Da li imate preko 18 godina?

Paleta: Angelina Popović

Sa Angelinom Popović, koja stoji iza nekonvencionalnog i društveno svesnog modnog bloga Svilene bube, o održivoj modi, nepostojanju reciklažnih centara u Srbiji i današnjim supermodelima.

Opiši nam tvoj stil oblačenja, šta najviše voliš da nosiš?

U srednjoj školi bila pankerka i od tog perioda mi je ostala ljubav prema crnim stvarima. Ipak, u poslednje dve godine se trudim da unesem malo boja u svoj ormar. Nisam svilena buba po pitanju oblačenja, ne nosim pastelne boje, osim u posebnim prilikama. Volim i maminu garderobu, a najkomotnije se osećam u farmerkama i beloj majici.

Da li voliš da ideš u kupovinu? 

Kupovinu garderobe doživljavam kao napornu obavezu u kojoj nikako ne uživam.

Za koga bi rekla da je tvoja modna ikona? 

Definitivno Kejt Mos sa svojim festivalskim stilom. Taj fazon da izgledaš lepo u blatu. Kod nje mi se dopada što deluje kao da se ne trudi previše, ali ipak izgleda lepo.

Šta misliš o današnjim top modelima, neki od najpopularnijih su deca poznatih i bogatih (holivudskih) roditelja i verovatno ne bismo pogrešili kada bismo rekli da su tu gde jesu zahvaljujući toj činjenici?

Iz toga se vidi da u modi ne postoji inkluzivnost i da ne možeš tek tako ući u taj zatvoreni krug. Mislim da su to klasični primeri onoga “mommy buy me a career”.

Svilene bube koje vodiš nisu klasičan modni blog, trudiš se da preneseš određenu poruku i stav.

Sa Svilenim bubama se trudim da obrađujem teme za koje smatram da su važne, poput body positivity, održive mode, polovne garderobe, promocije mladih, domaćih kreatora… Ne objavljujem bilo šta zarad povećanja broja pratilaca. Često mi se nude razni proizvodi za reklamiranje, ali ih odbijam, osim ako nije u pitanju proizvod koji mi je lično strava i nešto što bih sama nosila/koristila. Meni su Svilene bube izduvni ventil od svakodnevnog posla i ne želim da počnem da ih doživljavam kao posao i nešto što zavisi od reklamnih kampanja.

Šta bi rekla da je jedan od ciljeva Svilenih buba? 

Jedan od ciljeva je svakako promocija nezavisnih kreatora i proizvođača garderobe. Mnoge moje drugarice koje se bave time nemaju pristup velikim tržnim lancima, a ulažu mnogo novca i vremena u svoj rad i trude se da to što naprave bude lepo i da zadovoljava neke ekološke i etičke standarde. To su ljudi koje želim da podržim i promovišem i drago mi je ako to mogu da postignem sa Bubama.

Ekološki i etički standardi u modi su jedna od tema kojom se često baviš, a nedavno si organizovala i odlično posećen panel o održivoj modi.

Održiva moda je stvar koju promišljaš na svakodnevnom nivou, počevši od toga kako ćeš da raspolažeš svojim sredstvima.

Panel je nešto što mi je dugo bilo u planu, mislim da sam uspela da okupim sjajnu ekipu žena za razgovor: Marija Radaković i Dunja Jovanović sa F.fm podkasta, Jasna Stanić i Bojana Vojnović urednice magazina Amplitude, Jasnu smo čuli i iz ugla kreatora, zajedno sa Dijanom Bešlin sa kojom stoji ispred brenda Generalštab, Ana Vlatković koja stoji iz bloga GourmAna i Ivana Ilić koja ima online second hand shop Nanovo. Jedan od zaključaka do kojeg smo došle je da u Srbiji takoreći nemamo reciklažnih centara i da su jedini koji postoji (u Užicu) samoinicijativno osnovale žene žrtve nasilja.

Šta ti se najviše dopada u modi trenutno?

Sve što rasterećuje, a ima veze sa modom me uvek izuzetno raduje. Želim da verujem da će ideja da nosimo istu odevnu kombinaciju na vise događaja zaživeti i da ćemo se pomalo otarasiti te snobovske navike da uvek kupimo novo, iako je ormar prepun odeće.

A najmanje?

Jedina stvar koja može da me izbezumi su sandale na golu nogu preko zime. To mi je slepilo i trudim se da na blogu često ističem koliko je glupo podrediti svoje zdravlje modi.

Za koji odevni predmet ti nije žao da odvojiš više novca i zašto?

Obožavam kad mogu sebi da priustim neki komad od domaćih dizajnera. Isto tako nije mi teško da dam pare na dobre cipele ili torbu. Nekada me savlada i komad za koji mislim da mi lepo stoji, pa ga sanjam, i proganja me sve dok ga ne kupim. Sad sanjam jednu torbu.

 

Šta bi preporučila nekome ko planira da preokrene svoj životni stil u pravcu održivog oblačenja?

Prelazak sa brze mode na sporu, sa konzumerizma na minimalizam, je dug proces koji traži od nas ono što često izbegavamo da radimo kada smo u kupovini – da razmišljamo i istražujemo poreklo tkanina, način izrade, efekat na prirodu, društvenu odgovornost kompanije koja proizvodi tu odeću. Baš kao i kada kupujemo hranu, moramo znati kakva je i od čega je. Gledati etikete, razgovarati o dobrim ponudama i tražiti načine da izbegnemo da budemo deo lanca koji uništava planetu. Danas postoje čak i aplikacije poput Good on You koje nam mogu pomoći u tome na globalnom nivou, ali i dalje ne postoji tako nesto za lokalne uslove, pa se moramo potruditi da sami istražimo.

  • Majica

    Generalštab

  • Farmerice

    Bershka

  • Cipele

    Deichmann

  • Prstenje

    Viviana Schmidt

  • Torba

    The Manual Co

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: