Sakoi 80ih

Era osamdesetih predstavlja karneval najrazličitijih simbola, neiscrpnu pletoru koja se sa debelim razlogom, ali i modnim fundusom stalno rezurektuje u sadašnjosti.

Pošto je u ovu dekadu moguće zaroniti beskonačno mnogo puta, uvek iskopavajući nešto novo, za potrebe ovog teksta ograničili smo se samo na par umetnika koji su najdivnije (raz)umeli mimetičko, uneobičavali izgledom, značenjem i pojavom i zavetovali nas da ih ne ispuštamo iz našeg vremena.

Današnja inspiracija: sakoi i njihove međuvarijante

GARY NEWMAN – “Stil kao ključan životni događaj”

Sako sa omota albuma The Pleasure principle je zapravo pastiš istoimene slike umetnika Rene Margita. U pitanju je identična poza, isti sto, isto odelo, a jedinu intervenciju predstavlja svetleća piramida u koju je zagledan. Inspiracija za ovaj omot (ali i čitavo stvaralaštvo Njumana) je zapravo sećanje iz detinjstva, praktično ključan životni događaj. Misteriozan čovek u dugom sivom sakou sa šeširom koga je sreo u metrou i čija slika ga je toliko progonila uticala je ne samo na ovaj, već i na omot albuma Replicas, gde ga zapravo zamišlja u pogledu kroz prozor, a na omotima Dance i Assasin je kompletno obučen kao on. Ne samo da su duplo kopčani sakoi ostali duboko utisnuti u njegov stil, već su ostali i svojevrsna arhetipska, možda i progoniteljska slika njegovog života i stvaralaštva.

KLAUS NOMI – “Slavuj u oklopu gliptodona”

Plastični dada kostim deluje kao predimenzionirana rezonantna kutija koja osnažuje Nomijevu krhku telesnu konstituciju i tanani sopran. Bio je veliki prijatelj studija Fiorucci koji nije bio samo modna kuća, već neponovljiva neonski vrišteća scena. Njihove reklame su zapravo bili performansi koje čine ljudi umesto lutaka u izlozima i koji pozivaju prolaznike na njihovu modnu predstavu. Izneti ajteme od vinila i plastike mogli su samo oni koji su svojom “Nomipotentnom” personom umeli da je opravdaju. Performativno u odevanju je svakako ono što je pripadalo Nomiju, a za svim onim što ga čini zauvek neponovljivim je zauvek tužno osvrnuti se.

Fiorucci Park Ave. New York City 1979 News Story

JOHN FOXX – “Čovek bez lica u sakou”

Dugo godina građen alter ego Džon Foksa “The Quiet man” je čovek bez lica, posmatrač u sivom sakou koji svuda prolazi neprimećen. “The quiet man” je serija spisa i filmova, u kojima junaka (naratora) predstavlja čovek u sakou. Projekat je počeo kao njegov bojažljivi debi u pisanju koji ga je nanovo vratio na muziku, ali je, kako to obično biva u meandriranju stvaralačkog procesa – projekat završen u trećoj formi – filmu. Saradnici na ovom projektu takođe su nosili sive sakoe, a da bi učestvovali u projektu, autor je njihov senzibilitet morao da prepozna stomakom. Kuriozitet:  Čovek u sakou nosi braon cipele iz Jugoslavije.