Da li imate preko 18 godina?

Nismo bili na Couture Week-u, ali znamo šta nam se sviđa

Uvek se javlja ono "gde bi ovo nosila", ali u tome je bit, zamišljati kako bi u nekom drugom vremenu ili univerzumu ove kreacije savršeno pristajale tituli kraljice kakva jesi.

2
0

Završen je još jedan pariski Couture Fashion Week i, iskreno, ne mogu da dočekam sledeći. Postoji nesto magično u tim ručno rađenim kreacijama, za koje je izdvojeno toliko vremena samo da bi u 10 minuta izazvale euforiju ili potpunu ravnodušnost. Znam da se uvek u glavi javlja ono “gde bi ovo nosila” ali u tome je bit, ostaviti neke stvari mašti i zamišljati kako bi u nekom drugom vremenu ili nekom drugom univerzumu, ove kreacije savršeno pristajale tituli kraljice kakva jesi.

810

Naravno da se jave poneki promašaji, i retko se desi da mi se cela kolekcija u potpunosti sviđa, a još ređe da mi se niti jedan komad ne svidi, kao što je ove godine bio slučaj sa Armani Prive kolekcijom. Dominiralu su narandžasti tonovi, pa sam stekla utisak da gledam u gomilu haljina za plažu koje mozes naći na policama H&M-a. Isto tako, razočaranje je došlo i u vidu Vetements-a, koji u normalnim uslovima neizmerno volim zbog sirovog izgleda, ali ovaj put mi se čini da su prestali da razlikuju ready-to-wear od haute couture, stoga sam ostala ravnodušna prema kreacijama koje se iznova ponavljaju. No, vremena za popravni ima, a ovaj članak ću posvetiti onim kreatorima kojima to vreme nije neophodno.

Iris Van Herpen

Sa razlogom na prvom mestu, kolekcija Between the Lines izgleda kao pravo umetničko delo u koje bih danima mogla da zurim dok mi se po glavi mota “kako je ovo izvodljivo”. Sam proces izrade je trajao duplo više nego kod bilo kog drugog dizajnera, a svila je korišćena kao osnovni materijal. Ono što me je posebno fasciniralo je način na koji su izrađene linije, za koje sam u početku mislila da su samo printom oslikane, ali znajući da kod njenog dizajna ništa nije jednostavno, upustila sam se u istraživanje. U kolekciji se nalazi 16 haljina, od kojih samo haljina koja je otvorila reviju sadrži 32 ručno rađene linije, procesom ubrizgavanja tečnog poliuretana.  Ova informacija je istovremeno odgovor na moje pitanje i razlog da ostanem zadivljena. Iris je još jednom uspela da me teleportuje u svet high-tech budućnosti, te nije ni čudo što je sintezom inženjeringa, optičkih iluzija i besprekorne izrade ostala  nenadmašna u svetu visoke mode.

Guo Pei

Bez obzira što odaju utisak kostima više nego visoke mode, kreacije kineske dizajnerke Guo Pei su ostavile  utisak verovatno zbog moje opsesije srednjim vekom i bledim tenom. Marija Antoaneta je pre nego što je poslata na giljotinu bila smeštena u ‘The Conciergerie’, nekadašnjem zatvoru u Parizu, a revija je odisala nekom sličnom srednjevekovnom misterijom koja se kroz korsete, vez od dragulja i smele krojeve uklopila u moderno doba. Kolekcija je prožeta konceptualnim haljinama, kao što je ona sa zlatnim plisiranim donjim delom, koji evocira na omot od kolača zbog kojih je na kraju Antoaneta sebi presudila. Guo je inspiraciju našla i u muralima katedrale St. Gallen u Švajcarskoj, gde je izrađena većina materijala za ovu kolekciju. 10/10 za priču i izvođenje iste, no ono što me je malo razočaralo u nekim momentima je utisak da gledam dizajn McQueen-a, prvenstveno misleći na glomazne štikle i uvodnu kreaciju sa masivnom krunom. Sveukupno oduševljenje, stoga, baziram na subjektivnom osećaju više nego na kreativnosti. Pored toga, muzika je bila sjajna.

Maison Margiela

Galijanov povratak među trezne ga je vratio na velika vrata kreativnosti, i taman kad smo očekivali da od nekadašnjih mogućnosti nije ostalo ništa – došao je da nas razuveri. Drago mi je, neizmerno drago, jer sam zbog njega znala noćima biti budna, a dok bih zadivljeno zurila u svaku reviju koja je imala neku posebnu priču, ponekad sam imala utisak da gledam film gde je sve izrežirano onako kako bi trebalo da bude. Ovaj put se vratio sa pričom o savremenoj omladini koja živi kroz aplikacije društvenih mreža, te je na svojstven način i kroz simbole uspeo da prikaže stres i neprijatnosti sa kojima se suočavamo danas. Spojem prošlosti i sadašnjosti, kroz duguljaste šešire koji evociraju na američku proslosti, i mrežaste maske nalik na filtere koji se nalaze u aplikacijama poput Snapchat-a, Galijanova ideja je bila da izbriše granice prošlosti i sadasnjosti, te maestralno ukaže da je sve svedeno na memoriju osećanja. Ova ideja se oseća i dekonstruiše kroz haljine i kapute koje nalikuju na kavez, te kroz meni možda omiljenu haljinu, koja nalikuje na kaput sa 3D licem napravljenim od tila i time podseća na duh – možda duh prošlosti koji nas sve progoni.

Nekoliko kreacija Elie Saab i Alexandre Vauthier su ostavile utisak, ali posebni odeljak ovim putem neće dobiti jer 2,3 kreacije ne čine celu kolekciju, a i deluje mi  da ustaljena estetika Elie Saab postaje dosadna jer su razlike između prikazanih kolekcija iz godine u godinu minimalne. Sa druge strane, Alexandre Vauthier, koji očajnički pokušava da urbanizuje i promeni pogled na haute couture kao na mesto raskošnih haljina, nekako ne uspeva jer – kolika god bila snažna lična potreba da se napravi promena – kožne pantalone sa cibzarima su prošlogodišnja moda, a i džemperi sa cirkonima ne piju vodu. Kako god, bilo je momenata u kojima su bili na pragu da me razuvere, stoga im ostavljam još jednu priliku do sledećeg viđenja. I da, Versace, vrati se, molim te. Nedostaješ nam.

 

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: