Stil Đorđa Živadinovića Grgura

U prednovogodišnjoj Paleti predstavljamo glumca Đorđa sa kojim smo se sreli ispred Bitefa gde je pre par dana poslednji put ove godine odigrao Crvena: samoubistvo nacije.

Čime se baviš?

Mnogo čime. Trenutno najviše glumom, radom na sebi i najrazličitijim maštarijama.

Šta ti je najdraže što si uradio u protekloj godini, na poslovnom planu?

Sve mi je najdraže. Imao sam četiri potpuno različite pozorišne premijere, u skoro svakom smislu – Crvena: samoubistvo nacije (jedna vrlo hrabra, angažovana predstava i moja prva glavna uloga), Samoudica (diplomska predstava), Žudnja (jedan od dva najdraža pozorišna istraživanja u dosadašnjem radu) i Gamma Cas (neobičan, divan i efikasno-efektivan proces).

Je l’ imaš nešto u planu za sledeću, da li pripremaš neku novu predstavu?

Kao što rekoh, mnogo maštam. Ponešto na osnovu poznatih činjenica, ponešto su samo ideje i želje. Činjenica je da već početkom 2016. počinjemo s radom na novoj predstavi prema klasiku najpoznatijeg domaćeg komediografa što će, opet, biti nešto novo za mene i pomalo neočekivano od ekipe s kojom već neko vreme radim u pozorištu. To je izvesno. O neizvesnostima ću nastaviti da maštam i da pokušam da tu maštu pretočim u realnost.

Da li tvoj posao utiče na tvoj stil odevanja?

Mislim da ne. Oblačim se uglavnom u skladu sa svojim raspoloženjem, oblačim ono u čemu se prijatno osećam, a retko se osećam uslovljeno ikakvim dress codovima. Sloboda je univerzalni princip koji poštujem i sprovodim u svakom domenu života, pa tako i u ovom.

Omiljeno mesto u gradu?

Ima nekoliko lepih ulica i kutova na Vračaru i Dorćolu, ali ako bih morao da izdvojim neki lokal, to je verovatno Čekaonica, gde god bila. I Kapric, dok je postojao.

Gde odeš kad hoćeš da se odmoriš?

Kući. Kod kuće, u stanu se najlepše odmorim, na način koji mi najviše prija. Istuširam se, pustim muziku ili film ili se samo bacim na krevet. Mada volim da odem i u prirodu, na neki vidikovac ili na neko mesto s pogledom na vodu. Voda me umiruje i odmara, i vizuelno, i auditivno.

Gde odeš kad hoćeš da se zabaviš?

Gde god da odem sa svojim prijateljima, mi se zabavimo. Imam nekoliko grupica bliskih ljudi – kolege iz pozorišta, s fakulteta, iz Krsmanca, moje stare prijatelje… To su u poslednje vreme sve češće kafane, koje inače nisam toliko posećivao. Najviše me nervira kod njih što mi se u garderobu uvuku najrazličitiji mirisi što u rezultatu proizvodi jedan neprijatan, ali je to postalo nebitno upravo zbog dobro provoda. Kad malo bolje razmislim, ja sam baš srećan jer sam okružen dobrim, pametnim i urnebesno duhovitim ljudima, pa možemo da se zabavljamo gde god.

Najdraži komad odeće koji poseduješ?

Imam tu neku crvenu majicu koja se raspada, a sve mi je draža. Ne znam kako ću se osećati kad jednom od nje ostanu samo konac i etiketa.

Koja boja dominira tvojim ormarom?

Šarena. Stvarno, imam stvari u mnogo boja jer i volim mnogo njih.

Najstariji komad odeće koji poseduješ?

Mislim da je to teksas jakna koju sam kupio još kad sam krenuo u srednju školu, ali mi je tada bila malo veća. Imam i neke second hand čizme koje su dobro očuvane, ali je model prošlovekovni.

Koji je poslednji film koji si odgledao?

Šiperovu „Viktoriju“ – poseban film.

Film kom se uvek vraćaš?

Nemam običaj da često gledam iste filmove. Često pustim neke delove Vendersove „Pine“, i možda Diznijev „Petar Pan“ – c’est moi!

Album i pesma kojima se uvek vraćaš?

Vraćam se stalno domaćem novom talasu, valu ili kako god, iznova i iznova. Zašto ovde više nema takve muzike mogu samo da pretpostavljam. Takođe vrtim diskografije umetnika kao što su Yann Tiersen, Philip Glass i Demian Rice, a baš, baš volim i francuske šansone koje su izvodili Brel, Aznavour, Sardou, Becaud, Macias, Dassin, Piaf, Dalida i ostali. U poslednje vreme često slušam debi album „No mythologies to follow“ mlade danske pevačice MØ i pesmu „Take Shelter“ grupe Years & Years, a potkrade se povremeno i Mimi Mercedez. Dakle, stvarno svašta.

Gde voliš da doručkuješ?

Kod kuće, mada imam u kraju i pekaru „Miloš“ u kojoj ima baš ukusnih stvari, a kako često ne organizujem dobro svoje vreme, najčešće se dešava da jedem nešto usput.

Sajt koji posećuješ svakog dana?

Facebook.com, instagram.com (mada su to više aplikacije) i često odem na pescanik.net i vreme.co.rs, ali ne baš svaki dan.

Šta nikada ne bi obukao?

Ne znam, stvarno ne znam, možda pantalone od zmijske ili krokodilske kože, osim ako nisu deo kostima. Ali o cipelama od istog materijala bih već razmislio.

Šta si poslednje kupio od odeće?

Crni duks-džemper s kapuljačom bez koga sam ostao u rekordnom roku. Ne znam da li se to sad uopšte računa.

Gde ćeš za Novu godinu? Kako ćeš se obući? Da li uopšte planiraš svoj izgled za određene prilike?

Nisam još sasvim siguran, možda ću s prijateljima otići u vikendicu na Moravi u Velikoj Plani ili u kafić zajedničke drugarice, ništa još nije sigurno, a izgleda da neće ni biti do tog dana. Ne znam ni šta ću obući. Kao što sam već pomenuo, uglavnom obučem ono što mi se nosi u tom trenutku, mada ponekad za posebne, važne prilike isplaniram unapred ili samo odlučim da kupim nešto novo.