Da li imate preko 18 godina?

Vetar i Zmajevi

Razgovorali smo sa Anom Rodić, scenaristkinjom filma "Vetar" nakon premijere u Beogradu.

Šta trenurno radiš?

Prodajem web seriju.

ws00000029

 

Šta misliš da svaki pisac drži na stolu ( ili krevetu) dok radi?

Pikslu, piće i telefon i planira kako da prekine sa svim. Možda i neki papir, al’ to kad je pred kraj onoga što piše.

w00000019

Da li te učvršćen krug reditelja oko sebe podseća da nikada ne prestaneš bujice svojih misli da pretapaš u prozu?

Pisanje je jedno zaista široko polje u kom se juriš sa sopstvenim talentom i radom. Imaš uvek ono u čemu si najbolji, što je u mom konkretnom slučaju postavljanje likova i dijalog. U tom smislu, za mene kao za pisca bilo bi idealno da sam imala prilike da radim drame i da se igram sa pozorištem, ali to nije bilo šanse da se desi. Nisam studirala dramaturgiju, nisam se pajtala nikada sa “Pozorište ekipom”- dada, veliko P… i samim tim svako moje “nuđenje”  sebe kao dramskog pisca nije moglo da prođe ni najširi obod ove hermetične institucije kod nas.

Nisam imala plan da budem scenarista, to se nekako desilo, usput, jer sam jako mlada, sa 17 krenula da radim, da zarađujem, a gde ima ljudi ima i izazova, eksperimenata, pa ‘ajde probaj ovo, probaj ono… a kad si klinac nekako nisi kul da ne probaš. Pa sam probala, i ispostavilo se da mi baš ide. A kinta je bila pristojna u to vreme za neke radio emisije, zabavne tv forme, tako mali nebitni projekti. Od knjiga nije bilo šanse da se jede, spava u toplom i plaća račun. Onda kada sam poželela da stvarno napišem scenario za ozbiljan format, da mu pristupim kao knjizi, ispostavilo se da ni to nije polje u kome možeš da preživiš, sa izuzekom serije koja se desila jednom.

Dan danas najviše volim formu romana jer sam tu sve odjednom: i pisac i reditelj i glumci… ceo paket… tu je još jedno veliko zadovoljstvo- rečenica. Mnogo volim da radim na rečenici, kao neki niz nota, kao melodija… kad se jednom postavi, nema improvizacije i menjanja redosleda reči, u tom smislu, proza kao takva je mesto na kome se osećam zadovoljno i zaštićeno. Scenario nije sigurno polje za pisca. Reditelji u čijem se okruženju krećem su više autorski orjentisani, ali da, podsećaju me stalno da bih trebala više da radim.

Film je adaptacija tvoje priče “Zmajevi”,  do kojih granica pisac može biti osetljiv na tumačenje i realizovanje njegovog dela?

S obzirom na to da imam knjigu kao “pećinicu”, sa godinama sam razvila toleranciju na to što se desi scenariju, ali to je ustvari sve loša postavka, jer čovek treba da bude realan i da dobro uradi svoj deo posla. Scenario je samo temelj za film, i ništa dalje od toga. Konkretno u slučaju filma VETAR, rediteljka Tamara Drakulić je fenomenalno nadogradila priču ostavljajući je mojom, a praveći sopstveni film. Neverovatno smo se dobro uklopile, a to je nešto što nije moglo ni da se zna ni da se podrazumeva iako smo privatno drugarice. Dok ne izađeš na teren ne možeš da pretpostaviš šta će se desiti. A desilo se tako da se meni mnogo sviđa. Čak i da nisam pisala scenario ja bih volela taj film.

Šta dalje očekuje film?

Festivalski život i nakon toga bioskopska distribucija u Srbiji i regionu. U Torinu je za pet projekcija preko 2000 ljudi pogledalo film. Nadamo se tako dobrom prijemu i kod nas.

w00000021

Na prvi utisak tebe i rediteljku Tamaru Drakulić prvenstveno vezuje potreba za deljenjem i prikazom duboko ličnog i intimnog prostora. Misliš li da ženski reditelji mogu dodati neke nove slojeve likovima?

Nema tu muški ženski reditelji, pitanje je senzibiliteta i pogleda na svet. Takođe je stvar toga koliko su pojedinačno pisac i reditelj spremni da se otvore i pokažu. Ako se kriješ izbiju kompleksi i strahovi, ako si hrabar i ogoliš se nema nekog prostora za greške. Može da ti se dopadne ili ne dopadne ono što primaš u formi filma – ali to je istina, a istina je velika, veća od sviđanja i odgovaranja. Tako je kako je. Progutaj, pljuni ili ignoriši, al’ ona je tu u formatu pokretne slike. I jasna je. Tu Tamara ni ja nemamo problem, mi smo to što jesmo, vrlo intimno i otvoreno, pa sad ko hoće da se razmenjuje sa nama super, ko neće isto super. Ko voli da čita po lejerima naći će nas obe, ko voli da konzumira odjednom voleće samo film bez seciranja. Ili neće. Voleti film.

Koja je najteža prepreka ka razumevanju toga šta znači biti žena?

Za muškarce siledžijstvo, a za žene pristajanje.

Svi oni svetleći detalji koje si imala na sebi na beogradskoj premijeri poručuju da ne možemo a da ne dođmo do teme odevanje. Koje reči bi upotrebila kada bi opisivala svoj stil?

Jednu reč – zabavan.

Na listi tvojih opsesija koje mesto moda zauzima?

Nemam ja opsesije, ja sam jedna ozbilja žena u godinama, mada povodljiva. Hm. Visoko kotirana.

A jahanje?

Mnogo dobro zezanje. A ima veze sa modom. Jahačke pantalone, pa kaciga, pa rukavice pa koje čizme… pa korbač… da li duži ili kraći i da li kožni ili plastikaner sa animal printom- veliki problemi…

Koja od stvari koju poseduješ ti je najdraža?

Akril Tamare Miodragović na kojem je naslikala mene i nju sa decom na solo keva letovanju. Ribe nam plivaju oko vratova, imamo velike glave i crvene karmine, imamo i bisere. Njen vrat je duži od mog a jedna od nas al’ nisam sigurna koja u drugom planu nosi ogromnu ribu na glavi dok vučemo decu za ruke uzbrdo.

Za kakvu odeću smatraš da bi trebalo da ima onemogućen pristup ljudima?

Nije odeća kriva. Sve može da se ukombinuje da izgleda super i da izgleda grozno. Ja bih nekim ljudima zabranila slobodan pristup odeći, i optužila bih ih za manipulaciju istom.

Podeli sa nama neku sliku sebe u outfitu od koga te danas može biti blam…

Stvarno nemam, ništa ja to ne čuvam ali se sećam jednog autfita za koji su me drugarice baš jako napale, rekle su da sam preterala čak i za sopstvene kiterijume i da me neće voditi na nečije venčanje na primer ili već tako je bilo nešto… imala sam manje od dvadeset i ofarbala sam stare cipele na štiklu temperama, posula ih šljokicama i senkama za oči. Nalepila sam i par nekih lažnih dijamanata po njima, nisam siguna ali mislim da je bilo i laka za nokte. Preko spitfajerke koju sam maznula bratu, ogrnula sam veliki bakin ruski šal sa ružama. Mada sad dok se prisećam i dalje mislim da je to bio odličan autfit, al bio je dočekan sa ozbiljnim nerazumevanjem.

Vetar ili zmajevi?

Pesak.

w00000009

 

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: