Da li imate preko 18 godina?

Paleta: Magdalena Klašnja

Danas emitujemo kritičan svet modne dizajnerke Magdalene Klašnje prema korišćenju krzna u rekreativne svrhe i gde je interesantan dezen presvalake na sedištu autobusa ili jedan oljušteni stiker na fasadi zgrade inspirativno mogu odvući.

1
1

Sebe u tri reči stavi.

Kostimograf, dizajner obuće, modni dizajner.

Desi li se u tebi fizička reakcija kada na ulici ugledaš ružnu obuću? I imas li potrebu da o tome glasno govoriš?

Haha ne baš, više imam potrebu da to kažem nekome ko mi je drag i kada mi bude čudan neki izbor obuće koji naprave, kad mi iskače iz njihovog lika. Ružna obuća retko kada ide sama, uvek je prati još neka groznoća možda u obliku jakne, frizure ili torbe. Obuća je najbolji pokazatelj našeg karaktera pa samim tim i ukusa. Retko kada zaluta u dobru kombinaciju svega ostalog.

Glavni pokretači koji inspirišu te za rad?

Uvek radim nešto. Nisam baš tako disciplinovana kao neki umetnici koji stvaraju sami u svom ateljeu kao vajari, slikari i kreću od belog papira. Ja se krijem iza sezona, porudžbina, projekata. Svesna sam koliko sam privilegovana da se bavim poslom koji volim i trudim se da se izborim za to vreme i mogućnosti da radim. Inspiraciju skupljam svuda, zanima me boja i neke zanimljive kombinacije boja koje slučajno srećem, kao na primer interesantan dezen presvlake sedišta u autobusu, oljušteni stiker na nekoj fasadi. Fotografišem te stvari stano i to mi se memoriše nekako samo od sebe. Onda me i najviše me inspiriše sam materijal. Odlazak u prodavnicu materijala mi je praznik. Navikla sam u da se snalazim uz pomoć štapa i kanapa i kad god imam bolje uslove za rad mislim da ću umreti od sreće. Ima jedna prodavnica kože u Italiji gde kad utrčim završim kupovinu za 5 minuta.

Koje te druge prilike i projekti okupiraju u poslednje vreme pored izrade kolekcije?

Već neko vreme sam najviše zauzeta oko moje radionice- Laboratorije za pravljenje cipela i dosta mog vremena odlazi tamo. Skoro sam završila predstavu “Modro Blago” u Podgorici i postoji najava za dva filma za koje ću raditi kostim, ali nisam sigurna da li će to biti u toku ove godine. Takođe trenutno sam u finalizaciji dogovora da uradim kolekciju cipela za jedan njujorški brend.

Tvoja lična predskazanja za 2018 direktno iz industrije obuće?

Za koji dan je sajam pa ću imati tačnije informacije sa lica mesta. Kod obuće trendovi se ne menjaju tako drastično brzo kao što je situacija sa garderodobom. Dosta toga iz 2017-te ostaje aktuelno. PVC materijali su i dalje interesantni, tehno materijali u kombinaciji sa drvetom, velurom, kožom, streč materijali takođe ostaju i za ovu godinu. Snažna ili baš tanka peta su i dalje prisutne. Ljubičasta boja (moja omiljena) je boja za 2018. Na sreću, ja metalik oduvek obožavam i aktuelan je i ove godine sa šljokičastim akcentima.

Šta misliš da je najviše uticalo na tvoju estetiku?

Moje detinjstvo definitivno. Fascinirala me je istočna Azija i garderoba koju sam dobijala sa tih putovanja, ogroman broj Barbika koje sam imala, ali posebno ta serija Barbika tokom 80-ih kada su za njihova odela počeli da koriste metalik materijale, u kombinaciji sa power dressing-om, i naravno moja omiljena Dinastija. Kao mala sam volela da kombinujem stvari koje se ne slažu po nekom standardu. obožavala sam da namerno nosim crveno i roze (jer to nose samo koze). I sada svoju estetiku ne doživljavam mnogo ozbiljno, nego na isti način na koji sam sam se oblačila u detinjstvu – sve se sa svim slaže, nema dnevne i večernje garderobe, već samo garderobe za sport i obične garderobe (sve spada u običnu).

Šta radiš kada ne radiš?

Dobro pitanje, ali ne znam odgovor. Čini mi se da uvek radim ili se šalim sa prijateljima. Sa većinom prijatelja i radim kad se vidimo ili nešto pričamo šta ćemo da radimo ili stvarno i radimo. Sad mi prvo pada na pamet leto jer tada mnogo manje radim i radim na tome da što više vremena provodim na Dunavu, uglavnom Lidu i da igramo kocke, to baš obožavam.

Najveći modni zločin kom si prisustvovala do sad?

Nažalost već dugo prisustvujemo jedinom zločinu koji je pravi zločin, a to je ubijanje životinja zbog krzna kao modnog ukrasa. Kada se šalimo da je modni zločin svila i koža na istoj košulji, kroksice, ugsice, onaj kaubojski ukras na pertli oko vrata, sve je to donekle i zabavno koliko je glupo i mogu da razumem, ali nošenje krzna ne. Znam kako se ubijaju životinje na tim farmama i to je prestrašno, pa nema većeg zločina nego na primer nositi rep od jedne cele lisice kao ukras na nekog jakni (za koju nije bitno da li je ružna ili ne). Ne mogu da shvatim da iko razuman i svestan u 2018. može da učestvuje u tome. Ne podržavam ni vintage krzno jer zbog njega je i dalje neko dao svoj život.

Šta te to oduševljava, a šta plaši kada je posao u pitanju?

Oduševljava me nov projekat, sam taj osećaj da nešto novo kreće sad, volim i sam proces, možda zato toliko mnogo učestvujem u samom procesu rada i oduševljava me momenat kad je posao gotov i pakovanje. Nov materijal, izazov kako ću ga savladati, novi tekst, sve novo. Jedno vreme sam radila sa velikim brojem ljudi u studiju i to mi je malko bilo dosadnjikavo, puno toga se ponavlja i znate čta vas čeka. Kad je manji studio projekti su uvek zanimljiviji i dinamičniji.

Najveći strah mi je da neću raditi, samo odsustvo posla me užasava.

Pomisao da iz nekog strašnog razloga se neću baviti ovim poslom mi je najstrašnija. Ranije sam iz tog straha prihvatala svaki projekat na kom su me zvali da radim. Zbog toga bih radila danima i noćima, sad sam polako počela sebe da malko štedim, ali strah je i dalje tu.

Koje je to doba minulo čiju bi modu potpuno vratila i smestila u sadašnjicu?

Nisam nostalgična ni za jednim vremenom. Mene raduje budućnost i jedva je čekam. Nostalgična sam za nekim pojedinačnim odevnim predmetima koji mislim da su sjajni i koje bih volela da vidim sada ili u nekoj budučnosti, ali okružene modernim stvarima iz ovog sadašnjeg ili budućeg vremena. Evo sad. Streč čizme su se već treći put vratile ali u modernijoj verijanti. Na primer, pederuše sam oduvek nosila, sad ih i pravim, apsolutno ih obožavam. To je izum za sva vremena – za sve one zaboravne, za one koji vole da plešu a plaše se da ne izgube novčanik, za putnike, za bicikliste… Isto tako, mnogo mi je žao što su muške sandale izašle iz mode, tj, iz šire upotrebe. Da, vidimo ih na modnim pistama, ali naši moderni drugari ih ne nose.

Na kojoj tački planete si najproduktivnija?

U Njujorku sam imala najbolji izbor materijala i najvrednije saradnike, to mi je davalo najbolji rezultat ali to nije najbitnije za produktivnost; opet, moje vreme tamo je bilo jako skupo i nisam bila njegov potpuni vlasnik. U Beogradu sam bila najrasterećenija dok sam radila i imala sam najviše vremena za sebe, mislim da sam tu najbolje stvari i uradila – kvalitativno i količinski.

Šta bi najviše volela da možeš da promeniš kod sebe?

Volela bih da sebi budem bolji prijatelj i da naučim da kažem ne.

Kada bi postojao soundtrack za tvoj rad, koji bi to bio?

Ranije sam volela da slušam muziku dok radim i to je bio Coceau Twins. Sad samo volim da slušam glasove dok pričaju, valjda me to umiruje, Radio Beograd, one emisije gde samo čujete slova i često puštaju vodostaj. Kada bih birala muziku koja bi bila soundtrack za moj rad, to bila Grimes. Ona ima tu pravu kombinaciju ženstvenosti, futurizma i čarolije koju imam želju da materijalizujem svojim radom.

Šta nikako ne kombinovati sa tvojim cipelama?

Krzno! Šalim se, ne mogu sada da zamislim ništa što bi bilo kao ne, nikako… Pre možda zamišljam šta bih volela da vidim na nekome. Mislim da moje cipele ne treba shvatati preozbiljno, one su zapravo namenjene za svakodnevne kombinacije u kojima želite da se osećate posebno.

Sledeći korak koji želiš da napraviš za svoj brend?

Volela bih da ponovo počnem da pravim garderobu. Cipele su samo jedan deo mog izražavanja i osećam da imam potrebu da se bavim celokupnom kombinacijom. Osećam želju da imam svoju radnju gde ću praviti stvari koje mi se dopadaju, online shop je prvi korak na tom putu. Dosta sporo radim na njemu, ali uskoro ga završavam.

Šta misliš, gde bi te život odveo da se nisi dizajnom odeće počela baviti?

Za mene nikada nije postojao drugi izbor tako da ne mogu da zamislim bilo koji dugi scenario. U životu mi se dešavalo da sam preskakala tako nemoguće prepreke i prevazilazila probleme do te mere da sam ubeđena da mog života ne bi ni bilo kao takvog. Mene ništa drugo ne zanima, nemam ni hobi. Jedno što mnogo volim da vozim i izuzetno dobro pamtim nazive ulica po gradovima, pa se često našalimo kako bih bila dobar taksista. Za sada sam samo svoj taksista jer ne izlazim iz kola, pa slabo stižem da uslužim nekog osim svog preduzeća.

U šta veruješ?

Verujem u apsolutno dobro, sretan kraj, u kosmički balans i ljubav kao oblik iskazivanja tog dobrog na ovom svetu.

 

  • Cipele

    Magdalena K

  • Džemper

    Zemunski buvljak

  • Torba

    Magdalena K

  • Pantalone

    Isabel Marant for H&M

  • Narukvica

    Poklon od prababe

  • Prsten

    Artisanal/ Galerie Lafayette

  • Kaput

    Korigovan 7. juli

Lajkuj:

Komentari:

  1. Nikola says:

    Koji aparat i film je autorka teksta koristila? Veoma fino izgledaju fotografije. :)

Ostavite komentar:

Slični članci: