Paleta: Mohamed Khidouma

Mohamed Khidouma, čovek kome pored bubnjeva, slobode i njegovog turbana od čitavih deset metara materijala ne treba mnogo više, želi da podeli sa drugima kako izgleda život kada ti je pustinja kuća.

Kaži nam priču o sebi.

Rođen sam u pustinji u nomadskoj porodici. Rastao sam seleći se iz mesta u mesto u potrazi za hranom i vodom za životinje i nas. A onda, kada sam napunio 10 godina, došli smo da živimo u oazi palmi blizu Mhamida, malog grada gde počinje Sahara. Tada sam otpočeo svoje obrazovanje, ali se vrlo dobro sećam da sam u školi bio prisutan samo fizički, jer moje su misli uvek bile u pustinji. Nakon škole sam uvek odlazio u pustinju, uzimao magarca i donosio drva svojoj porodici. Brzo sam shvatio da želim da radim sa ljudima,  sa turistima, hteo sam da podelim svoj nomadski život sa njima. Još uvek to radim jer volim jednostavnost ovakvog života, tišinu, prostranstva, Saharu i njene kulture.

Šta je telefon arab?

Kada se neko izgubi u pustinji, recimo, informacija o njemu može putovati od čoveka do čoveka mnogo mnogo kilometara od nas. Svaki put kada sretnete karavan, razmenite informacije, i zahvaljujući tome svakoga nađu.

Kakvu muziku voliš da čuješ?

Muziku iz Sahare.

A da li sviraš neki instrument?

Da, bubnjeve.

Kada je najbolje vreme za odlazak u pustinju?

Najbolje je doći tokom zime, između oktobra i aprila. Temperature tokom letu su naravno previsoke.

Šta najviše voliš da radiš?

Sada mislim o tome kako bih razvio kamp, a onda pokazao ljudima pravi pustinjski život. Volim da provodim prijatno vreme sa ljudima, mojim gostima, porodicom i prijateljima. Volim da delim svoju kulturu. Takođe volim da spremam hranu na vatri, sviram bubnjeve i pevam. Ali najviše od svega volim da delim lepe momente sa ljudima.

Sebe u tri reči stavi.

Srećan, aktivan, sharing.

Koliko metara materijala ide u tvoj šeš?

Deset metara!

Omiljena odeća?

Moja gandora i moj turban.

Šta najviše voliš kod života u pustinji?

Zimu, jer tada ima najviše hrane za životinje i ljude, a i jer je vreme tada lepo.

U šta veruješ?

Verujem u sebe i svoju ženu. Verujem u Alaha.

Šta radiš kada ništa ne radiš?

Provodim vreme sa prijateljima, posećujem porodicu, pijem čaj, popravljam stvari po kampu. Tokom leta putujem na neka malo hladnija mesta.

Odakle je nakit koji nosiš?

Iz Malija.

Kakvi ljudi posećuju tvoj kamp?

Najrazličitiji. Neki od njih traže mirno mesto, drugi vole da partijaju. Neki su stari, a neki mladi. Neki bogati, neki siromašni. Veoma različiti ljudi. I svi su dobrodošli!