Da li imate preko 18 godina?

Uvek mi je važno šta nosim

Nevena Janković o svom stilu koji je sveden, jednostavan i pročišćen, uz poneki ekstravagantni komad.

Ti si iz Beograda otkuda u Beču?

Pre nekih četiri godine smo se moj dugogodišnji partner i ja iz Beograda preselili u Beč. On se još kao dvadesetogodišnjak već odvikao od života u Beogradu nakon studija u Parizu i Londonu, pa mu je povratak u Srbiju, iako na počeku zanimljiv, postao težak i pomalo obeshrabrujuć. Na njegovu inicijativu smo došli u Beč. Imali smo određenu podršku i infrastrutkuru zahvaljujući njegovoj porodici pa je taj egzistencijalni element donekle bio rešen. Ono što je trebalo dalje napraviti je zapravo bio popriličan izazov.

2016-ba-nevenajankovic-1280px-nk-20

Šta ti prija u Beču, a nisi mogla ili imala u Beogradu?

Prijaju mi neke osnove stvari koje olakšavaju svakodnevni život poput gradskog prevoza koji dobro funkcioniše bez obzira na godišnje doba, ideja da je i bicikl legitimno prevozno sredstvo, kvalitet vode u česmi i nezagađen vazduh.

Beč dosta ulaže u kulturu i institucije dobro funskcionišu. Grad je ispunjen najrazličitijim sadržajima kojih ima toliko puno da ih je teško sve ispratiti. Ima dobrih muzeja i izložbenih prostora sa izuzetno zanimljivim programom. Neke od tih izložbi ne možemo da vidimo u Beogradu jer su produkciono neizvodljive i finansijski zahtevne.

Dopada mi se multikulturalizam koji je vidljiv na svakom koraku, ali isto tako treba da bude prisutan u svim porama društva i na svim nivoima te i u pomenutim institucijama, na čemu treba još uvek i kontinuirano da se radi. S druge strane, Austrija je socijalna država gde je pozicija radnika zaštićena i poštuju se njegova prava, što smatram jako važnim, s obzirom da je retko gde još uvek tako. Gledajući sa profesioanlne strane, uz ozbiljan i predan rad stvari deluju mogućim i rezultati uloženog truda postaju opipljiviji. Vaš rad počinje da ima smisla.

Iako ima svojih mana, verujem da ovako uređen grad ipak pruža veliki broj mogućnosti i novih perspektiva.

Šta ti nedostaje iz Beograda?

Sestra Nataša, roditelji i prijatelji. Zelene pijace i frizer. Spontane kafe u letnjim baštama. Nekada su to bile i otvorene radnje nedeljom, što u Beču nije slučaj, ali sam i to prihvatila kao pozitivnu stvar. Treba da postoji bar jedan dan u nedelji kada se ne radi i kada čovek ne mora nešto da kupi.

 

Čime se baviš?

Kada sam došla u Beč 2013. godine, osnovala sam organizaciju BLOCKFREI, koju vodim zajedno sa partnerkom Jelenom Kaludjerović koja se iz Beograda u Beč preselila pre nekih 12 godina. Aktivno radimo projekte u polju savremene umetnosti, kao i projekte koji imaju izraženu socijalnu notu. Kroz partnerske projekte često sarađujemo sa zemljama Jugoistočne Evrope.

Tokom 2012. godine sam sa Natašom i sa još 3 prijateljice (Dankom Dimitrijević, Janom Dolečki i Marinom Giunio) pokrenula književni festival ŠUŠUR! Festival od riči koji se već 5 godina redovno održava u Korčuli.

Uglavnom se bavim kulturom i kako je to po pravilu prekarno polje gde god da živimo, ponekad uradim i neku reklamu ili editorijal što dođe kao neka injekcija za kućni budžet.

2016-ba-nevenajankovic-1280px-nk-31

Da li tvoj posao utiče na tvoje odevanje?

Sigurno da utiče. Ne osećam se previše udobno kada sam casual odevena za sastanke ili npr. otvaranja izložbi ili festivala. Važno mi je da ono što nosim bude u skladu sa mojom prirodom, da u isto vreme ima svoju funkcionalnost i posebnost. Na taj način ispoštujem i sebe, ali i ljude oko sebe. Tako ja to doživljavam. Opet, nemam problem ni sa tim ako nekome to nije nimalo važno. Ipak smo svi mi različiti i individue za sebe.

Da li promena sredine, grada utiče na tvoje odevanje? I ako da, na koji način…

Utiče svakako. Na Korčuli gde redovno letujem dozvolim sebi mnogo više boja i lepršavaijih materijala. Nema toliko strogih krojeva. Takav je kontekst i takvi materijali prijaju i telu i oku. Tamo se osećam slobodnije da eksperimentišem. Pa tako postoje stvari koje samo i isključivo tamo nosim, poput turbana, ekscentričnijeg nakita, sandala sa visokom petomi i sl. U tom mizanscenu one dobiju svoje potpuno legitimno mesto. Sa Natašom i prijateljicama često napravimo sasvim spontani fashion show i tako prodefilujemo kroz stari grad dok ne dodjemo do omiljenog vinskog podruma i u takvim “toaletama” posedamo na stepenice. To je nešto što radimo zbog sebe, da se zabavimo i prepustimo kreativnosti i još više ulepšamo to zajedničko vreme.

Koliko pažnje posvećuješ odevanju?

Možda to tako ne izgleda uvek, ali posvećujem pažnju odevanju svakodnavno. Uvek mi je važno šta nosim i da li sam OK sa tim. Da li je udobno, funkcionalno i u okvirima ličnih estetskih merila.

Pažljivo kupujem odeću. Volim da je od prirodnih materijala. Veoma se razočaram kad neka stvar brzo propadne jer nije bila dovoljno dobro napravljena, tj. kvalitet materijala nije bio zadovoljavajuć. Brza modna industrija jeste drugi najveći zagađivač na planeti pa gledam da kad god mogu priuštim nešto malo kvalitetnije. Zato volim i kada mi sestra pokloni nešto svoje što je već iznosila, a pokazalo se izdržljivim ili što je pronašla na buvljaku a podsetilo je na mene. Takođe mi je super kad mi nešto sašije kod svoje šnajderke. Bake i mama su kupovale uvek neke dobre materijale koji su ostajali često neiskorišćeni, pa ih je ona preuzela i komadi koji izlaze iz te radionice su porpilično impresivni.

Najdraži komad odeće koji poseduješ?

Mislim da je to haljina koju sam nosila za svoje venčanje. Hladno bela Gucci koktel haljina. Jednostavna i posebna. Kad obučete takav neki komad promeni vam se držanje tela, stav koji imate prema sebi i drugima, osećate se glamurozno i šik.
Verovatno je više nikad neću obući, poslužila me dobro kad je trebalo pa će imati zauvek svoje mesto u ormarskoj arhivi.

Najstariji komad odeće koji poseduješ?

Nedavno sam se selila pa sam dosta svojih stvari koje više ne nosim donirala. U početku mi je bilo teško da se odvajam od njih, ali sitaucija diktira pravila, pa sam se sada svela na nekoliko vintage stvarčica. Između ostalog, ova haljina sa fotografija je i najstariji komad odeće koji posedujem. To je vunena haljia moje mame koju nosim u nekim specijanim prilikama. Svojevremeno ju je kupila u Italliji, kad se to tako radilo, i obukla svega par puta. Kaže mi tako ponekad, našoj građi ne stoji trikotaža. Slažem se sa njom, ali ovde pravim izuzetak. Haljinu brižljivo čuvam u lavandi i obučem je kad malo zaboravim na taj minimalizam u kome se već neko duže vreme osećam najudobnije. Imam i jednu starinsku posrebrenu metalnu torbicu, vrlo delikatnu. Nešto između clutch i pouch, koju nosim samo ponekad, uz odgovarajuću toaletu.

Šta nikada ne bi obukla?

Krzno bi mi bilo teško da stavim na sebe s obzirom da je proces dobijanja odevnog predemta od krzna poprilično jeziv. Dok, takođe, i vuna za koju mislim da je dobar prirodni materijal, u modnoj industriji nastaje u upitnim uslovima. Dosta pratim šta objavljuje PETA i sve te uznermiravajuće slike me teraju da se zamislim nad mnogim stvarima, od toga šta od namernica i kozmetike konzumiram do odeće koju kupujem. Rizikujem da budem licemerna, (s obzirom na odevne predmete odabane za ovaj editorijal), ali sve više razmišljam o odeći koja ima taj kvalitativni tag conscious, organic, fair trade i sl. Uglavnom su ti proizvodi skuplji, ali su na duže staze investicija, pre svega u nas same, a onda i u svet oko nas. Takođe ne volim da se obučem tako da izgledam kao da sam upravo iskočila iz izloga i odevnoj kombinaciji nisam dala neki svoj identitet.

2016-ba-nevenajankovic-1280px-nk-61

 

Kako bi opisala svoj stil?

Sveden, jednostavan i pročišćen sa ponekim ekstravagatnijim komadom.

Album, pesma kom se uvek vraćaš?

Sasvim prikladno za ovu rubriku, pade mi na pamet pesma koja će mi uvek biti aktuelna Style It Takes – Lou Reed & John Cale.

A ovih dana mi je u loopu New Decadance, novi album Michelle Gurevich (ex Chinawoman). Ali tu su uvek klasici poput Toma Waitsa, Leonarda Cohena, Nicka Cavea i dr.

Film kom se uvek vraćaš?

Volim vanvremenske ekstravagantne kostime Givenchy-a ovekovečene u filmovima sa Audrey Hepburn. To je svojevrsni kliše, ali tim filmovima se rado vraćam. Inspirativni su mi. Dok smo odrastale, sestra i ja smo “gutale” filmove na TNT-u, i zavolele veliki broj klasika. Takođe su mi i ekranizacije drama Tennessee Williamsa jedne od omiljenih. Od domaćih filmova je to film Štefica Cvek u raljama života.

Gde odeš kad hoćeš da se zabaviš?

Druženje sa prijateljima mi je je vid zabave. Clubbing me umara pa preferiram druženje uz neko vino i večericu. Nemam baš puno vremena za to, pa mi ponekad nedostaje spontao okupljanje i piće s nogu, kako sam u Beogradu donedavno funkcionisala.

Omiljeno mesto u Beogradu, i u Beču?

Volim razna mesta u Beogradu, npr. Kafe Centrala u Siminoj koji poseduje autentičnost i prijatnost. Volim da svratim u Od Usta do Usta, kao i da pozdravim društvo u Lozničkoj. KC GRAD je mesto koje će mi uvek biti drago. Provela sam nekoliko godina radeći tamo i sa ljudima iz tog vremena sam i dalje u bliskim odnosima pa nam to dođe i kao prirodno mesto okupljanja. Tamo se osećam kao kod kuće. Nisam imala vremena da obiđem sva nova mesta koja su se otvorila od kada sam se preselila, ali kako sam tokom novogodišnjih praznika u Beogradu, imaću malo vremena da istražim. Volim Beograd u to vreme jer dođu prijatelji sa razlilčitih strana, vrate se kući, pa nam je to jedinstvena prilika da budemo na okupu.

U Beču volim sa kolegenicom i prijateljicom Jelenom da odem u Anzengruber gde razgovaramo o poslu, životu i o tome kako volimo tu da dođemo jer je uvek dobra atmosfera. Dok je bilo lepše vreme, često bismo odlazile u predivan park Augarten, ležale na travi, čitale, i na njeno insistiranje igrale badminton. To je bilo zabavno.
Volim i Kafka kafe gde često znam da budem samo u društvu svog lap topa i starog plakata Romy Schneider, gde uspem da završim neki posao koji mi za radnim stolom nije baš polazio za rukom.

2016-ba-nevenajankovic-1280px-nk-69

Nešto za kraj.

Dopada mi se stil i Iris Apfel, Björk, Róisín Murphy, i ali i neke kreacije Victorie Beckham. Uvažavam individualnost i različitost u odevanju, kao i doslednost sopstvenom stilu.

  • Vuneni kaput

    Mango

  • Kapa od kašmira

    COS

  • Sintetički šal

    Zara

  • Vunena haljina

    Vintage komad nasleđen od mame

  • Kožne cipele

    Neke italijanske

  • Kožni ceger

    Kupljen na ulici u Veneciji

  • Kožne rukavice

    Poklon od sestre

  • Naočare

    Ray Ban

  • Zlatni prsten

    Poklon od svekrve

Lajkuj:

Komentari:

  1. Leposava Spasic says:

    :-)

Ostavite komentar:

Slični članci: