Paleta: Anton Roze

Anton Roze je član nemače trupe Rimini Protokoll koja na ovogodišnjem Bitef-u predvodi jedan od najneobičnijih projekata u programu, koji će se izvoditi svakog dana festivala i to zato što se u njoj prepliću obe zlatne niti glavnog programa, i umetnička i tematska. Projekat je u potpunosti imerzivan, jer se u njemu publika ne utapa u scensku situaciju već je, u nedostatku izvođača, sama stvara prateći uputstva iz slušalica. Gledaoci kreću u šetnju Beogradom, od jedne do druge znakovite lokacije koje su izabrali autori, a prlo pametni tekst navodi ih da razmišljaju o tome  da li poznaju grad u kom žive, te kako se osećaju unutar zajednice. Sa Antonom smo pričali o ovome, ali i o manje pozorišnim temama. 

Opiši se u tri prideva.

Ljubazan, veseo, rasejan.

Čime si okupiran ovih dana?

Radim na predstavi Beograd na daljinski. Tako da – uglavnom šetajući gradom, pišući.

Na koje je sve načine projekat Remote X izazovan? 

Gradovi su poput živih organizama, neprestano se menjaju i nisu uvek pouzdani. Raditi na Remote-u znači toliko dobro upoznati grad da možemo raditi sa njim, a čak i tada postoje iznenađenja. Pretpostavljam da to i čini proces tako zabavnim.

Postoji li svakodnevni ritual kojeg se držiš? Ili možda postoji neki koji ne možeš da podneseš? 

Uživam u ritualima sve dok nisu previše kruti. Ne volim da budem dogmatičan. Ne želim da zavisim od njih. Osećam se kao da svuda gde odem razvijem jutarnju rutinu, poput, na primer, onoga što jedem. U Beogradu sam svakog jutra doručkovao kruške jer su ovde tako ukusne.

Kada bi morao da objasniš petogodišnjaku čime se baviš, šta bi rekao? 

Radim na radijskoj predstavi za odrasle.

Možete li zamisliti svet bez pozorišta?

(Smeh) Ne. Ljudi previše vole da insceniraju stvari, bilo da se radi o sportu, politici ili svakodnevnom životu. Sve dok ima ljudi postojaće neka vrsta pozorišta.

Opišite Rimini Protokoll u nekoliko reči. 

Rimini Protokoll je pozorišni kolektiv.

Da li tvoj posao utiče na tvoje odevanje?

Utiče utoliko što ne utiče ni malo.

Šta nikada neće izaći iz mode?

Ponovo proglašavanje stvari modernim.

Šta te najviše iznenađuje u Beogradu?

Ljubaznost ljudi. Njihova frustriranost.

A šta misliš (ili bolje – osećaš) o Bitefu?

Veoma sam uzbuđen što sam deo festivala.

Šta se nalazi na tvojoj plejlisti dok radiš? 

Uvek, u slučaju da osetim neki loš vajb: Princeza Nokia – Brujas.

Savet koji bi dao mlađem sebi?

Veruj svojim instinktima, ubij ono što ti je drago. Ne brini zbog neuspeha.

Šta je najneobičniji deo tvoje garderobe?

Nekada sam posedovao i nosio puno neobičnih komada, od šiljastih žutih cipela od lakirane kože do višebojnih kožnih jakni. Danas je moja odeća gotovo isključivo uobičajena.

‘Nothing seek, nothing find’

Kog mirisa iz detinjstva se jasno sećaš?

Cigareta moje bake. Miris kiflica sa susamom koje se kotrljaju po autu mog oca.

Kuda ideš kada želiš da pobegneš?

Obožavam da vozim bicikl do jednog od jezera oko Berlina ili da se prošetam preko polja Tempelhofer.

Kako bi nagovorio nekog ko ne voli pozorište da dođe na vašu predstavu?

Ovo bi zapravo mogla biti savršena predstava za Vas!