Da li imate preko 18 godina?

Paleta: Milica Sužnjević

Sa mladom glumicom razgovarali smo o razlici koju oseća između filma i pozorišta i o tome koju ulogu priželjkuje, a pitali smo je i šta misli o svečanom odevanju.

Stavi se u tri reči. 
Tvrdoglava, nestrpljiva, tvrdoglava.
Šta te trenutno najviše okupira? 
Potraga za master studijama.
Kako i koliko se za tebe razlikuje proces rada na filmu i u pozorištu? 
Razlikuje se u kontekstu vremena, posebno trenutka. U pozorištu je ta magija trenutka zapravo suština, radiš recimo dva meseca da bi izašao pred publiku i igrao tu predstavu jednom, dva puta mesečno. I jednom, dva puta mesečno, u 20h počinje predstava i ti moraš u tom trenutku da budeš neko drugi, i iako je predstava postavljena u ta dva meseca, ona tek počinje da živi igranjem i svako igranje postoji za sebe. U pozorištu ne možeš da sakriješ laž, kao što na filmu reditelj može da izmanipuliše muzikom i slikom i učini i tvoju igru uverljivijom. Na filmu sam rasterećenija jer imam priliku za vise tejkova, ali montaža je ono što je izvan moje moći, a može da presudi. I kad se proces rada na filmu završi, za razliku od pozorišta, film je gotov i nepromenljiv proizvod.
Šta si poslednje gledala ili čitala, što te je oduševilo? 
The Killing of the Sacred Deer. Oduševila me poetika tog filma, ali o nekim drugim komponentama i dalje razmišljam. U svakom slučaju za svako poštovanje i preporuku.
Šta ti je prva asocijacija na reč “trend”? 
Masa.
Ko je za tebe ikona stila?
Uh, ima ih dosta- Tilda Swinton, Helen Mirren, David Bowie, Mick Jagger…
Pesma koja te tera na ples?
Sve pesme sa albuma La femme – Mystere.
Radila si u okviru emisije “Put u budućnost”, koja je zaista pomak i osveženje na programu RTS-a. Koji je bio najuzbudljivi deo tog procesa i po čemu se on suštinski razlikuje od rada na nekoj dramskoj formi?
Da, to je dokumentarna serija koja se bavi istorijom umetnosti na našim prostorima od šezdesetih nadalje. Obilazeći lokacije na kojima su stvarali i izlagali naši istaknuti umetnici, upoznavajući se sa njihovim radom, i svim onim što je uticalo na njega, imala sam priliku da bliže upoznam i tadašnji Beograd, i nisam uspela da ne budem ljubomorna na svakog ko je živeo u to doba.
Koji ti je najdraži kostim do sada?
U „Narodnoj drami“. Od predstava koje sam gledala – „Marija Stjuart“.
Šta nikada ne bi obukla?
Ono u čemu se ne osećam prijatno.
 Šta je za tebe najizazovniji deo rada na nekom komadu/filmu? 
Svaki segment rada mi je podjednako uzbudljiv i važan.
Uloga koju priželjkuješ?
Čudno, ali nije da imam neke, možda zavisi i od procesa izgradnje mog identiteta. Volela bih da igram neku Šekspirovu junakinju, to sigurno. I Mariju Kiri kad bi se radio film o njoj.
Knjiga kojoj se vraćaš? 
Knut Hamsun – Pan.
Preporuči nam neku predstavu sa repertoara bilo kog pozorišta u Srbiji. 
„Urnebesna tama“, Atelje 212, „Narodna drama“, Narodno pozorište Beograd.
Da li su modni dodaci neophodni ili nebitni? 
Nebitni.
Gde bi živela, da ne živiš u Beogradu?
Na moru, znam, kliše.
Najstariji komad odeće koji poseduješ?
Bakini komadi.
Gde odlaziš da se odmoriš?
Na reku. Ili u prirodu.
Omiljeno mesto u Beogradu?  
Dorćol.
 
Sa kojim se predrasudama najčešće suočavaš kao glumica? 
Zavisi ko je prekoputa – ljudi uglavnom misle da je najteži deo mog posla da naučim sav taj silni tekst, da ako plačem na sceni, mogu da plačem i manipulišem i u životu, pa onda ono čuveno, ajde odglumi nešto, a opet je bilo situacija kad su mi neke kolege govorile da se ponašam kao da nisam glumica. Ne znam šta sve to znači, verovatno očekuju od glumaca da budu ego-manijaci, što i ima smisla, doduše.
 Da li vremenska prognoza utiče na tvoje odevanje?
Naravno.
Najbolji savet koji si dobila?
Izgleda je trebalo da ga zapamtim.
Koju kombinaciju biraš kada moraš brzo da izletiš iz kuće? 
Zavisi za koju priliku, ali pošto često brzo izlećem iz kuće, navikla sam da se sređujem za kratko vreme.
Bez čega ne krećeš na put?
Najčešće bez knjige, ili, eto, okvirnog plana puta, ako nije odlazak na more ili planinu u pitanju.
Da li te novogodišnji praznici raduju, uznemiravaju ili nešto treće? 
Raduju me, obožavam da gledam Love actually, Home alone, sve te praznične patetike, sklona sam im, šta ću.
Da li zbog posla ponekad osećaš odgovornost da se obučeš “svečano”?
Ne.
Gde trenutno možemo sve da te gledamo u pozirištu? 
„Narodna drama“ , Narodno pozorište; „Sestre braće Baruh“, Dorćolsko narodno pozorište; „Dom Bernarde Albe“, Puls teatar, Lazarevac.
Nešto za kraj.
  • Majica

    H&M

  • Pantalone

    Second hand

  • Patike

    Nike

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: