Da li smo sahranili Web?

Jesi čuo da je umro Web? – Pre koji dan pita mene drugar, jesi čuo da je umro Web? – Kako umro, zgranem se. Umro, kaže, ubile ga mobilne aplikacije. – Pa jesi lud, kažem, gde će Web ubiti mobilne aplikacije? Web je izdržao mnogo gore stvari.

Ne razumeš, kaže on, ti imaš onu staru Nokiju, nemaš smart telefon, pregazilo te je vreme, imaš samo ajped i još ne umeš da ga koristiš. Mislim, ne koristiš ga kako je predviđen da se koristi. Samo čitaš pedeefove i sve otvaraš u brauzeru. Tako su ranije svi išli, preko brauzera, svaki je sajt morao da se prilagodi brauzeru i otvorenim standardima. Svaka kompanija, ako je želela da ostane u trci, morala je da poštuje taj javni prostor. Znači, nije bila fora samo u tome da je svako mogao da aplouduje svoj vlastiti sajt i postane deo Weba – lako, otvoreno i za džabe – nego je svako mogao i da pristupi bilo kom sadržaju s bilo koje platforme, mašine i operativnog sistema. Da l’ koristio Vindouz, Mek ili Linuks, svejedno, stranica ti je bila dostupna i izgledala je manje-više isto. Kapiraš. Web su stvorili štreberi-idealisti iz CERNa, Tim Berners-Li i ekipa. Napravili su ga za slobodnu razmenu informacija. Deljenje je bilo sveto.

I kako to aplikacije menjaju?

Menjaju, kaže on, tako što za sve više sadržaja ne postoje sajtovi. Samo aplikacije. A aplikacije nisu nevine, one su vezane za svoje epstorove, onlajn prodavnice aplikacija, dakle, za Plejstor i Epstor – za Gugl i Epl. Sve ide preko njih. I nema veze ako je aplikacija besplatna. Da bi je koristio, ti moraš da pristaneš na privatni prostor Epla i Gugla. I još gore: da bi je podelio, kao autor aplikacije, ti moraš da pristaneš na uslove Epla i Gugla. Nema više javnog prostora. To ti je kao Divlji zapad: bili su bizoni, jeleni, Indijanci, slobodno prostranstvo, a onda je došla bodljikava žica. Sada nam onaj prvi Web, onaj u kom ti misliš da i dalje živiš, deluje kao nekakva digitalna pastorala. Prosto nam je neverovatno da je to postojalo. Jer, vidiš šta kaže Kristofer Mims, američki novinar: Web je bio istorijska anomalija. To se skoro pa nikad nije desilo u povesti: štreberi napravili novu tehnologiju i ona odjednom zatekla sve države i kompanije, sve centre moći, i postala najvažniji svetski medij. I to za kol’ko? Za dvajs godina? To je aberacija, greška, izuzetak a ne pravilo. Ako si u pravu, kažem, onda je tu veliki problem – cenzura.

Ako Gugl i Epl kontrolišu protok informacija, ako je infrastruktura privatna, ako nije slobodna i otvorena, onda je cenzura implicitna, je l’ tako? Podmukla. Ekonomska.

Ali kažem opet, ne verujem da će Web umreti. Možda neće umreti, kaže on, ali će zakržljati. Evo, Fejsbuk već sada nudi medijskim kućama da svoje vesti plasiraju direktno u fidu. Da ni nemaju sajt. Takve stvari će pojesti dobar deo Weba, jer otkad to korisnici vole da razmišljaju? Ostaće, naravno, ekipe hakera i gikova koji će koristiti Web, ali to neće biti isto, to će biti prostor za hobiste, revolucionare i kriminalce.

I ratnike?

Dabome. Šta si mislio? Ako se igde bude ratovalo, tu će se ratovati.