Tvoja devojka ovo nikad ne bi obukla!

Dragi dnevniče, kad sam bila klinka niko nije razumeo moje oblačenje a i nešto me nije bilo briga jer kako da ozbiljno shvatiš mišljenje nekoga kome su majica, torba i cipele iste boje? Elem dnevniče, ti znaš da je seljaku nemoguće objasniti da je seljak pa ćemo ovom prilikom dragoceno nam vreme trošiti na priču o pozitivnijim stvarima kao što su ove čarape za 150 kinti kod žene na Bulevaru levo od Maxija.

Istina je da ovo nije haljina već dva broja veći sako koji pokriva sve neophodne delove tela, ali za svaki slučaj ispod se nalazi elastični šorc –  čisto da ne bude neprijatno. Možete i sami improvizovati sa bilo kojim većim sakoom i poštedeti sebe čerupanja sa agresivnim kamperima koji čekaju H&M x Balmain kolekciju kao da im je poslednje (sećate se onih sako haljina napravljenih od jeftinih cirkona i krvi male dece koja rintaju za dolar). Pustiću vas da živite u zabludi da nosite markirano dok obuvam ove čarape na štikle i palim petu pljugu za redom razmišljajući koliko zlatnih detalja je previše zlatnih detalja. Zaključak donosim da zlata nikad dosta, ali sam se suzdržala krajnosti i zlato ostavila za cipele i tanki kaiš, i u prvi prvi plan stavljam turban koji izaziva neku gorčinu u očima Indijaca, jer izgleda diram što je njihovo. To se danas zove cultural appropriation iliti kulturno prisvajanje, a što se mene tiče znate gde možete sa takvim razmišljanjem.

Evo kombinacije inspirisane nemilim događajima na ovoj izopačenoj planeti. Držite se braćo biće bolje, a dok ne bude tako šalu na sve strane, jer ovde se radi o ozbiljnim vintage komadima kao što je ova beretka “Uča” Vršac proizvedena 1995 godine. Firma i dalje postoji, a koliko im biznis dobro ide  nisam baš sigurna s obzirom na to da je vojska u našoj državi misaona imenica. U istom duhu prelazim na džemper koji je rekla bih namenjen muškarcima, ali ko smo mi da etiketiramo polnu priladnost u ovim modernim vremenima. Uostalom tu je haljina sa čipkom na krajevima čisto da napomene ovaj tračak ženstvenosti u meni. Što se bunde tiče bez nje ne idem ni do prodavnice, a lakovane cipelice iz šezdesetih su mi postale još draže kad je kasirka otkucala 3 funte, jer ljudsko neznanje o vrednosti vintage proizvoda je neizmerna sreća za moj džep.

Inače nisam od ovih urbanih cica koje misle da je u redu izaći u gradnjaku umesto majice, ali sam za ako isti taj grudnjak izviruje na delikatan način i pod uslovom da je i vas kao i mene život nadario pilećim prsima. Kad bolje razmislim grudnjak je pogrešna reč jer se ovakav model stručno naziva bralet, a razlika je u tome što je udoban i nema jastučiće, niti žice kao obični grudnjaci koji dodatno zagorčavaju život kao da nije dovoljno što smo žene još nam i tu spravu za torturu dodelite. Ako se sećate priče o cajka leopard čizmama to su upravo te i sa njima valja postupati oprezno, jer je ovakav dezen sam po sebi ekscentričan te uz loše kombinovanje može da pređe iz dobre fore u totalni kič. Zato ih isključivo nosim uz crnu boju kao što je ova haljina. Dobro nije haljina opet je nastupila improvizacija ovaj put sa maminim mantilom starim preko dvadeset godina sa posebnom sentimentalnom vrednošću, jer me uvek podseća kakav je modni car bila u mojim godinama. Hiljadu hvala za gene mamika.