Da li imate preko 18 godina?

Paleta: Lara Milanović

Popričali smo sa stilistkinjom Larom Milanović, koja je podelila sa nama jednu od svojih odevnih kombinacija, kao i drage trenutke iz svog posla - u koji je i dalje zaljubljena.

Nakon deset godina na mestu modne urednice magazine Grazia, nebrojano mnogo editorijala, reklama, lookbookova i kampanja, Lara Milanović je i dalje zaljubljena u svoj posao stilistkinje, a mi smo je naveli da se priseti ličnih modnih vrhunaca.

Kad se sve sabere, koliko godina se baviš modom?

Trideset osam.

Deset godina si radila kao modna urednica magazina Grazia, da li znaš koliko si editorijala uradila za to vreme? Barem okvirno?

Odradila sam nešto više od 100 brojeva, pa je otprilike toliko bilo i editorijala, manje-više.

Postoji li neki koji ti je posebno drag?

Editorijali koje sam radila za stoti broj su na nekom mom intimnom visokom mestu, iako možda nisu najbolji koje sam ikada zamislila ili realizovala. Svaka rekapitulacija je jedan težak emotivni proces, a ovi editorijali su ujedno bili i neka vrsta opraštanja, a i sublimacija mog dotadašnjeg rada. Eto, tu je reč o čistom sentimentu. A pre njih, bilo ih je dosta… Jedan hičkokovski s Milenom Rakočević, pa prvi s Markom Vulevićem, pa onda jedan boho, baš dugački s Bracom Nadeždićem…

Sa kojim fotografom si imala najbolju komunikaciju tokom snimanja i koliko je ona važna?

Uglavnom sam radila s ljudima s kojima sam volela da radim, a volela sam da radim s njima jer smo se razumeli. Najbolja komunikacija i ne zahteva mnogo reči. A osim fotografa i mene, tu je i šminker, frizer, ljudi iza scene, asistenti, modeli. Ja sam imala tu privilegiju da biram svoj tim i godinama sam radila s ljudima koji su delili moju ljubav i posvećenost poslu, čiji senzibiliteti su se podudarali s mojim. I danas su to moji prijatelji.

Imala si i modnu liniju sa svojom sestrom, hajde da se podsetimo toga.

Hajde (smeh). Pre desetak godina, Taša i ja napravile smo element. Mislim da smo uz malo pameti i mnogo više sreće pronašle pravu meru između komercijalnog i autorskog u vreme kada, generalno, nije bilo mnogo toga na modnom repertoaru, i taj naš eksperiment naišao je na super prijem. Nismo se specijalno promovisale, ali smo imale butik koji smo delile sa Anom Ljubinković i Borisom Nikolićem. Onda smo obe ostale trudne i morale da se odreknemo elementa, ali to kratko iskustvo smatram jednim od svojih dragocenijih. Kad radiš sa sestrom, a bliska ti je kao moja meni, to je kao da odjednom imaš bolju verziju sebe – sposobniju, kreativniju, jaču. Bile smo super kombinacija – ja zadužena za veliku sliku, ona za detalje.

Šta je najlepši, a šta najizazovniji deo tvog posla?

Isto je to, najlepši deo posla je ujedno i najizazovniji. Obožavam sam početak svakog kreativnog procesa, kada se rađa ideja od koje onda treba napraviti nešto opipljivo i tumaraš u magli. I osećam ogromnu satisfakciju na kraju, ako sam zadovoljna, naravno. A bilo je i onih projekata koje bih najradije zaboravila, nije da nije. Možda je najizazovniji deo istrajati u svojoj zamisli i ne praviti kompromise sa svojim idejama.

Koji je najstariji odevni predmet koji poseduješ?

Imam neke Marc Jacobs cipele još s fakulteta, tada sam kupovala stvari više kao neke ukrase, ne i da bih ih nužno nosila. Zato su ove cipele verovatno i preživele tolike godine. I mamin kožni mantil iz sedamdesetih, u koji periodično mogu-pa ne mogu da se uguram.

Šta si poslednje kupila, a šta bacila?

Bacam sve što stignem, a da ne može da se prosledi dalje. Ne vezujem se za garderobu uopšte. Bacam i ono što me podseća na nekog ili nešto, to je najbolja terapija. Paradoksalno – jedino i sačuvam ono što me podseća na nekog ili nešto. A poslednje što sam kupila su farmerke za trudnice, šta da radim, nužda me je naterala.

Da li postoji neki komad odeće za koji bi rekla da je tvoj trademark, po kom te ljudi prepoznaju i koji najčešće nosiš?

Rekla bih da je kod prepoznavanja pre reč o stilu, nego o određenom komadu. Možda mene prepoznaju po plavom pramenu i crvenom karminu, ali nisam sigurna. Možda me i ne prepoznaju.

Šta je u modi precenjeno?

Biti u trendu. Ne samo u modi.

Kakva je konkurencija u stajling svetu?

Volela bih da kažem “zdrava”, ali nažalost stajling svet kod nas se sastoji od mnogobrojnih neuspešnih pokušaja. Sve češće mi se čini da je jedini kriterijum da sebe danas nazoveš stilistom ili kostimografom – da umeš da se obučeš kad ustaneš. Ili možda svučeš, ne znam. Poštujem rad nekolicine svojih kolega, ali to je to. Preostalu većinu ne smatram ni svojom, ni njihovom konkurencijom.

Kuda se šetaš po Beogradu, gde piješ kafu, a gde jedeš?

Zavisi od doba dana, ali recimo da je ovo neka lista: Mali Princ / Eatalian / Od Usta do Usta / Botako / Radost / IndoFood / Tezga.

Toro Box je još jedan poslovni projekat na kome radiš. Reci nam malo više o njemu?

Ti si ga nazvala ljubavnim biznisom (smeh). Moj muž i ja smo praktično preneli na domaći teren nešto što u inostranstvu postoji decenijama: Self Storage ili skladištenje u malim prostorima. Ako ste ikad gledali Storage Wars, onda vam je koncept poznat. Samo bez Wars (nadam se). U prevodu: nemate garažu ili podrum, a imate gomilu stvari i ne biste baš da ih bacite, ili ste mala firma, ili se bavite scenografijom ili knjigovodstvom ili imate motor, a ne znate gde ćete s njim preko zime, ili renovirate stan, ili se selite, itd. itd. itd. – smestite vaše viškove ili šta već želite da sačuvate kod nas, mi to pazimo dok vam ponovo ne zatreba, a vas glava ne boli.

Na čemu trenutno radiš, a vezano je za stajling?

Radim kostim za nekoliko reklama simultano, za Telenor i Ikeu, i pokušavam da osmislim koncept za jedan modni, ne baš tako komercijalni katalog.

Uz šta đuskaš ovih dana (ili uvek)?

Ovih dana manje đuskam ja, više moj stomak, a mislim da joj se ovo dopada:

  • Cipele

    Zara

  • Jakna

    Poklon

  • Karmin

    Chanel Pirate

  • Farmerke

    Gap

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: