Da li imate preko 18 godina?

Nosiva tehnologija

Odevanje u korak sa vremenom

0
0

Minijaturizacija računara i sve naprednija tehnologija materijala, dovele su do novog trenda – nosive tehnologije. Do skora je to bila samo mala niša na tržištu različitih aksesoara u vidu narukvica koje mere puls, korake, ili potrošnju kalorija. Od skora su na to tržište ušla velika imena poput Samsunga, Ralph Lorena i Applea.

Podizanjem životnog stila i estetike na viši nivo socijalni aspekt odeće postao je sve važniji. U stanju smo da tolerišemo vrućine i hladnoću samo da bismo koordinisali boje i materijale naših autfita. Devojke žele da budu još lepše i seksipilnije noseći visoke potpetice, iako im nanose bol i donose zdravstvene probleme. Psihološke potrebe i dizajn uvek će ići ruku pod ruku. Inovacije moderne tehnologije mogu da naprave garderobu koja se više pripija uz telo ali i da ima određenu funkciju zaštite. Nosiva tehnologija je rođena za ovo. Sat sa GPS-om ili kaput sa solarnim panelima, šta god da je, prvo mora da bude stilski privlačno za čoveka, a onda i da nam omogući neke pogodnosti.

Mnogi smatraju da je budućnost mode u novim materijalima. Važni eksperimenti se vrše na ovom polju, korišćenjem najnovijih inovativnih materijala, i u konfekciji i u visokoj modi. Haute couture moda često predstavlja viziju modnog dizajnera u svojoj najčistijoj formi, i mnogi je smatraju umetnošću. Kreatori korišćenjem odevnih predmeta koji u sebi sadrže najnovije ultra rastegljive materijale mogu da naglase figuru, ali i da izbegnu komplikovana sečenja i krojenja materijala.

Primena tehnologije u modi nam pomaže da se prilagodimo višestrukim i (stalno) promenljivim životnim stilovima, a komfor, sloboda, promenljivost i funkcionalnost su ključne karakteristike koje treba da odlikuju naše odevne predmete. Najnoviji sintetički materijali i završni tretmani materijala ispunjavaju naše potrebe i pri tom imaju visoku estetsku vrednost, poželjne taktilne osobine i visoke performanse u zadacima za koje su namenjeni.

Ono što nosimo često prenosi poruku o našim izborima. Dizajneri su svesni ovoga, i znaju da izborom želimo da prenesemo društvu naše vrednovanje savremenog sveta.

Iz ugla tehnologije tekstila, većina najvažnijih postignuća su došla iz istraživanja vezanih za ekstremne sportove, i današnja „aerodinamična“ estetika ima korene prvenstveno u funkcionalnoj odeći. Internacionalni modni dizajneri ovakve materijale uključuju u svoje difuzne kolekcije, ili kolekcije sportske odeće.

Današnji modni dizajneri, primarno zainteresovani za estetiku, imaju na raspolaganju mnoštvo materijala i načina završne obrade za svoje kreacije. Pored estetike dizajneri sve više obraćaju pažnju na taktilna svojstva i performanse odevnih predmeta kojima se bave. Mnogi stvaraju specifične siluete odevnih predmeta kako bi stavili u prvi plan materijale koji su koristili.

Međutim, dok gledamo u budućnost, ne treba da zaboravimo i neke istorijske tenutke nosive tehnologije u modi, koji su utrli put današnjici.

Hussein Chalayan

Revije Husseina Chalayana odlikuju se minimalističkim setovima, i uključuju elemente savremenog enterijera, urbanizma i arhitekture, i geometrijske strukture. Konceptualna inspiracija njegovih modela odigrava se na ljudskom telu. Njegov rad prepoznatljiv je po inkorporaciji tehnologije u odeću.

Kolekcija Before Minus Now za proleće/leto 2000. godine sadržala je seriju arhitektonskih haljina koje su evoluirale iz njegove kolaboracije sa B Consultants, inženjerskom kompanijom sa sedištem u Londonu. Kao glavni motiv, haljine su imale arhitektonske žičane okvire, na čistoj beloj pozadini koja je napravljena u računarkom programu, koji omogućava dizajnerima da crtaju u trodimenzionalnoj perspektivi. Slike su bile zatim prenesene na svilene i pamučne materijale koristeći se mehanizovanim procesom štampe. Kolekcija je sadržala haljinu na daljisko upravljanje, premijerno prikazanu na festivalu u Francuskoj 2000. godine, i jasno je prikazala Chalayanov interes za tehnologiju. Haljina je sadržala aerodinamiku aviona u svojoj formi i estetici, i smatrana je trijumfom visoke tehnologije, koji je povezao modu sa tehnologijom i tehnologiju sa telom, uspostavivši dijalog izmedju tela i životne sredine. Haljina na daljinsko upravljanje je bila prva bezična naprava koja je bila prezentovana kao potpuno funkcionalni odevni predmet.

Početkom 2008. godine razvio je seriju haljina sa laserskim LED svetlima u kolaboraciji sa luksuznim brendom Swarovski. Video-haljine napravljene su od 15000 LED svetala ušivenih u tkaninu. Dok jedna prikazuje nejasne obrise ajkula u moru, druge prikazuju senkvencu cvetanja ruža a zatim njihovog povlačenja. Haljine su hipnotišuće u svojoj prirodi: lelujave bele tkanine prekrivene LED svetlima zamagljuju i deformišu slike, tako da se čini da one pulsirajući nastaju i nestaju.

Njegova kolekcija Geotrophic za proleće/leto 1999. godine uključuje čuveni dizajn stolice-haljine. Cela kolekcija oslikava postojanje nomadskog načina života i potpuno prenosivog okruženja. Ova kolekcija je nešto kasnije proširena u kolekciju After Words za jesen/zimu 2000. godine. Fokus je bio na prinudnom i dramatičnom aspektu mobilnosti, i ilustruje sentimentalni trenutak Chalayanove prisilne migracije u detinjstvu. Tokom programa, jedan od modela je transformisao mahagoni sto za kafu, u nosivu haljinu. Performans je bio baziran na ideji kako se evakuisati tokom rata, dok se racija približava, i sve bitne stvari spakovati na najbrži mogući način.

hussein chalayan coffee table dress 2

Alexander McQueen

Među ostalim dizajnerima koji su se isticali po upotrebi tehnologije u svom radu je i Alexander McQueen. Jedan od primera o kojem se nažalost malo piše, jeste kolekcija iz 1999. godine, koju je radio za Givenchy. U pitanju je robotizovano odelo od pleksiglasa. Postoji jedna anegdota koja se vezuje za događaj pred samu reviju, a o tome govori Sarah Burton (sada kreativni direktor brenda Alexander McQueen) : „Sećam se jedne kolekcije – kolekcije prêt-à-porter jesen/zima 1999. godine – koja je izmedju ostalog sadržala odelo od pleksiglasa. Čovek koji je napravio robota, deset minuta pre nego što je model izašao na pistu nam je rekao „Ukoliko se oznoji u odelu, ubiće samu sebe električnom strujom, tako da, recite joj da se ne znoji.“

IsseyMiyake

Issey Miyakeova kolekcija A-POC (A Piece Of Cloth) je kolekcija pravljena u saradnji sa tekstilnim inženjerom i prvi put je prikazana 1999. godine. Za potrebe ove kolekcije, spojili su staru nemačku mašinu za pletenje sa računarom, i dan danas koriste tu tehniku – povezivanje tradicionalnih industrijskih mašina sa računarima i najnovijim softverima. A-POC je specifčna po tome što, u nekom smislu nije dovršena, naime oni su napravili pletene cevčice sa specijalnim linijama za sečenje, a na kupcu, odnosno nosiocu je da sečenje, dovrši do kraja po svom ukusu. Tekstil posle sečenja zadržava planirani oblik i ivice, odnosno ne para se i ne izvlače mu se niti. Ovim se otvara ceo dijapazon novih mogućnosti za nosioca: haljine, suknje, majice.

issey miyake

Helmut Lang

Krajem prošlog veka, dizajneri su se približavali narednom milenijumu sa retro-futurističkim dizajnom. Za jesen/zimu 1999. godine veličanje Langovog minimalizma demonstrirano je kolekcijom inspirisanom svemirskim odelima. Lang je jedan od prvih dizajnera koji je prihvatio internet – 1998. godine prikazao je svoju kolekciju online.

helmut lang

Levi’s ICD+

Nezaboravna saradnja između Levi’s-a i Philipsa proizvela je prvi komercijalni elektronski odevni predmet: ICD+ jaknu. Vođa projekta bio je dizajner Massimo Osti, u tom trenutku vodeći u radu sa tehno materijalima. Jakna je služila kao platforma za sve osnovne potrebe jednog urbanog nomada novog milenijuma – drugim rečima napravljeni su specijalizovani džepovi za mp3 aparate, mobilne telefone i njihove kablove. Ipak, prodaja nije bila tako dobra kao što se očekivalo, ali medijska pažnja je svakako bila na visokom nivou: činjenica da mp3 plejer pauzira muziku kada počne da zvoni telefon, bila je fascinantna u to vreme, po rečima Guardiana.

Levis ICD jacket

Studio 5050’s Mbracelet

Jedna od najznačajnijih karakteristika Apple sata je to što vam omogućava da platite robu i razne usluge, bez upotrebe kartice, a takođe njegove personalizovane boje čine ga poželjnim ukrasom za vašu ruku. Ali vratimo se kroz vreme na MBracelet. Razvijena 1999. godine u Njujorku, prototip nažalost nikada nije dospeo u proizvodnju, i otišla je ubrzo u zaborav. Ova narukvica bila je predviđena da se pravi u osam jarkih boja, i omogućavala je uplatu novca putem bankomata. Očigledno je bila previše napredna za svoje vreme.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: