Da li imate preko 18 godina?

Kad porastem biću asocijalna

Od crnog vinil mantila do pastirske nošnje. Žene na filmu koje su zaslužne za Bojanino modno osvešćivanje!

Ovo nije još jedna tužna balada mog života, već uzdizanje svih žena na filmu koje su imale uticaj na moje odrastanje i modno osvešćivanje kroz sve faze histerije i puberteta. Kad kažem odrastanje mislim na jednonedeljno zatvaranje u sobu i maraton filmova kao izgovor za ignorisanje socijalizacije, jer što da se troši vreme na bespotrebno brbljanje kad je fikcija zanimljivija. 

Sèverine (Belle de jour 1967)

Yves San Loran je lično bio zadužen za svaki kostim koji Catherine Deneuve nosi u filmu i već nam je jasno da se radi o revolucionarnom ostvarenju o kome se priča decenijama, ne samo zbog činjenice da je Yves nadmašio očekivanja, već i zbog teme filma koji je po prvi put otvoreno prikazao ženske seksualne fantazije. Očekivalo bi se da u skladu sa temom, 1967. godinom i popularizacijom mini suknji budu i ovi kostimi, međutim ideja je bila da se film ovekoveči minimalistički krojenim komadima sa dozom classy fetišizma kako bi se karakter dodatno razradio i dobio na autentičnosti, bez roka trajanja. Ideja je očigledno bila uspešna, a najupadljiviji mi je crni vinil mantil koji stoji kao dokaz da današnji dizajneri izmišljaju toplu vodu sa “novim” trendovima.

Mirtha Jung (Blow 2001)

Psihotična Kolumbijka navučena na belo možda i nije najbolja formula za ženiti, ali dobroj ribi u teksas kombinezonu je sve oprošteno. Za Penelopin izgled su većinom zaduženi dobri geni i kostimograf Mark Bridges koji je kroz 40 različitih kombinacija uspeo da dočara eru žurki, šljokastih haljina i natapirane kose. Kako bi prikazao različite decenije mode okretao se vintage buticima Los Anđelesa sa high-end brendovima, jer je boje tipične za 60′ 70′ i 80′ bilo nemoguće identično prekopirati u modernoj proizvodnji, a dijamantske ogrlice koje Mirtha nosi u više navrata tokom filma su na set donešene sa specijalnom pratnjom, pure disco shit my friend.

Alexandra, Jane i Sukie (The Witches of Eastwick 1987)

Film je odličan ako želite da mozak isprete američkom ‘horor’ limunadom s’ kraja osamdesetih, s obzirom na to da je priča mlaka, da ne kažem glupa. Međutim situaciju su izvukli sa glavnim glumicama Susan Sarandon, Michelle Pfeiffer i Cher, koje su mlade i sveže. Kostimografkinja Aggie Guerard Rodgers, koja je sarađivala sa Tim Burtonom i između ostalog bila zadužena za kostime iz Povratka Džedaja (1983) je i ovaj put skladno ispratila evoluciju karaktera kroz film. Od finih veštica iz konzervativne sredine maskiranih u neutralne boje, polo majice, široke košulje i glomazne naočare do momenta kolektivnog ludila kad veštice postaju bludnice u glamuroznim haljinama, ne postoji jedan komad koji ne bih stavila na sebe sad odmah, ali prventstvo dajem srebrnoj haljini dizajnerke Betsey Johnson. A tek te ogromne kovrdžave kose, ah.

witches-of-eastwick-banner

Catherine Tramell (Basic instict 1992)

Jedan od najzlobnijih karaktera u istoriji filma je dovoljan razlog da mi bude i omiljeni pogotovo ako je ulogu dobila Sharon Stone kao harizmatična manipulatorka i narcis. Kakva žena, reci. Praćen raznim kontroverzama i protestima gej aktivista koji se uvrede na dobar dan, a kamoli na sliku biseksualne žene koja je prikazana kao psihopata i hladnokrvni ubica, od ovog filma ni sam producent nije očekivao mnogo, ali se ispostavilo suprotno delom zbog prisutnosti Ellen Mirojnick kao kostimografa, koja se umesto stereotipnog prikazivanja femme fatal u tamnim bojama i uskim haljinama odlučila na monohromatske (bele ili bež) tonove i klasične krojeve uz minimalno nakita što stvara dodatnu konfuziju u rasuđivanju istine da li je Catherine kriva ili ne. Svakako da će zauvek ostati prepoznatljiv po kultnoj beloj rolka haljini i istobojnim kaputom, ali i pored toga od prve scene gde je umotana u ogromni krem džemper je bilo evidentno da se radi o filmu koji će godinama unapred služiti kao inspiracija.

sharonstone

 

Luna (Crni bombarder 1992 )

Jugoslovenska kinematografija je jedna od retko dobrih stvari koja nam se desila u ondašnjoj državi, no o politici nekom boljom prilikom, možda kad završim adekvatan fakultet. Oh wait. U duhu opasnih ideja i frekvencija oblikovao se i lik Lune koja suštinski predstavlja svaku mladu osobu tadašnjeg vremena željnu oslobođenja od kalupa diktatorske vlasti čiji je jedini cilj apsolutna kontrola, ali rock n roll ne možeš kontrolisati, druže. Primetili ste (nadam se) da se kroz film kombinacije ne menjaju drastično, osim u scenama na planini kada nosi nekakav džemper i podsuknju, podsećajući na pastirsku nošnju koju bih bez problema obukla, minus opanci – toliko moderna nisam. U svim ostalim scenama razlike su minimalne. Uz odelo koje ostaje isto smenjuju se kožni kačket i plišani šešir, a bunt ovog mladog organizma se reflektuje kroz svaki detalj koji nosi počevši od mrežaste majice, iscepanog šorca, kožne bajkerske jakne i onog kombinezona ispod koji nose dizači tegova pa do fore sa dva kaiša, visećim alkama i gomilom krsteva oko vrata. Anica Dobra je bila razlog da zavolim glam rock i poželim da sa 15 promenim ime u Luna Distorzija.

 

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: