Da li je feminizam prolazan modni trend?

U vreme kada je borba za jednakost polova ponovo u fokusu i kada se najzad zaustavljaju modni prestupnici, čini se da nam je feminizam prodat kao običan trend za ovu sezonu.

Svako ko je imao internet signal ovih dana, sigurno je primetio da je seksualno zlostavljanje bilo u fokusu – od Harveya Weinsteina čiji podugačak spisak žrtava ukjlučuje Angelinu Jolie, Gwyneth Paltrow, i Caru Delevigne, Kevina Spaceyja koji je pobrkao pedofiliju sa homoseksualnošću, do Louis C.K.-a koji je priznao da je seksualno uznemiravao pet žena. Ipak, da su žene često žrtve svojih moćnijih, muških nadređenih nije novina – Joan Collins je u nedavnom intervjuu ispričala da ju je još Marylin Monroe upozorila da se čuva vukova u Holivudu. Ovakve priče se tek sada ozbiljno shvataju.

Ben Affleck, Harvey Weinstein i Matt Damon

Feminizam je postao jedna od najvažnijih tema pop kulture i društvenih mreža, a rezultati najzad otvorene i dozvoljene teme su i konačno stvljanje tačke na maltretiranje od strane poznatih “vukova holivuda” čije su karijere sada završene. Nema poznate ličnosti koja se nije izjanila kao feministkinja – Emma Watson, Cara Delevigne, Beyonce, Rihanna, Oprah…

Ali, kako je feminizam postao kul?

Šezdesetih godina prošlog veka, hipici su bili najpopularnija supkultura i nisu bili naročito obožavani – vlada je upozoravala na prljave dugokose pacifiste, antitezu finim momcima koji su đuskali uz Del Shanonna i ponosno išli u Vietnam da se bore za “državu slobodnih”. Nisu obožavani ni pankeri, anarhisti i bitnije, antimonarhisti, sa velikim, šarenim čirokanama. Koliko god da je mejnstrim tada prezirao ove pokrete, nisu uspeli da ih učine nebitnim, dok nisu našli način da ove pokrete komercijalizuju, spakuju, proizvedu u Kini, brendiraju i na način suprotan njihovim uverenjima, prodaju i na njima zarade novac. Zato je sada glupo biti panker – Sex Pistols majice nosi i Ceca, a možete ih kupiti za 700 dinara u bilo kojoj high street radnji.

Feminizam nije bilo tako lako prodati – nisu mogli da spakuju nenošenje brusa i nekorišćenje brijača, što su bile jedina dva (netačna) stereotipa vezana za feministkinje. Feminizam nije imao jasan vizuelni identitet.  Iako nije bilo lako, sada modna industrija, pa i pop kultura, nalazi načina da zaradi na feminizmu i pretvori ga u nešto novo – cupcake feminism. Šta je cupcake femism? To je kada pretvorite pokret koji se izborio da žene glasaju, rade, školuju se, u nešto što postaje značajno poput Starbucks frapućina. Kada nešto potpuno lišite smisla i stavite na Instagram.

Na modnim pistama je sve manje mini suknji i visokih štikli, a sve više jakih ramena, odela, ravnih cipela praktičnih za posao. Svaki dizajner, hteo ne hteo, upitan je za feministički podtekst svoje kolekcije. Svako, sa znanjem o temi i bez njega, izjašnjava se kao feminista.

Jedan od prvih koji su se setili da ženama prodaju njihovu sopstvenu borbu bio je Karl Lagerfeld, kada je pre tri godine niz pistu Chanela poslao manekenke sa protestnim panelima na kojima su bile ispisane stvari poput “feminizam, ne mazohizam” i “ženska prava su više nego u redu”. Isti taj Karl Lagerfeld je izjavio da Coco Chanel nije mogla da bude feministkinja, pošto nije bila dovoljno ružna.

Sličnu stvar uradio je i Prabal Gurung, poslavši manekenke niz pistu u prilično dosadnjikavim modelima, majicama sa feminističkim printovima.

Prabal Gurung

Trebalo bi ovde dodati da u modnoj industriji žene drže uglavnom najniže pozicije, a na vodećim mestima su uglavnom muškarci, čak i dizajniranjem ženske garderobe najčešće se bave muškarci – Tom Ford, Marc Jacobs, Karl…  U isto vreme, modna industrija koja sada jako propagira feminizam, često angažuje i štiti seksualne prestupnike. Uzmimo Terryja Richardsona za primer.

Terry Richardson koji je optuživan za seksualno zlostavljanje tek ove godine zvanično nije više dobrodošao da radi editorijale Vogue-a. Prošlo je 15 godina od kada je prva manekenka, Liskula Cohen, optužila fotografa za seksualno zlostavljanje – “primoravao me je da se potpuno skinem i pružam seksualne usluge prisutnim muškarcima, koji nisu bili makeneni, već njegovi prijatelji”.  Pomenuti incident se desio na snimanju za Vogue.

Dior je iskoristio dela feminističke nigerijske autorke Chimamande Ngozi Adichie, i sada prodaje majice sa naslovom “We should all be feminists” za oko 500 evra. Radi se o običnoj pamučnoj majici i svi ste je videli na Instagramu – ali da li je zapravo neko odslušao istoimeni Ted Talk?

Sjajno delo iste autorke iskoristila je i Beyonce u pesmi “Flawless” – u istoj pesmi u kojoj kaže “bow down bitches”. Interesantno je da Chimamanda Adichie, kaže da feminizam ove pevačice nije njena vrsta feminizma, jer oseća da previše prostora daje muškarcima.

Dior

Ali sigurno je dobra stvar da žena poput Beyonce, koja ima toliko uticaja, propagira jednakost žena? Pa, u principu da. Međutim, ne kada šalje sukobljujuće signale koji samo prave besmisao od cele priče. Popričajmo još malo o Beyonce. U pesmi “Partition” semplovala je francuski prevod filma Big Lebowski: “Da li voliš seks? Fizičku aktivnost, koitus, da li voliš? Ne zanima te seks? Muškarci misle da feministkinje mrze seks, ali to je vrlo stimulišuća aktivnost koju žene obožavaju.”

Tu ne bi bilo problema, da na početku iste pesme ne koristi Moniku Lewinski, žrtvu seksualnog zlostavljanja od strane vrlo moćnog muškarca – Billa Clintona, da opiše kako se završio oralni seks sa njenim mužem. Time je u nekoliko rečenica uspela da normalizuje ono što se devedesetih dogodilo u Beloj kući, a što je odbranila i navodno feministički opredeljena predsednička kandidatkinja, Hillary Clinton. Inače, Beyonce je rado sarađivala sa Terryjem Richardsonom.

Oni koji ne stignu na vreme da uđu u voz trećeg talasa feminizma, završavaju sa karijerom. Donna Karan, koja je na najgluplji mogući način branila Harvey Weinstein-a (“šta žene žele da postignu svojim oblačenjem i ponašanjem?”), može slobodno da proda svoje fabrike, jer joj je karijera gotova.

Supruga Harveya Winsteina biće njegova poslednja žrtva – Georgina Chapman, vlasnica modne kuće Marchesa, koja je bila zaslužna za mnoge haljine koje su nošene na Oskarima ili Met Gali, sada se brine za budućnost svoje do sada uspešne modne kompanije – smatra se da je nekako po prirodi kriva. Na neki način, i kada se uhvate seksualni predatori, odgovaraju žene.

Takav je slučaj i američke prve dame, Melanie Trump. Nekoliko modnih dizajnera (između ostalih, Tom Ford) oglasilo se da neće oblačiti prvu damu, a iako ona lično nije ništa loše uradila, snosi posledice ponašanja svog muža čiji seksualni prekršaji imaju čak i svoju stranu na Wikipediji, a nisu ga sprečili da postane predsednik.

Interesantno je kako se nasumično bira ko će odgovarati za svoje prekršaje – jer Harvey Weinstein jeste izbačen iz Akademije, ali je Polanski koji je osuđen za drogiranje i silovanje 13-ogodišnjakinje i dalje tu, a tu je i Bill Cosby koji ima čak 50 žrtava. Donald Trump je i dalje predsednik, a ženska prava su sada na majicama, spakovana da ih žene kupe.

Čini se ponekad da je feminizam postao jedan prazan hashtag, marketinška strategija da nam se proda još Dove sapuna ili detrženta za pranje veša. Ne zezamo se. Detržent Ariel se u Indiji reklamira tako što poziva muškarce da i oni ponekad uključe mašinu. Da li je pranje veša samo muški posao, pitaju nas.

Tu je naravno i body positivity – korišćenje manekenki sa više oblina uz poruke da su sva tela lepa, naravno sve uz reklamu za neki brend. Plus size manekenke takođe spadaju u određeni stereotip lepote, pošto se radi uglavnom o telima u obliku peščanog sata, a retko o ženskim mišićavim telima ili ne daj bože, niskim ženama sa jačim stomakom.

A gde je tu razgovor o jednakoj zaradi? Zašto Karl Lagerfeld nije niz pistu poslao majku kojoj curi mleko iz haljine, umesto pretežno belih, privilegovanih, mladih manekenki i zašto je feminizam tek sada u fokusu, 68 godina nakon objavljivanja “Drugog pola”?

Možda ne bi bilo loše da i teme poput (u Americi nepostojećeg) porodiljskog, wage gap-a i dojenja, takođe postanu malo in. Jedino što ih je malo teže prodati.

Ako je Coco Chanel rekla da moda prolazi, a stil traje zauvek, moramo dati sve od sebe da feminizam u svojoj srži postane deo svakodnevnog stila, a ne samo trend za 2017. godinu.