Paleta: Sonja Jovanović

Opiši sebe u sadašnjosti u dve rečenice.

Posmatrač koji gleda šta je dobro a šta loše. Jednog dana će realna odgovornost biti na meni da radim dobro.

Opiši sebe u budućnosti u dve rečenice.

Valjda urednija, organizovanija. Svakako na nekom toplom moru.

Bez kog izuma ne bi mogla da zamisliš svoj život?

Tuš.

Pet ključnih reči kojima bi opisala svoju svakodnevicu.

Odlaganje rokova zatim ubijanje vremena.

Birala si između arhitekture i mašinstva i ipak se odlučila za arhitekturu. Zašto?

Shvatila sam da će biti preteško integrisati ljubav prema umetnosti u suvu fiziku. Barem u toku studija, iako verujem u multidisciplinarnost i široko obrazovanje. A jako mi je važno da mogu neko vreme svakodnevno da koristim na razmišljanje o umetnosti. Baš bi me ubilo u pojam da toga imam još manje nego sad. Plus, sve sfere u kojima se nadam da ću jednog dana delovati su mnogo povezanije sa arhitekturom.

Stojiš iza A square & A circle i ručno praviš nakit. Šta je tačno ideja i u kom pravcu planiraš da je razvijaš nekad u budućnosti?

Jao hahahah. To je projekat iz sedmog razreda zapravo. Bila sam asocijalna ili šta već, a i jako sam želela da ‘pređem na stvar’ i oprobam se u nečemu dostupnom što liči na nešto što bih jednog dana radila. Htela sam da vidim koliko daleko te stvari mogu da idu bez prakticno ikakvih investicija. Ogrlice su bile nešto što sam umela da izvedem od početka do kraja, a da sam zadovoljna rezultatom i da se ljudima dopadaju. U poslednje vreme jako volim da radim sa bojama, pa mi nekad prija da se vratim smišljanju kombinacija. Sad ni ne znam da li bih razvijala taj brendić u brend, to jest u neku ozbiljniju priču, ili bih krenula ispočetka. U svakom slučaju, barem iskustveno ne krećem od nule.

Četiri godine si polaznik seminara dizajna u Istraživačkoj stanici Petnica. Šta je najveći kapital koji ćeš poneti od sveg iskustva tamo?

Nekih stvari koje sam tamo pokupila nisam ni svesna. Od onih kojih jesam svesna na prvom mestu je svakako timski rad. Pre četiri godine bila sam potpuno nesposobna da radim sa drugim ljudima ukoliko mi i najmanje ono što imaju da kažu ne pije vodu. Ali na kraju su dve glave  uvek pametnije od jedne. Druga bitna stvar je da se nikada ne treba konačno zadovoljiti prvom idejom, i da treba proći kroz kvalitetan istraživački proces čak i ako se na kraju prva ideja ispostavi kao najbolja. Taj proces je iskustvo koje gradi vaš senzibilitet, a ne činjenica da imate gotov proizvod. Gotov proizvod hrani ego i pruža neku finu satisfakciju, ali nije jedina suština. I nikako ne treba osudjivati druge! Pogotovu ne na osnovu pogrešnih premisa

Opiši idealno putovanje.

Jako želim da posetim Portugal i Maroko, tačnije Lisabon i Marakeš. Mislim da bi bilo interesantno krenuti od Lisabona i spustiti se preko Sevilje do Gibraltara i preći do Tandžira. Zadržati se par dana na moru i onda spustiti do Marakeša. Mada trenutno bih pristala na bilo koju varijantu u koju je integrisana Italija ili Mediteran, treba mi sunce.

Misao koja ti se vrzma po glavi ovih dana.

Narandžasta možda i nije toliko loša boja. Ponekad jako lepo izgleda sa svetlo plavom.

Kad misliš da si formirala lični stil i ko je imao najveći uticaj na pravac u kom će se razvijati?

Nisam ga konačno formirala uopšte, a dokaz toga je da mi neke stvari koje su mi pre dve godine bile fuj sada izgledaju jako privlačno i inspirativno. Stil je definitivno nešto što se menja. Važno mi je da je sve što nosim udobno, a udobnost je neki psihofizički osećaj, i jako puno varira. Ne verujem previše u odeću za ‘specijalne situacije’, haljine koje se nose jednom u životu itd. Dobro je naći način da svakodnevno nosiš stvari koje želiš i da eksperimentišeš na tom polju. Najviše me inspiriše sredina ili tačnije odgovor na sredinu ili svet u kome živim. Fantastično mi je to što isti komad odeće može da ima nebrojeno mnogo konotacija u zavisnosti od toga ko ga nosi, sa čime ga nosi i ko je posmatrač. Tako je roze bunda nešto što nosi Seka Aleksić, ili Ejsap Roki ili slatka devojčica. Neki od ljudi čiji stil mi svakako puno znači i utiče ili je uticao na mene su Gilda Ambrosio, Boban Živanović, Nađa Stamenović, sestre Olsen i moja mama. Od dizajnera me ozbiljno oduševljava Jacquemus. Geografski Azija i Italija.

Prva asocijacija na proleće.

Pune bašte od kafića.

Najveći strah iz detinjstva.

Visina i padanje, još uvek neprevaziđeni.

Veštine koje bi volela da stekneš?

Vremensko pridržavanje planovima, modeliranje i projektovanje u svakom smislu, crtanje divljih mačaka, čišćenje ananasa, linorez.

Prva asocijacija na dobro obučenu ženu?

Tilda Svinton. Šade. Rijana. Isidora Nikolić. Sofija Kopola.

A muškarca?

Andre 3000. Ejsap roki. Anđelo Flakavento.

Omiljeni slučajni događaj.

Bili smo u Drvengradu za vreme Boljšojfestivala. To je muzički festival i trebalo je da nastupa Nemanja Radulović sa Beogradskom filharmnonijom, a mi smo bili tamo da bismo ga sutradan fotografisali. Kada smo stigli rekli su nam da će patrijarh Irinej doleteti helikopterom da čuje Nemanju. Iza Kusturičine kuće nalazi se helidrom i tamo smo ga čekali da ‘sleti’. Stvarno je bila monumentalna situacija jer puca vidik, helikopter je pristizao polako izdaleka, a usput je zalazilo sunce i nebo je bilo roze. Lokalni popovi su povadili svoje smartfone da ga fotografišu i kako se helikopter približavao njihove mantije su se lelujale na sve strane. I koncert posle je bio fenomenalan.

Dnevna rutina u kojoj najviše uživaš.

Tuširanje. I spavanje, ako se to zove rutina.

Šta misliš da ćeš pamtiti do kraja života?

Miris mleka za sunčanje sa šljokicama koje mi je mama kupila kad sam bila mala. Dobra prijateljstva, Berninijeve skulpture, koncert Nika Kejva, Sorentinove filmove…

Omiljeni guilty pleasure.

Džastin Timberlejk 2006. i torta za svaki obrok u danu.

Da imaš pravo da Luki Gvadanjinu postaviš dva pitanja koja bi to bila?

Na osnovu čega bira kreatore koji oblače Tildu u njegovim filmovima? Koliko i na koji način njegov odnos prema dizajnu enterijera utiče na proces vizuelnog građenja njegovih filmova?

Kako bi izgledao slučajni susret sa Haiderom Akermanom?

Volela bih da se taj susret desi na mestu gde mu izrađuju tekstile i da pričamo o tome.

Omiljeno dešavanje u Beogradu?

Pretpostavljam džez festival, od konkretnih dešavanja. Projekcije na otvorenom u Zvezdi.

Idealan provod subotom uveče?

Zavisi od raspoloženja, ali neka letnja žurka na kojoj mogu da igram dugo, a to zavisi samo od muzike. Super je kada igraš uz muziku koju voliš i znaš, ali uvek mi ostanu urezane u sećanje one večeri kada je di džej puštao neku svoju potpuno alternativnu muziku koja me je sve vreme vozila iako je pre nisam čula.

Šta za tebe znači dobar dizajn?

Kad pred sobom imaš nekakav objekat kojim si potpuno zadovoljan i na njemu ne vidiš mane, bilo funkcionalne ili izgledne. To znaci da ta neka stvar u potpunosti služi svojoj svrsi i trenutno nije zamisliva bolja, možda samo jednako dobra. I bitno je da izaziva nekakvu emociju, da gradi odnos sa korisnikom, bilo da ga je on svestan ili ne.

Da imaš kartu za dodelu oskara 2019. kako bi se obukla?

Nemam pojma. Trenutno pokusavam da sklopim nešto za maturu. Uvek je teško opredeliti se. Svakako ne balsku haljinu.

Da možeš 7 dana da budeš art direktor nekog magazina, koji bi to magazin bio?

032c. MacGuffin je isto fantastičan, jako mi se dopada njihov pristup.

Tajni hobi.

Nije baš tajni, ali skupljam razglednice. I skrinšotujem broj 23 kad god se pojavi.

Poslednje što si gledala na televiziji?

Kraj filma o sifražetkinjama. Mada jako retko gledam tv.

Koga bi volela da vidiš na svom pedesetom rođendanu?

Nadam se ljude sa kojima se i sad družim, i možda neke nove. Baš me zanima da li će mi rep odgovarati sa pedeset godina koliko mi odgovara sad, ako da, volela bih da Kendrik dođe i izvede bilo šta, jer je sve zlato. Ako ne, svejedno bih volela da dođe i da nas blagoslovi nekom mudrošću.

Čemu se nadaš do kraja 2018?

Lepom vremenu, spavanju na plaži, crtanju, jagodama, letnjem seminaru dizajna i preživljenom prvom semestru na arhitekturi.