Da li imate preko 18 godina?

Kontroverzni fotografi modne industrije

Zanimljivi umetnici čiji rad šokira javnost – Terry Richardson, Helmut Newton, David LaChapelle...

Jasno je da je lakše prodati proizvod ukoliko postoji doza kontroverze, odnosno, kako bi se u narodu reklo – sex sells. Fetišizam, provokacija, degutantna tematika – sve to su načini na koji su fotografi uspevali da zaintrigiraju masu i steknu veću popularnost.

Modna fotografija postoji skoro koliko i sama fotografija – još od sredine devetnaestog veka. U prvoj polovini dvadesetog veka, modne fotografije su već bile sastavni deo magazina. Tokom 1920-ih i 1930-ih, Vogue i Harper’s Bazaar su bili najveći rivali, i predvodnici u polju modne fotografije.

Od tada modna fotografija je ta koja može da nam ispriča priču, reflektuje određeni lifestyle ili atmosferu koju fotograf isprojektuje – u odnosu na scenografiju, kostim, i samog modela. Između ostalog, postoji veliki broj fotografa koji pokušava da se kreće na ivici između umetnosti, lepote i vrednosti šoka, i naravno, malo onih kojima uspeva. Mnogi su kritikovani jer se njihov rad ponekad graniči sa pornografijom, a mi izdvajamo najupečatljivije među njima.

 Irving Penn

Irving Penn rođen je 1917. godine u rusko-jevrejskoj porodici u Njudžerziju. Završio je industrijski dizajn i dve godine se bavio time kao freelancer, dok 1940. godine nije došao na poziciju art direktora Saks Fifth Avenue. Tamo je ostao samo godinu dana, a zatim je napustio posao da bi se posvetio slikarstvu i fotografiji. Kada se napokon vratio u Njujork ponuđeno mu je radno mesto u Vogueu u kandelariji za art direkciju. Njegovi klijenti bili su između ostalih Issey Miyake i Clinique. Penn je bio među prvima koji su težili jednostavnosti tako što je postavljao modele ispred belih i sivih pozadina. Fotografisao je čak Marcela Duchampa i Pabla Picassa.

Helmut Newton

Newton je bio fotograf nemačko-australijskog porekla. Njegov stil bi se mogao nazvati hibridnim, a sadržao je elemente mode, erotike, portreta i dokumentacije. Status poznatog fotografa stekao je 1960-ih kada su Vogue i Harper’s Bazaar objavili njegove fotografije. Bio je publikovan i od strane magazina kao što su Playboy, Marie Claire i Elle. Nekolicina fotografija ima dozu voajerizma i fetišizma, kao i elemenata lezbejstva i sadomazohizma. Jedna od njegovih čuvenih fotografija  rađena za Vogue, prikazuje dve devojke koje stoje u pustoj ulici, jednu potpuno nagu u visokim štiklama, a drugu u Yves Saint Laurent odelu sa zalizanom kosom. Još jedna od poznatih serija koje je radio za Vogue, a kombinuje njegovu potrebu za erotikom i glamurom, bila je fotografija modela odevenog u kostim zečice (asocijacija na Playboy) koji poluobnažen stoji na terasi sa velikim zečijim ušima na glavi, a iza nje se nalaze oblakoderi Njujorka. Uprkos tome što je bio jedan od najuticajnijih i najslavnijih modnih fotografa, Newton se nakon srčanog udara 1972. u svom radu fokusirao na aktove.

 

Chris von Wangenheim

Rođen u Berlinu, u aristokratskoj nemačkoj porodici, završio je arhitekturu. Nakon toga odlučuje da se bavi fotografijom koju je oduvek voleo, i seli se u Njujork. Godine 1967. započeo je saradnju sa američkim Harper’s Bazaarom (1970. sa italijanskim), a od 1972. stalni klijent mu postaje Vogue, Esquire, Playboy i Interview. Između ostalog je fotograf koji je uradio najviše fotografija čuvenog modela Gie Carangi (možda vam je poznata iz istoimenog biografskog filma, u kom je glumi Angelina Jolie). Njihova saradnja je imala smisla, jer je rad von Wangenheima bio miks glamura i tragedije, a takav je uistinu bio i njen privatni život. Među najvećim klijentima našli su se i Revlon i Christian Dior.

gia carangi

Guy Bourdin

Bourdin je bio francuski modni fotograf poznat po svojim provokativnim fotografijama. On je prvi fotograf koji stvara kompleksni narativ. Bio je samouk. Tokom služenja vojske, stekao je osnovno znanje vezano za fotografiju. Kada se vratio u Pariz, izdržavao je sebe na razne načine ali je i dalje crtao, slikao i fotografisao. Nakon prve izložbe radova potražio je mentorstvo Mana Raya. Po nekim izvorima, šest puta je dolazio do njegove kuće da ga potraži, ali ga Rayova supruga nije puštala, i tek sedmi, kada je sam Ray otvorio vrata, Bourdin je pozvan u kuću. Njegov rad je izuzetno senzualne prirode i ujedno šokantan. Radio je za prestižne magazine – Vogue i Harper’s Bazaar, i kampanje za brendove poput Chanel, Gianni Versace, Issey Miyake i Loewe.

 

guy 2

David LaChapelle

LaChapell je karijeru započeo vrlo rano, sa jedva sedamnaest godina, kada mu je Andy Warhol pomogao da dobije posao u Interview magazinu, i tada mu je navodno dao savet „Radi šta hoćeš, dokle god svi izgledaju dobro“. Tokom tog perioda družio se sa Basquiatom. Poznat je po fotografijama inspirisanim istorijom umetnosti koje često sa sobom nose poruke socijalne prirode. Njegov rad je opisan kao „kič pop surealizam“. Inspiracija su mu Caravaggio, Dali, Koons, Warhol… Možda najpoznatija i najprovokativnija kampanja koju je uradio bila je za Diesel, crno bela fotografija na kojoj se dva mornara ljube.

lachapelle

Steven Klein

Nakon što je završio studije slikarstva, Klein je počeo da se bavi fotografijom da bi zaradio novac. Godine 1985. prvi komercijalni posao bila mu je kampanja za Christian Dior. Njegov rad prožet je elementima sadomazohizma, simbolima potlačenosti, homoeroticizmom, zamenom rodnih identiteta i poznatim slavnim klijentima kao što su Brad Pitt, Madonna, Rihanna, Lady Gaga… Fotografije su upečatljivog karaktera, konceptualne, jakih kontrasta – u kombinaciji sa suludim idejama na setu. Anna Wintour je jednom izjavila kako Kleinu možete da date haljinu, a dobićete devojku u haljini koja stoji u bašti sa robotom – toliko je bogata njegova mašta. Što se tiče modnih kuća, radio je za Louis Vuitton, Balenciagu, Toma Forda, Calvin Klein, Dolce&Gabanna, Chanel, a naravno često možemo videti i njegove editorijale u magazinima kao što su Vogue, W Magazine, I-D…

Jurgen Teller

Studirao je fotografiju u Minhenu. Da bi izbegao služenje vojske, naučio je engleski, i 1986. godine se preselio u London. Njegova fotografija je sirova, preeksponirana, i koristi Contax G2 fotoaparat, a estetika je između umetnosti i reklame. Radi u koloru, i često ga možemo videti da se pojavljuje na fotografijama koje izrađuje. Prvi put je primećen kada je uradio naslovnicu za nemački Süddeutsche Zeitung magazin sa Kristin McMenamy kojoj je na grudima karminom pisalo Versace. Godine 1997. počinje saranja sa Marc Jacobsom. Od tada je uradio veliki broj kampanja za modne kuće kao što su Vivienne Westwood (možda jedna od najkontroverznijih fotografija koje je izradio je portret nage Vivienne, u njenim sedamdesetim), zatim Helmut Lang, Celine, Yves Saint Laurent. Od magazina u kojima je prikazivan njegov rad, najprestižniji su Vogue, W Magazine, Another Magazine, I-D… Prošle godine je učestvovao u interesantnom projektu u kom je fotografisao Kim Kardashian, a ulogu stiliste imao je Kanye West.

Terry Richardson

Richardson je rođeni Njujorčanin. Njegova majka je bila glumica, a otac modni fotograf koji se borio sa šizorenijom i zavisnošću od droga. Možda čak i najkontroverzniji, započeo je svoju bizarnu karijeru još 1995. godine sa fotografijom jedva punoletne Katharine Hamnett na kojoj ona nosi kratku suknju, a vire joj pubične dlačice dok sedi raširenih nogu. Od tada je poznat široj javnosti kao silovatelj i štićenik velikih brendova i modnih magazina. Njegova klijentela je pored mnogih zvezda bio i Barack Obama. Fotografiše najčešće ispred bele pozadine, sa jakim kontrasti i blicem. Radio je za GQ, Tom Ford, Marc Jacobs, Rolling Stone, Vogue, Harper’s Bazaar, Vanity Fair, I-D, VICE… Mnogi modeli su javno govorili o tome kako su imali probleme na snimanjima, na kojima, na ivici seksualnog zlostavljanja, forsira nepotrebne seksualne poze i preteranu nagost. On je naravno demantovao ove priče, a šta je istina ostaje pitanje.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: