Paleta: Mina Smiljanić

Šta te trenutno najviše okupira? 

Trenutno se vraćam trčanju i pokušavam da se ponovo prebacim u freelance stanje uma. Na kraju prošle godine sam dala otkaz u marketingu IT kompanije, da bih napokon završila fakultet, tako da je godina počela blago suicidnim mislima (preokupirana idejama iz savremene političke teorije). Srećom, one down, ostao je još samo jedan.

Da li tvoj posao utiče na tvoje odevanje? 

Trudim se da ne slomim svoj haotični fazon, ne znam da li da upotrenim reč stil. Tako da se bez problema obučem poslovno, ali zadržim na ruci svoj digitalni sat za trčanje, npr. Imam osećaj da na meni to nekako stoji.

Koju odeću nosiš samo kad moraš?

Kapiram da ništa ne moraš.  Salonke su mi preko dana čisto mučenje, da moram da ih nosim na poslu to bi bilo kao po kazni.

Imaš li neke jutarnje ili večernje rituale? 

Kafa čim ustanem. Ništa drugo se nije zadržalo dovoljno dugo da postane ritual. Čak ni skidanje šminke nije veći ultimatum nego jutarnje umivanje kofeinom.

Šta za tebe znači reč “trend”? 

Uglavnom me podseća na nešto masovno, u Srbiji je svaki trend brzo izlizan. Nikad nisam pratila trendove, ali sam svesna da je donekle neizbežno da svi izgledamo isto ako se oblačimo po tržnim centrima.

Pesma koja te uvek oraspoloži? 

Oraspolože me pesme koje nisam dugo čula, pa skoro vrisnem kad krenu na radiju. Tako nedavno bilo sa: Whitesnake –  Still of the night.

Kako bi opisala svoj stil?

Često deluje kao da sam obukla prvo što sam dohvatila, ali volim da mislim da moj stil izgleda hrabro. U suštini se oblačim po osećaju. Nosim sve u čemu se nosim samouvereno.

Ako moraš da biraš: planina ili more?

Sad bi mi prijalo more, ušće Ade Bojane van sezone – samo da je toplo. Ali bih i od toga prolupala za dve nedelje i pobegla negde na planinu, ili nazad u grad. Ne drži me predugo mesto.

Kada si počela da trčiš i šta ti trčanje predstavlja?

Počela sam da trčim na kraju duge veze, ali to nije predstavljalo bežanje od problema, već oslobođenje.

Trčala si i na nekoliko polumaratona. Šta je iznova izazov? 

Pre nekih pet godina sam rekla sebi da ću istrčati Beogradsku polutku – 21K. Prolazile su godine, ja nikad nisam ni počela da se spremam do pre godinu i po dana. Istrčala sam pet polumaratona u jednoj godini, i više kraćih trka. Stvar je u tome da mene trčanje strašno smara, možda sada više nego ikad, ali ubeđujem sebe – ako si mogla jednom, možeš opet. Izazov je u cilju. Posle prve medalje sam zacrtala da ću istrčati polutke u svim EX YU prestonicama, ostale su dve – Ljubljana i Banja Luka.

Putovanje koje pamtiš? A neko koje priželjkuješ?

Neke žene troše novce na skupe cipele, ja svoje spiskam na putovanja. Pamtim ih sva, po fotografijama i emocijama. Nisam još kročila na Australiju i Antarktik, ali bih najradije otputovala prvo u centralnu Afriku. Volela bih da vidim pravi safari i plemena.

Patike ili štikle?

Odrasla sam u starkama, ali sam tu negde pred fax postala mačkica koja povremeno nosi i štikletine. Onda sam relativno nedavno otkrila čari udobnih patika za trčanje, pa mi i štikle i starke predstavljaju kratku horor priču. Ali ih zbog modiranje ipak nekad obujem i jedne i druge. Najradije zapravo nosim neke ravne kožne čizme.

Koji deo Beograda ti najviše prija? 

Kao dete sa Ceraka sam iznenađujeće brzo savladala grad. Delovi Beograda me podsećaju na različite periode u odrastanju. Neki poslovi, neke veze, neke žurke, neki treninzi, bacali su me dnevno na najudaljenije tačke, pa znam svaku liniju gsp-a i skoro svaki kafić u gradu. Trenutno sam najčešće na Novom Beogradu, a patim za Dorćolom i Kalemegdanom. Nadam se nekoj novoj poslovnoj fazi tamo.

Omiljeni komad odeće koji poseduješ? 

Uhvatim se za jedne kožne čizme, motorku i neke crne pantalone dok se ne raspadnu. Evo npr. ova jakna na meni je već pred penziju, i jako mi je žao.

Jabuke ili kruške?

Jabuke. Ne pamtim kad sam kupila ili pojela krušku.

Budući projekat kom se raduješ?

Volela bih da se uključim u organizaciju nekog festivala u prirodi. Prijatelj mi je nagovestio da se sprema nešto novo na Tari i jako me to raduje.

Gde uvek pronalaziš zabavu, ili ona pronalazi tebe? 

Odem na trening ili putovanje sa BURT-om (Belgrade Urban Running Team), zabava u najavi. Primer – banula sam na poslednji trening i zatekla sve sa balonima, u haljinama i odelima, jer su Milena i Džoni iz tima u tom trenutku imali građansko venčanje u Kaliforniji. Da sam proveravala zajednički chat tog dana, i ja bih došla gala!

Šta kuvaš kada ti dodju nenajavljeni gosti? 

Kafu. Da su se najavili, eventualno bi dobili kokice. Nisam još baš u toj fazi da kuvam za društvo. Ima dana.

Da li odeću (a možda i tanjire) deliš na obične i na one za svečane prilike?

Ne baš… Nisam sigurna ni da li posedujem svečanu odeću. Što je malo otežavajuća okolnost kad se spremam za neku svadbu ili neki event. Sve što imam je nekako svakodnevno.

Šta nikada ne bi obukla?

Svetle helanke.

Koliko često nosiš nakit; da li je on modni dodatak ili neophodnost?

Zimi skoro uopšte ne nosim nakit, i čini mi se da ga sa godinama sve manje stavljam, a posedujem ga baš mnogo. Naići će ta faza opet.

Koju osobinu (u ponašanju ili izgledu) prvo primetiš na drugima?

Prvo posmatram lice i mimiku. Nisam neko ko traži mane, ili mi se neko generalno dopadne ili mi nešto smeta kod njega, ali ne mogu da baš lociram šta. Ne zamaram se time.

Film koji te rasplače?

Ja sam čovek koji pusti suzu i uz Ice Age. Tu crtu sam povukla na mamu koja je u stanju da zaplače i na pomisao na tužan film.

Savet koji nisi poslušala?

Ne znam da li sam ikad poslušala savet.

Koliko često bacaš odeću?

Bacam samo pocepane čarape i otrcane gaće. Poklanjamo odeću familiji, prijateljima, humanitarno… Nekome će trebati.

Sa kim bi (poznatim ili nepoznatim) menjala mesta bez razmišljanja?

Na dan sa nekom izvanredno talentovanom osobom. Čisto da vidim kakav je osećaj.

Da li je odeća dobar poklon?

Trebalo bi poklanjati. Šta god.

Šta si poslednje kupila? A bacila?

Neke krš gležnjače na štiklu, koje su bile prejeftine a ja preoptimistična. Nisu bačene, ali su odbačene.

Šta je moderno, a ti ne podnosiš?

Iskreno ne znam ni šta je baš moderno sad. Smaraju me one “biker boy” kape i “deal with it” naočare, samo jer je pun instagram toga. A zapravo mi se jako dopadaju, al’ ih ne bih nosila iz principa.

Nešto za kraj.

Ako ste pročitali sve, onda stvarno imam da vam poručim ovo.