Paleta: Danica Milošević

Za početak nam predloži kako da provedemo popodne ove srede.

Uz Šade i času belog vina.

Predstavi nam Danicu.

Danica je jednostavna. Uživa u malim stvarima i velikim formatima platna. Sebe bih opisala kao jako energičnu osobu. Završila sam slikarstvo i odatle je proistekao jedan veliki deo moje ličnosti. Trenutno se bavim stvaranjem novih slika, a pored toga i sve više fotografijom. Smatram sebe osobom koja puno eksperimentiše, izlazi iz zone komfora i smatram da je rizik i trud nešto što se isplati.

A njeno buduće zanimanje iz snova?

U snovima vidim sebe kako stvaram u studiju. To bi svakako bilo to da se bavim slikarstvom na jednom višem nivou.

Gde bi mogla da zamisliš sebe za do kraja života?

Uvek sam zamišljala sebe kao nekoga ko bi tokom života putovao jako puno i uživao generalno u iskustvima koje sakupljam sa različitih mesta. Sebe mogu da zamislim do kraja života negde pored mora u svom miru.

Komad garderobe o kom sanjaš da ćeš imati?

Kada sanjam o komadima garderobe, onda budu jako specifični i uvek mogu da zamislim da sam to “ja”, kao odevni komad.

Koja je idealna odevna kombinacija za atelje?

Uh, kombinacije za atelje su najudobnije. Volim kada sam u ateljeu jer tada nosim majice i pantalone koje su nespojive i uvek me nasmeje ležernost i spoj onoga u čemu sam kada radim.

Šta ti je sve potrebno da bi imala savršen dan?

Potrebno mi je da doživim jutro uz svoju omiljenu muziku, popijem kafu, čujem drage ljude i uz to uradim nešto kreativno.

Odakle crpiš inspiraciju za svoje radove?

Mislim da je moja inspiracija na prvom mestu vezana za ono što nosim u sebi. Postoje ti vizuelni doživljaji koje rečima ne mogu da prenesem, pa zato i imam konstantnu potrebu da taj deo sebe stavljam na platna, crteže ili skulpture. Sve se to gomila svakog dana, da li iz ličnog nekog iskustva kroz čitanje i zapisivanje sopstvenih misli, ili iz toga što pratim aktuelnu umetničku scenu. Smatram da je jako bitno biti u kontaktu sa drugim umetnicima i kroz neko međusobnu razmenu još više otvoriti pogled na stvaranje.

Povezuješ slikarstvo i fotografiju i dosta uključuješ elemente gliča. U kom pravcu bi volela da se razvijaš kao umetnica?

Da. Poslednje dve godine su aktivno bazirane na “glitch” estetici. Kada kažem to, ne mislim na najbanalnije efekte koji su prva asocijacija na to. Za mene glitch predstavlja jedno svojevrsno razmišljanje i doživljavanje stvari i estetike sa mnogo dekonstrukcije. Slikarstvom se duže bavim, dok sam u fotografiji još uvek nova. Volela bih da dostignem u fotografiji ono što uspevam i u slikarstvu, a to je beg od realnog što više. A što se tiče toga kako bih volela da se razvijam kao umetnica, mogu da kažem da težim ka tome da se razvijam što više u svim sferama. Imam potrebu da uvek znam što više stvari i da ih spojim u jedno. Sanjam o tome da jednog dana radim svoje ogromne slike i skulpture.

Koja je zadnja stvar zbog koje si se pokajala?

Ako se pokajem zbog nečega, to je kratkotrajno. Mislim da ne mogu da kažem da se kajem zbog nečega. Nakon svega, sve što uradim smatram da je bilo ono što sam smatrala najboljim u tom trenutku. Bilo da je dobro ili loše iskustvo.

Omiljena anegdota iz detinjstva?

Ima ih verovatno puno. Ne znam da li bih mogla da izdvojim jednu, ali se sećam trenutka kada sam bila jako mala i  htela da budem sama sa drugaricom kod kuće. Mislile smo da smo “odrasle” jer smo htele da provedemo dan i veče same bez roditelja. Završile smo u suzama, iako smo u početku bile pune samopouzdanja.

Koja boja preovlađuje u tvom ormanu?

Svakako je to crna. Ali ja sam osoba koja je, kao što sam i rekla na početku, jednostavna. Svakako mogu da kažem da imam puno boja u svom ormaru, jer obožavam taj spoj crne i komada sa jakim printom.

Koji album može da obeleži poslednji mesec tvog života? 

Mild Orange – Foreplay.

Da možeš da staviš undo na jednu stvar iz tvog života, šta bi odabrala?

Uh, verujem da svi imamo puno trenutaka koje bi izbrisali. Možda bih zapravo stavila undo na to što nisam oduvek slušala svoju intuiciju.

A kad bi imala pravo na samo jedan repeat?

Verovatno bih ponovila neki od najboljih trenutaka sa prijateljima.

Šta obučeš kad “ne znaš šta da obučeš”?

Kod mene je “ne znam šta da obučem” jednako crnoj haljini, crvenom ružu i zlatnim alkama.

Koji odevni predmet misliš da nikad neće izaći iz mode?

Levis jeans.

A za koji veruješ da nikad nije trebalo da se desi?

Verujem da je to pokušaj spajanja patika i potpetica.

Koja nas prva velika revolucija očekuje?

Mislim da je već doživljavamo u nekom društvenom u kulturološkom smislu, jer osećam kako ljudi postaju sve više svesni onoga šta jesu i vrednosti koje nose. Mislim da ta revolucija treba da se dešava u nama.

Za kraj pozdravi bilo koga.

Sve one koji će ovo pročitati do kraja.