Promoteri održivosti: lista domaćih modnih brendova

Počinje period u kom će sa svih strana početi da nas mame bombastični natpisi sa procentima sniženja cena odeće. U većini slučajeva, iz razloga psihološke prirode, kada vidimo za koliko je novca određeni komad garderobe snižen – impulsivno se odlučujemo na kupovinu. Međutim, činjenica je da u tom trenutku ne razmišljamo šta kupujemo – jer, „dobra je ponuda“ i „šteta da se ne iskoristi sniženje“. A zapravo – šteta je da se iskoristi sniženje. Evo i zašto.

Materijali od kojih je izrađena odeća u radnjama koje uvoze garderobu najpre iz Turske i Kine, ali i nekim lancima brze mode, najčešće su sintetički i hemijski obrađeni, a kako na našem tržištu ne postiji regulativa kada je u pitanju uvoz tekstila – ne možemo da znamo da li su ti materijali potencijalno opasni po naše zdravlje.

Kada je reč o prirodnim materijalima, iako predstavljaju bolju opciju – i tu postoji problem. Danas se običan pamuk tokom uzgoja tretira raznoraznim pesticidima, insekticidima i herbicidima, a ovi otrovi opasni su kako za ljude koji ga uzgajaju, radnice i radnike koji od pamuka šiju odevne komade, nas konzumente koji tu odeću nosimo, tako i – za celokupni ekosistem*. O razmerama uticaja koji ovi otrovi mogu imati na naš organizam govore i podaci da često i u svakodnevnom životu osećamo štetne efekte pamuka uzgojenog na taj način – iritirana koža, osip, pa čak i glavobolje i vrtoglavica često mogu biti uzrokovani hemijskim ostacima, zarobljenim u nitima tkanine.

* Za uzgoj pamuka utroši se 25% insekticida i 10% pesticida ukupno proizvedenih u svetu.

View this post on Instagram

Brojni aktivisti ukazuju na činjenicu da je, osim većeg pritiska i uvođenja konkretnih sankcija modnim kompanijama od vlasti, važan faktor koji bi mogao da utiče na smanjenje tekstilnog otpada, kao i da zaustavi resursno neodrživi rast tekstilne industrije – promena u navikama potrošača. . . . #sustainablefashion #ffm #radioaparat #nacionalnikonventoeu #activism #fashion #consumerism #shopping #sustainability #quote #natasadragojlovic

A post shared by F.fm (@f.fm___) on Apr 7, 2019 at 1:33pm PDT

Upravo iz ovih razloga svest o poreklu materijala itekako je važna. Poput kozmetičkih proizvoda, odeća takođe dodiruje našu kožu i jako je važno da da svi zajedno počnemo razmišljamo o tome u šta se sve oblačimo.
Organski materijali, iako skuplji, predstavljaju vrednu alternativu jer nisu prskani pesticidima i drugim vrastama otrova, uzgajaju se po metodama koje obnavljaju i održavaju plodnost zemljišta i na taj način smanjuju uticaj na okolinu.

S druge strane, postoji i problem radne etike; sva odeća koja se nalazi u lancima brze mode izrađena je po tekstilnim fabrikama širom sveta u kojim su uslovi veoma loši, a plate su po pravilu ispod propisanog minimalca.

Alternativa jeftinoj odeći iz lanaca brze mode jesu neki lokalni brendovi koji vode računa o materijalima i proizvode male serije odeće. Iako često skuplja, ovako izrađena odeća je dosta kvalitetnija. Razmislite koliko ste krpica pazarili na rasprodajama i obukli ih tek nekoliko puta pre nego što su se pocepale –  odeća iz lanaca brze mode je nekvalitetnija, jer je izrađena s idejom da se brzo odbaci ili zameni novim komadom. U prilog tome govori i najnoviji podatak da, od ukupno 53 miliona tona tekstila koji svake godine završi na deponijama ili se spaljuje, 73% garderobe dolazi iz lanaca brze mode i napravljeno je od poliestera.

View this post on Instagram

Da li znate šta je #greenwashing ? Ovaj termin mogli bismo da prevedemo kao LAŽNI ZELENI MARKETING, i alat je za reklamiranje modnih proizvoda ili brendova kako bi se oni učinili održivim, iako zapravo to nisu. 👄 Kako da prepoznate #greenwashing? Ne verujte da #fastfashion brend posluje održivo samo zato što u radnjama ima jedan 'concious' ćošak. Ukoliko taj brend nema jasne i javno iznesene trgete i planove ka održivijoj proizvodnji ili etičke smernice za povećanje plata radnika i radnica koji odeću šiju – u pitanju je baš – #greenwashing

A post shared by F.fm (@f.fm___) on Apr 27, 2019 at 4:21am PDT

Kada sumiramo sve ove podatke, valjalo bi se još jednom podsetiti mantre – najbolja opcija koju možemo da izaberemo jeste da kupujemo manje, ali kvalitetnije. Domaći brendovi i dizajneri u ovom trenutku nude najbolje alterative brzoj modi – autentični su, kvalitetni, moderni.

Zato u nastavku izdvajamo etičke domaće brendove i modne dizajnere koji posluju održivo, prozivode komade od organskih materijala i odlična su investicija. Pored toga, vrlo često imaju sniženja!

BEZ OTPADA

SONJA JOCIĆ

Iako je Sonja dobitnica mnogih modnih nagrada, poput prestižne Nagrade za dizajn Boris Nikolić, zatim nagrade za najbolju dizajnerku prema časopisima ELLE, BAZAR, Harper’s BAZAAR, malo ko je pominjao načine na koje se ova devojka bori za promociju eko-mode i održivog poslovanja.

Njena kolekcija O% waste rađena je tako da ne postoji otpadnog materijala pri kreiranju modela, čime se smanjuje udeo tekstilnog otpada i diže svest o tom problemu unutar tekstilne industrije.

Odeću Sonje Jocić možete kupiti online.

OD ORGANSKOG PAMUKA

SOCKS PAAR

Brend šarenih PAAR čarapa kreirale su dve savesne žene – Ana i Ivana, koje su, uprkos tome što su imale poteškoća u prilikom traženja fabrike za proizvodnju (jer malo ko je spreman da radi male serije), bile uporne i pronašle manju tekstilnu firmu u Srbiji, s ciljem održivog poslovanja. Svaki model čarapa je limitiran jer je to jedini način da se obezbede proizvodi visokog kvaliteta.

Pored toga, one znaju da se noge najviše znoje i da je zato neophodno kupovati i nositi čarape od prirodnih materijala. PAAR čarape su napravljene od organskog pamuka i sertifikovane su međunarodnim etiketama za kvalitet GOTS i OEKO TEX.

PAAR čarape možete kupiti online, u radnji BIRO 354c (Preševska 36, Beograd), Concept radnji Jevremova 25 (Jevremova 25, Beograd), Cream of Scandiavia randnjama i Disciplina radnji (Kralja Petra 70, Beograd).

KOTA

Iza etikete KOTA stoji arhitektica Ana Jovanović, koja je iz ljubavi prema stukturalnom minimalizmu pokrenula sopstveni brend odeće. KOTA linija podrazumeva limitirane serije jednostavnih komada za svakodnevicu, izrađene s puno pažnje i posvećenosti detaljima.

Ana je odnedavno počela da koristi organski pamuk, tako da je njena odeća – osim što je udobna i praktična – sada stoprocentno prirodna u kontaktu s vašom kožom. U KOTA ponudi su komadi za žene i za muškarce.

KOTA odeću možete kupiti online i u FOND Fashion House-u (Mihizova 11, Beograd)

ETIČKA MODA

AMOROSO, DAIRE i SHASH COUTURE

Iako tri sasvim različita brenda – Amoroso Clothing, Daire i Shash Couture veoma su glasni u promociji etičke mode.  Na svojim društvenim mrežama skoro na dnevnom nivou pričaju o važnosti etičke mode, o tome kako i koliko oni plaćaju svoje radnike, kao i o uslovima proizvodnje.

Dizajnerke koje stoje iza brenda Amoroso, Jelena i Ana, odlučile su da kupuju manje odeće i investiraju u kvalitetne komade koji će da traju. One su tada pokušavale da takve komade pronađu i zatim shvatile da ih maltene i nema. Zato su osnovale Amoroso – održiv brend odeće s ciljem da obezbede kvalitetan i lep dizajn, za sve one koji to traže.

Shash Couture je linija sačinjena od nežnih, vanvremenskih komada namenjenih savremenim ženama koje vode računa o garderobi koju nose. Sva odeća sa Shash potpisom rađena je lokalno, od kvalitetnih materijala i u malim serijama. Shash se obraća ambicioznim, pametnim i hrabrim ženama koje ne vode računa samo o sebi, već i o onima oko sebe.

Boho brend Daire pokrenula je beogradska DJ-ica Aleksandra Duende. Svi komadi izrađeni su ručno, od prirodnih materijala i u veoma malim serijama. Za sve koji vole boho stil i važno im je da garderoba bude pre svega komforma i prijatna za nošenje, ovaj slow fashion brend je odličan izbor.

Amoroso možete kupiti online, Shash Couture možete kupiti online, kao i u radnji Jevremova 25 (Jevremova 25, Beograd). Komade brenda Daire možete kupiti online putem Instagrama ili u koncept radnji FOND fashion house u Mihizovoj 11.