička zajedno?

Velika je verovatnoća da niste. Ali, ako ste od onih koji bi tek da postanu deo ove industrije – bilo da ste oduvek igrali igre i zamišljali kako bi bilo da i vi napravite jednu ili vam je zanimljivo ali ne baš jasno šta je to uopšte umetnost u igrama i gde je tu mesto jednom slikaru, ilustratoru, scenskom ili grafičkom dizajneru, vajaru i sl. – razgovor koji smo vodili sa Nikolom Damjanovim iz Nordeusa će vas sigurno zanimati.

U krugovima domaće gejming industrije Nikola nije nimalo nepoznat, ali za one koji ga ne znaju on je neko ko je na početku karijere radio mnoštvo toga što jedan umetnik može da radi. Za sebe skromno kaže da je u početku bio nezavisni 3D umetnik, iako u svoje iskustvo ubraja kreiranje 3D modela, animacija, vizuelnih efekata, muzičkih spotova, arhitektonsku vizualizaciju, grafički dizajn, fotografiju i interaktivne instalacije. Ipak, u poslednjih devet godina se „skućio” u jednoj od najvećih domaćih gejming kompanija, Nordeusu, kao senior 3D umetnik na poziciji Lead Game Artist, odakle se i danas razvija. 

U razgovoru sa njim saznajemo šta kao umetnik radi u gejming kompaniji, kako je izgledao njegov karijerni put, zašto je obrazovanje korisno za karijeru u gejmingu i koja će biti njegova uloga na tek oformljenom programu Master 4.0: Umetnost i dizajn video-igara, prvim master studijama u oblasti gejminga u Beogradu koje realizuju Univerzitet umetnosti i Matematički fakultet uz direktnu podršku kompanija okupljenih u Inicijativi “Digitalna Srbija”.

Koliko misliš da je gejmerski staž važan za rad u gejmingu?

Na nekoj imaginarnoj skali od „nije uopšte bitan” do „ne pomišljaj da praviš igre ako nisi gejmer”, moje mišljenje je trenutno negde na sredini – ne mislim da je presudno, ali svakako dodaje merljivu prednost. Pre pet godina bih sigurno imao drugačiji odgovor nego danas, tada sam bio stroži po tom pitanju.

Osobe sa gejmerskim stažom u startu imaju bolje razumevanje šta i kako treba da  naprave, raspolažu ustaljenim rečnikom i mogu lakše da procene da li nešto hoće ili neće raditi u kontekstu proizvoda. Sa druge strane, ne-gejmeri imaju nov i svež pogled na stvari koji može biti presudan, pogotovo ako pokušavate da inovirate. 

Kako bi ti uporedio jedan radni dan „tradicionalnog” vizuelnog umetnika i nekoga ko se bavi dizajnom igara?

Prirodno je da postoje preplitanja, ali ima i nekoliko bitnih razlika. Razvoj jednog vizuelnog rada se drastično razlikuje ako je za potrebe video-igre, jednostavno jer je u pitanju multidisciplinarni proizvod. Pojednostavljeno – „tradicionalni” umetnik ima skoro totalnu kontrolu nad svojim radom i najčešće samo jednog klijenta. 

U gejmingu je proces razgranatiji, kontrola je kolaborativna između svih disciplina, jer su sve podjednako važne, a klijent je svako ko igra igru i svi moraju imati podjednako dobro iskustvo. Suštinski, umetnik u video-igrama pored toga što treba da napravi svoj rad, mora da bude siguran da će taj rad biti svima jasan, svima preneti istu poruku i svima isto „raditi”. 

Šta su, prema tvom mišljenju, najvažnije prilike koje gejming industrija može da otvori vizuelnim umetnicima?

Gejming industrija je ogromna, neverovatno široka i stalno se menja – po meni, to je recept za neograničen broj prilika! Mislim da bi svakom vizuelnom umetniku bilo uzbuljivo da, recimo, radi u jednom raznolikom timu na proizvodu, koji se takmiči na svetskom tržištu i igraju ga milioni igrača. Zar ne? Čak i ako vam komercijalni uspeh nije glavni motivator, gejming industrija je odlično mesto za vas, jer je perfektna za bilo kakav oblik eksperimenta – bilo vizuelnog, narativnog ili tehničkog. U slučaju da vas najviše interesuje lični napredak i doprinos i tu ste na plodnom tlu jer je napredovanje u karijeri dinamično i svaki dan se pojavljuje neka nova niša za specijalizaciju. 

Kako je tebe put doveo do posla u kompaniji koja se bavi pravljenjem video-igara?

Moj put je bio atipičan, ali i uspešan. Posle gimnazije sam upisao ETF, od koga sam odustao na trećoj godini studija. Potom sam završio Fakultet (D)igitalnih (U)metnosti  na Univerzitetu Metropolitan. Naravno, puno stvari se desilo od tog početka, pa do kraja školovanja. ETF je razbudio moju inženjersku stranu, a FDU vizuelnu. Usput, sve te godine sam puno vremena uložio u rad na freelance projektima, umetničkim instalacijama i raznim oblicima vizuelne umetnosti. 

Evidentno je da sam najsrećniji bio tokom projekta koji su angažovali i tehničku i vizuelnu polovinu mog mozga, pa sam vremenom konvergirao upravo ka toj simbiozi, tj. gejmingu. Nisam siguran da bih došao do tog zaključka da nisam imao širinu i priliku da probam različite stvari na početku, ali svakako je da moj put nije jedini. Lepota gejminga je što su potrebni talenti sa svih strana.

Šta bolje opisuje prelazak iz tradicionalne u digitalnu umetnost — promena ili upgrade karijere?

Mislim da je to baš individualni osećaj i da nije lako reći da je nešto upgrade, tj. bolje od nečega drugog. Moj cilj je bio da radim u malom timu, na interaktivnom proizvodu, rešavajući vizuelne i tehničke izazove. U tom kontekstu, prelazak u gejming je apsolutno bio upgrade karijere. Verujem da će svako koga digitalna umetnost i gejming makar malo zanimaju imati slično iskustvo. Puno je vrata koje mogu da se otvore, dobra je šansa da će svako naći svoja.

Trećina oglasa na stranici za oglašavanje poslova Asocijacije industrije video igara Srbije je u oblasti art-a. Koliko je kod nas teško naći ljude koji su spremni (i voljni) za rad u ovoj oblasti?

Volja nije problem, gejming je veoma popularan u svetu, a i puno toga je urađeno prethodnih godina na lokalnom nivou da se industrija približi i objasni svima. Dobra stvar je što ta industrija konstantno raste, a sa njom i potreba za umetnicima – jer igra ne može da postoji bez vizuelnog sadržaja. Posledica tog rasta je i povećanje očekivanog kvaliteta, kako kod poslodavaca tako i kod korisnika. Tu dolazimo do daleko većeg problema, tj. spremnosti za rad, situacija je trenutno takva da se čak i od nekoga ko nema isukstva očekuje da bude poprilično osposobljen za rad. Zato moramo uložiti u obrazovanje, fokusirati se na bitne stvari i prilagoditi ga potrebama industrije. 

Šta je, prema tvom mišljenju, najbolji mogući put kroz obrazovni sistem koji vodi ka poslu u gejmingu, bar kada je reč o art-u?

Dozvolite mi da budem ličan – koliko god moj put bio čudan mislim da je upravo idealan za to. Krenuti veoma široko, proći i kroz tehhničku i vizuelnu granu (jer gejming ne može jedno bez drugog), savladati nezaobilazne osnove i na kraju se tehnički osposobiti za rad. Pored veština i znanja veoma je važno da se razvije i adekvatna svest o timskom radu, nivou kvaliteta i konstantom učenju kroz rad, što je sve, na kraju krajeva, cilj Inicijative „Digitalna Srbija” koja je i pokrenula program Master 4.0.

Master 4.0 je program koji je među retkima u formalnom obrazovanju napravio most između tehnologije i umetnosti. Šta će biti tvoja uloga na ovom programu?

Upravo to! Da ljudima sa tehničkim znanjem pribiližim umetnost, onima sa vizuelnim veštinama tehnologiju, a svima uzbudljivost gejminga kao industrije bez vidljivih granica. Zajednički cilj nam je da kroz ustaljene prakse ubrzamo proces edukacije, a lični cilj mi je da upoznam nove generacije i ja naučim puno od njih.

Kome je ovaj Master 4.0 program namenjen?

Svim vizuelno nadarenim osobama koje žele da prave video-igre. 

Više o Master 4.0 programima nalazi se na ​​dsi.rs/master-40-kreativne-industrije-gaming/