Da li imate preko 18 godina?

Ljubi psića svog

Industrija luksuznih asesoara za pse bukvalno postoji hiljadama godina. Ima li sve to smisla?

2
0

Od predinastičkog Egipta, preko renesanse do 2011. i prve modne revije odeće i asesora za pse u Njujorku bogati vlasnici kite svoje ljubimce. Da li je to akt bezrezervne ljubavi ili malograđanština, snobizam i truli konzumerizam i kakva je inostrana, a kakva srpska ponuda luksuznih stvari za „najboljeg čovekovog prijatelja“?

Ljudi se vezuju za kućne ljubimce. Posebno za pse i mačke, što znamo i sami ili iz sopstvenog primera (ukoliko imate ljubimca) ili iz primera bližnjeg koji svoju mačku, a u mnogo većem broju slučajeva psa postavljaju kao centar sveta dodelivši mu ulogu jednaku članu najbliže porodice. Nekada je opsesija kućnim ljubimcem opravdana željom dece ili emotivnog partnera za još jednim članom porodice, nekada sopstvenom usamljenošću i željom za osećajem odgovornosti koji se stvara iz brige za još jedno živo biće u domu, a nekada iz porodične tradicije – roditelji ili baka i deda su voleli ljubimce, a ta ljubav se, nepatvoreno, prenosi generacijama.

Bronzana skulptura buldoga Tomasa Kartiera iz 1900. procenjena na 2.500 dolara

Po psihološkim praksama kasnog 20. veka odnos između vlasnika i kućnog ljubimca, posebno psa, pomaže razvijaju društvene podrške i partnerstva u smislu razvijanja osećaja za odgovornost ka drugom ljudskom biću i razvijanja alata kojima postajemo svesni sopstvenih postupaka u brizi o drugom, što na direktan načim proizvodi i društvenu odgovornosti prema drugim činiocima naše zajednice. Zvuči prekomplikovano? Za psihologa Borisa Levisona to je bilo ključno kada je krajem ’60-tih godina prošlog veka, radeći sa zatvorenom i nekomunikativnom decom, slučajno poveo psa na jednu od psihoterapeutskih seansi. Deca su se odmah otvorila i od ovih slučajnih otkrića rodila se čitava grana psihoterapije koju je Levinson opisao u dve knjige: „Dečija psihoterapija zasnovana na radu s kućnim ljubimcima“ iz 1969. i „Ljudsko-životinjski razvoj“ iz 1973. Ono što je Levinson započeo tada Leo. K. Busted definiše u kovanicu „veza između životinja i ljudi“ na naučnom skupu u Beču 1983. Busted svoj revolucionarni rad zasniva na rezultatima Levinsona i čuvenog austrijskog prirodnjaka Konrada Lorenca, dobitnika Nobelove nagrade za medicinu zbog  ispitivanja korena ljudskog ponašanja. Ove korene ispitivao je upravo analizirajući odnose ljudi i ptica u čemu je bio pionir napisavši i dalje najrelevantnije naučno delo o odnosu ljudi i životinja, „Govorio je sa životinjama“ prevedeno na skoro sve svetske jezike, uključujući i srpski. Bustad tada vezuje životnje za svoju „teoriju društvene podrške“ smatrajući ih osnovnim psihološkim alatom u stvaranju osećaja empatije i društvene odgovornosti.

Jasno nam je da su kućni ljubimci bitni za socijalizaciju i izgradnju osećaja odgovornost, ali zašto ih moramo u smislu stila i mode i tretirati poput pravih partnera? Prvi primeri luksuznih stvari za pse idu mnogo dalje od razgovora sa pticama Konrada Lorenca i nalazimo ih u 1440 godini pre nove ere. Naime, u grobnici egipatskog plemića Maiharpiri nađena je ukrašena kožna pseća ogrlica oslikana prizorima iz lova. Pored umetničkog dela stajalo je ime ljubimca – Tantanouit – a arheolozi pretpostavljaju da je ogrlica sahranjena pored gazde iz želje da mu se pridruži u zagrobnom životu u koji su drevni Egipćani verovali. U nešto slično su verovale i slovenske paganske velmože te se različiti povodci, ogrlice i pseći asesoar može naći i na našim arheološkim nalazištima.

Od vremena starog, dobrog Lepenka idemo u srednji vek gde su engleski plemići stavljali srebrne, zlatne, svilene i somtske ukrase na pseće ogrlice čime su obeležavali broj preživljenih bitaka od strane ljubimca, a procvat ukrasne percepcije psećih ogrlica počinje u vreme renesanse, kada su plemići na ogrlici svoih pasa stavljali katance izrađene od najfinijih materijala sa ključem koji su samo oni imali. Ovi katanci su prikazivali moć i bogatstvo velmoža i neretko su bili od platine, zlatna, sa dijamantskim ukrasima. Ono što viđamo i danas na ulicama stranih, ali i naših gradova, a to su psi obučeni u odgovarajuću odeću modne vrednosti aktuelnog stila, prvi pisani trag ima u 1900 kada je slikan buldog u odgovarajućoj odeći ljudskog kroja.

obučeni buldog slikan početkom 20-og veka, National Library of Congres foto dokumentacija.

Dakle, manimo se psihologije i socijalizacije – naš psić mora biti stilizovan bar onoliko koliko smo mi stilizovani. Ili makar onoliko koliko imamo para u novčaniku. Sve to dolazi na svoje 2011. kada je u njujorškom Brajant parku organizovana prva modna revija za pse pod imenom „Last bark“ na kojoj su i poznati dizajneri izložili svoje radove kao što je Aleksandar Vang.

Sada je tržište proizvoda za pse gotovo jednako kao i za ljude. Da stvari dizajnirane isključivo za ljubimce nisu više luksuz pokazuje i nova kolekcija Ikeinog nameštaja za pse i mačke pod imenom Lurving (na švedskom „dlakavi“). Sada imate priliku da, ne samo sebi, povoljno pazarite policu ili sto nego i vašem Reksu, Mili, Šapici ili kako god vam se zove ljubimac.

Ikeino carstvo za pse i mačke.

A gde smo tu mi? Pored smehotresnih vesti sa početka milenijuma da je učesnica svih prošlih, sadašnjih i budućih rijaliti emisija i veliki fan Vojislava Šešelja, Vesna Rivas, krstila svoje čivave što je i potvrdila u jednom od rijalitija, dok je druga velika estradna zvezda Seka Aleksić pre 10 godina najavila svoju modnu liniju za pse „Queen for dogs“ inspirisanu njenom, gle čuda, čivavom Cezarom, Beograd ima nekoliko mesta gde se vaš ljubimac može osećati čak i bolje nego da je čovek.

U novobeogradskom naselju Belvillle otvorena je franšizna slovenačka pekara za pse „Hov hov“ gde dobrostojeći stanovnici mondenskog kraja Novog Beograda mogu svojim ljubimcima priuštiti najbolje kolačiće. Takođe, na Dorćolu je otvorena multibrend koncept prodavnica luksuznih torbi, ogrlica, odeće i obuće za pse, Canefina, gde možete ozbiljno častiti vašeg ljubimca i to, naravno, za ozbiljnu sumu novca.

Ono što je sigurno – psi su dobar biznis. Samo prošle godine industrija proizvoda za njih napravila je neverovatan profit od 30 milijardi dolara. Onda i ne čudi što i Luj Viton i Svarovski imaju specijalne linije ogrlica i povodca za pse.

autor fotografije istolethetv, Hong Kong, Kina, izvor Wikipedia

I kako, na kraju, objasniti potrebu vlasnika da od svog psa naprave modnu ikonu? Konzumerizam u kombinaciji sa sociološkim elementom već navedenim u tekstu dovodi do toga. Uostalom, jedan od prvih sociologa i neokantista, Georg Simmel, tvrdi da se ljudi izražavaju pomoću stila koji predstavlja manifestaciju naših unutrašnjih osećanja. Po njemu naš stil predstavlja naš ukus, naše vrednosti, i, što je najbitnije, naš status. Isto je i sa psom – nismo ga obukli jer on to želi već zato što preko njega izražavamo naše želje, simbole i ukus. Koliko to sve ima smisla procenićete sami.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: