Stil Milana Jovanovića

“Prirodni materijali su super ali who cares”

“Milan je umetnik i nije umetnik, ume da se obuče a i ne ume da se obuče, imućni prosjak i svestrani okultista”

Kao žrtva korporacije sam pobegao iz iste, sa željom da radim ono što mi je zanimljivo, i što mi neće činiti nelagodu.
To je drastičan korak u smislu što gubiš određenu vrstu sigurnosti – platu. I onda si prepušten nečemu što nosi naziv honorar. Ti honorari imaju običaj da se čekaju i do 5 6 7 8 meseci. Od pre par meseci počeo sam da radim u Zanat radnji kod Jovane i da joj pomaže oko promocije, zapravo sam PR menadžer.

Ali sam u biti glumac, blisko mi je da prodajem sebe pa i nešto što mi se dopada ili u šta verujem. Dopada mi se to što Jovana radi, i mislim da je jako dobra u tome, vredna je i talentovana. Ustvari kad shvatiš sa kolikom posvećenosti neko tuđu ideju sprovede u delo i napravi niodčega nešto… to stvarno jeste na neki način umetnost. Nekako smo kroz razgovor došli do toga da treba da radimo zajedno. Inače me privlače razni oblici umetnosti a posebno telo, kako bavljenje telom zahteva ozbiljan rad na sebi – počeo sam da se bavim Jovaninim foteljama. Ima smisla. Od fotelje do Sashe Waltz ko zna.

Moda me ne zanima preterano, mislim da obučem ono što je najmanje izgužvano kada ujutru pogledam oko sebe. Ustvari najčešće sam u crnom, verovatno ću i biti dok ne izmisle nešto tamnije. Odeću retko kad probam, pa mi se desi da često precenim sebe i kupim nešto što mi je malo i što nikada ne ugleda svetlost dana.

Uhvatim sebe da vikendom pre izlaska često peglu zamenim kupovinom bilo koje krpe u H&M-u koja košta 1000 dinara. Sada sve košta 1000 dinara, mislite o tome.

Omiljeni dizajner: polica u H&M-u

Pesma koju slušam na repeat u poslednje vreme: De los Miedos – Yali Yali

Jakna – Springfield
Duks – H&M
Patike – Hrvatska kopija Adidasa (12e)
Pantalone – Second hand Slavonski Brod
Majica – Magnovenje po Berlinu
Ranac – Asos
Naočare – EBay
Šnalica – uvek prikačena za jaknu, pripada najboljoj drugarici