Stil Petra Petričevića

“Bavim se arhitekturom, završio sam osnovne studije, posle kojih sam otišao na master u Nemačku (grad Dessau) na dve godine. Prošao je prvi semestar i ja se nekako nadam da neću ostati tamo do kraja. To je miran mali grad za koji svi tvrde da je depresivan, a meni nekako odgovara. Napolju je puno prirode a ako si došao tu da učiš i radiš ni ne treba ti više od jedne sobe. Ipak nekako mislim da je dovoljno da budem tu godinu dana, prijavio sam se za razmenu u Jerusalimu tako da mislim da je to moje sledeće mesto boravka.”

Voleo bih da ostanem u arhitekturi, što izgleda nije više stvar koja se podrazumeva. Sve više ljudi se u nedostatku posla po zavrsetku faksa okreću nekim drugim stvarima, ali ja bih samo voleo da radim u nekom birou, barem neko vreme, pa će se dalje valjda stvari otvoriti svojim tokom.

Što sam stariji to mi je teže da idem po prodavnicama, potpuno me izmori i nemam ideju šta tražim i radim tu. Dešava mi se da kad odem kod mojih u Bosnu, Bjeljinu, nađem stare stvari koje tamo stoje godinama.

“Nađem stari tatin džemper u nekom zabačenom ormanu. Te zaboravljene stvari na kraju ispadnu nosive.”

Album koji je na mene ostavio veliki pečat i kome se iznova vraćam je Letikon III od Den Sorte Skole-a, a pesma koju slušam na ripit i koja obeležava ovaj početak proleća je Peaking Lights – Hey Sparrow.
Sajt koji posećujem svaki dan je mashable.com