Били смо поносни сурфери

Карантин је прошао и сви се полако враћамо у нешто што би могли да назовемо термином нормaлно стање. Успомена на пандемију, поред Дарије Кисић, остаће хиљаде згужваних папирних маски и поцепаних рукавица од латекса који ће још дуго заузимати мртве углове наших џепова. У том животном шпајзу непотребности остаће, надајмо се веома дуго. Са њима ће у историју отићи и тренд да музејске институције користе фантомске онлајн колекције као један од својих маркетиншких канала.

Толики је степен очаја био да су људи били принуђени ”уживати” у наврат-нанос набуџеним онлајн изложбама габонске грнчарије, авангардних таписерија, ауторског пачворка, раритетног асемблажа, наивне ликовне уметност, бисера ауто-индустрије, предузетништва, међурасне порнографије и ко зна чега све још не.

Без бриге, овој музеолошкој харанги се назире крај, вратићемо се провереним методама убијања времена као што су игре на срећу, драмски програм и спортске приредбе. Међутим пре но што у потпуности напустимо коридоре високе уметности, искористимо последње моменте прокужавања за посету музеју који ће вам засигурно вратити осмех на лице.

Данас ћемо посетити Музеј веб дизајна!

Без превртања очима… подсетићемо се како су еволуирале стазице и путељци којима смо бауљали да би дошли до првих заљубљивања, мејлова у којим нас не примају на факултет, фотографија голих мушкараца и жена, смешних видеа, Северининог филма и још хиљада других лепих ствари које чине срж нашег микрокосмоса.

Почнимо од сајта са којим је све кренуло.

Овим сајтом сте неколико недеља могли да сурфујете из Совјетског савеза, толико је стар.

Иако нико није мастурбирао уз овај пионирски подухват Тима Бернерс-Лија, он остаје у аналима људске креативности и визионарства барабар са Гутенберговом библијом, Гилгамешовим плочицама и Хамурабијевим закоником. Неко наиван би рекао да ово минималистичко Тимово недоношче ни у лудилу не може да се пореди са таквим врхунским достигнућима човечанства. Био би у криву. Врата која је овде одшкринуо Ли далеко надилазе скроман графички дизајн ове странице.

Пре него што наставимо даље, погледајмо без неког прејаког разлога ово ремек дело деведесетих.

Можда јесмо рекли да нећемо критиковати Тима Бернерса Лија и друге анонимне дизајнере и програмере али ипак морамо да се запитамо како је дошло до тога да се мултимилијардерска компанија Даимлер дичи оваквим сајтом.

Погледајте те језива сенке, лажни пергамент, криминалну типографију…

Којим делом стогодишње баштине овог ауто конгломерата је био инспирисан овај невешти урадак неког убогог графичког дизајнера и његовог ништа мање сиротог програмера?

Да не буде да су само у Штутгарту овако размишљали outside of the box. Ево рецимо шта је BBC понудио као своју визију онлајн присуства:

Или рецимо моћни Apple

Хиљаду година су вредни словослагачи и радишни штампари, од Ресаве до Хајделберга, цинцулирали величине маргина, размаке између редова, положај илуминација да би највећа предузећа позната човеку имала овакве сајтове? То је поражавјуће без обзира на годину производње.

Па ипак, људи су познати по томе да се брзо развијају адаптирају. Непуне две године било је потребно Apple-у да од ове горње верзије vapor 1996 верзије дођу до едиције 1997.

Ни ово решење неће стајати у пантеону вечног дизајна, али већ те године почео је рад на редизајну који се десио наредне године.

Да ли је могуће да је неко одобрио фотографију овог Про рачунара!?

Ако занемаримо криминалне фотографије производа, ужасне маргине и никакаве падинге, ово је структура сајта коју Apple користи тако рећи и дан-данас. Непуне две године било је потребно сектору за дигитални маркетинг да установи пут којим треба ићи. Од тог тренутка креће континуирано побољшање сваког пиксела на екрану. Предивне анимације и оркестрирано кретање кроз данашњи Apple-ov сајт више личи на анимирани филм него не јефтину верзију флајера из 1997.

Наравно, сличан развојни пут имали су и други гиганти интернет предузетништва. Погледајмо Џефа Безоса и његову малу трговину књига те 1995. године. Ако сте из Чикага моји желели да наручите Нож Вука Драшковића, морали сте да прођете кроз ова врата.

И њему је… Џефу, не Вуку… устребало неколико година и више милиона долара уложених у истраживање корисничког понашања да узгоји сајт који личи на данашњег трговачког волтрона који халапљиво усисава новац.

Кад је Џеф прокопао тај канал више није морао да ради ништа друго него да уз помоћ своје најамне снаге милиметар по милиметар повећава пропусну моћ цевке којом се паре из наших џепова сливају код њега.

Али да не застранимо превише у либерални капитализам. Сетимо се како нам је било лепо…

Можда смо били превише млади, нисмо знали шта нас је снашло

И стварно нам је било лепо

О мили, мили, мили, мили Нисмо криви што смо били млади

Није све у дивидендама и маржама. Колико је само слатког ишчекивања било док смо стајали пред овим дверима. Чекајући да нам уделе мрву утехе, љубавно писмо, полифону мелодију или макар смешни видео.

Колико су само ови пиксели посведочили раскида, прозивки, језивих омладинских бендова… Читава једна младост протутњала је кроз ово сада напуштено игралиште.

Давно покојни прародитељ Тик Тока

Веб као медиј одавно је у својим средовечним годинама. Тешко се мења, а и што би? Основне функционалности и карактер су се развили и сада само треба ослушкивати најновију моду па да падне мање хијалуронско затезање. Технолошких напредака ионако има све мање.

Па ипак има ту и тамо необузданих карактера који искачу из овог шаблона. Узмимо за пример озлоглашене близанце Netflix-a и Chill-a. Верујем да би многим припадницима генерације З било тешко да раздвоје где престаје филозофска парадигма, cloud сервис, а где почиње апликација/сајт. То је за њих једноставно аутомагични аналгетик који је увек на дохват руке без обзира да ли се конзумира телевизијски или мобилно. Да би дошли до таквог генијалног UX решења дизајнери и програмери из Нетфликса су морали да крену са најобичнијег сајта који је изнајмљивао дивидијеве.

Зато, забележите овај линк. Поред овде курираних скриншотова наћи ћете још и сијасет језиво дизајнираних флеш сајтова на којима сте одрасли, прегршт портала који представљају крајпуташе ваше младости и многе друге онлајн буџаке у којима сте траћили најбоље најгоре године.

О мили, мили, мили, мили, нисмо криви што смо били млади

Колико су само смарали ујаци и остали стричеви паламудећи о Старту, Темпу, Панеротици или Ошишаном јежу. Е па тако ће и наша деца са презиром гледати како нам искри старачка сузица због корисничког интерфејса сајта на којем смо први пут видели онлајн порнографију.

Дизајнерска решења сајтова који су нам утицали на живот представљају неодвојиви део наше личности. Похабани хтмл код, иритантне сплеш стране, банери, имитације лажног хрома и папируса исто живе у нашој амигдали као и мириси сутлијаша, нафталина и чега год другог што вас враћа у лепша времена. Веб дизајн који познајемо је можда у старачком дому, али је и даље крепког здравља.